Nenad Jeftić (Šonsi ras), izdao je potpuno instrumentalan album pod naslovom “There is NO words“. Tim povodom razmenili smo par reči sa Nenadom o ovom albumu i o njegovom stvaralaštvu i radu.
Nenad Jeftić (Šonsi Ras), producent i DJ rođen na Dorćolu, Beograd. Muzikom počinje da se bavi još davne 1998. godine, nastupajući kao MC na prvim koncertima, sada već poznate grupe “Beogradski Sindikat”, samo dve godine kasnije počinje da se bavi produciranjem instrumentala i sarađuje sa lokalnom grupom “Ekipa sa Raskršća” kada i snima svoje prve pesme na jednom od instrumentala koji je on producirao (Goša sa Raskršća i Šone-Je’n dva). Svoj studio otvara 2004. godine otvara svoj muzički studio (Children of the Corner) i pravi svoja nezavisna izdanja pod njegovim lejblom Drumpro Records. Iste godine i osniva grupu sa jos dva druga, gitaristom i pevačem pod imenom “Crossroad25” čije ima zadržava do dan danas. Kao solo izvodjač trip-hop i rap muzike i nastavlja sa nastupima, muzika koju nastavlja da pravi je uglavnom instrumentalnog tipa sa primesama reggae, funk, rep i hip-hop zvuka. 2007. godine izdaje tri svoja instrumentala na albumima (Shef Sale; “Prvi udar“, pesme “Jecaji metropole” i “Hodaj sa mnom”, kao i na albumu – Škabo; “Remek delo” pesma “Dorćol” na kojoj i repuje). Ubrzo zatim izdaje i video album (Knjiga o Džungli sa MC SecKillah). Posle par nastupa po Beogradu i Exit festivalu 2009., odlučuje da se preseli u Holandiju, Amsterdam i predstavi svoju muziku celom svetu. 2011. odlazi i uz pomoć svojih drugova iz Surinama, Etiopije i Kanade to i ostvaruje. 2013. izdaje i svoj prvi reagge-rap album sa pevačem iz Etiopije (Jahykah) pod nazivom (Still Alive) na kome gostuje poznati reagge izvođač iz Beograda Hornsman Coyote. Od mnogobrojnih nastupa po barovima, klubovima i festivalima, izdvajamo 2015. “Dub champion festival” kada je bijo predgrupa Lee scratch Pery-u i nastup u “De Rauwe School” sa kandaskom rap grupom “Babylon War child” sa kojima iste godine izdaje album “Space Gorillza”, kao i “Kings day aftermath”, “Hill Street Blues”, “Ill Street sessions 2018” uživo slobodan stil na bit mašini.
- Zašto naslov “There is no words”? Da li je značenje bukvalno pošto se radi o instrumentalnom albumu ili u naslovu leži neko dublje značenje?
Naziv je dat po drugoj pesmi sa albuma. Kao što sempl na toj pesmi kaže: “neće biti problema da razumete pesmu, jer ovde nema reči”, upravo tako ova muzika je bez ikakvog ograničenja napravljena da je ceo svet razume. Nije ograničena jednim jezikom ili jednim govornim područjem. Tačno je da sempl-glasovi u pesmama, kao i nazivi pesama jesu na engleskom jeziku jer je to jezik koji većina planete razume, a to je i govorno područje odakle ova muzika dolazi i gde je nastala, stoga se može smatrati da je univerzalno. Ko razume bar malo engleskog jezika tokom slušanja moći će da nađe dublje znaćenje, no to ostavljam slušaocu da proceni sam šta sam ja hteo da kažem kroz to malo glasova koji se ubacuju kroz skreč. Muzika sama za sebe dovoljno govori.
- Zašto si odlučio da album bude potpuno instrumentalan?
Kada sam počeo da se bavim produkcijom 1998-2000. godine, pravio sam pesme koje su bile instrumentalne i malo kompleksnije od klasične matrice za rep. Trudio sam se da samo muzikom dočaram celu atmosferu i priču, što je bio mnogo veći izazov. Između ostalog prvo je nastala muzika preko DJ-eva i producenata pa je tek posle došao MC kao konekcija između publike i muzike. uz nužno poštovanje svakog MC-ja, jer i sam ponekad nešto odrepujem. U ovom slučaju smatrao sam da je moguće napraviti instrumentalan album koji će jednako biti dobar i zanimljiv.
- Čime je album inspirisan? Šta te inspiriše da praviš instrumentale? Donekle možemo da shvatimo inspiraciju neke pesme kada sadrži tekst dok kada su instrumentali u pitanju ona na neki način ostane neotrkivena i nejasna.
Inspiriše me život koji živim i ono što me okružuje. Dok hodaš ulicom sam i živiš svoj život, tu nema reči, ima samo tvojih misli, uspomena, sećanja i zvukova, stoga muzika to može najbolje da opiše, bar ja tako razmišljam dok radim solo projekte. Reči i tekst mogu da pomognu da pesma bude jasnija, ali ne i kvalitetnija, a u monogome zavisi i od tih reči i teksta koji je otpevan pa i do čoveka koliko je stručan i merodavan. To da li pesma ostaje nejasna jer je samo instrumental, to je od čoveka do čoveka, u zavisnosti kako on čuje muziku i kao je sluša, pa nekom može biti nedovršena, a nekom potpuno jasna i završena, jer bez reči ti imaš više prostora da čujes i slušaš muziku, nisi usredsređen na tekst pesme. Često je MC bitniji od muzike, a sama matrica preko koje repuje bude ograničena. U ovom slučaju je muzika u prvom planu.
- Nekad se čini da u pesmama najviše ima primesa drugih žanrova osim hip hopa, koji ti je najdraži žanr pored hip hopa?
Naravno, ja sam još kao mali slušao raznoraznu muziku. Bukvalno sve žanrove, bez toga je nemoguće bilo šta napraviti kreativno i svoje. Ranije sam parvio i breakbeat, jungle, svašta nešto… ali to je nekako uvek bilo usputno, uvek je fokus bio na trip-hopu, hip-hopu,možemo to nazvati apstraktni hip hop i on sadrži najviše primesa reaggea i hip hop, a mogu se po malo čuti i gore navedeni žanrovi.
- Šta/ko ima najveći uticaj na tebe kada je stvaranje muzike u pitanju?
Nemam nikakvog idola, niti me je neko posebno takoreći očarao. Kao mali sam imao bendove ili izvođače koje sam više ili manje voleo. Može se reći da sva ta muzika koju sam slušao kao mali ili je uticala na mene i moje stvaralaštvo, a većina muzike koju sam slušao pretežno je iz zapadnog dela planete. Najviše sam slušao reagge i hip hop i ne bih nikoga da izdvajam. Ne bih istakao ni jednog izvođača niti jedan bend jer su svi imali podjednako važnu ulogu u kreiranju mog muzičkog ukusa.
- Baviš se produkcijom I pravljenjem muzike, ali ima pesama u kojima si i MC, koja uloga ti je bliža/draža?
Draža mi je produkcija i samo pravljenje instrumentala, jer tu su mogućnosti ogromne u stvaralačkom smislu. Ako je MC merodavan i kompententan da priča preko te muzike može se ostvariti saradnja i zajednički projekat koji će sadržati i tekst, a što se tiče mene i mog repovanja: pisanje tekstova i repovanje mi je hobi – možemo tako da kažemo. Kao neki odmor od velikih planova i projekata, a i nekako to mi je ostalo iz detinjstva kao delatnost koju radiš za svoju dušu I za sebe. Rep na srpskom kao takav namenjen je samo za područje Balkana, a ja sam imo drugi plan i san da predstavim sebe i svoj grad celom svetu. Produkcija i muzika su mi to omogućile i pružile i dovele do dobrih tekstopisaca koji će se savršeno uklopiti na moju muziku. Zato mi je produkcija profesija, a repovanje na maternjem jeziku odmaranje i hobi. Do duše, u poslednje vreme ređe pišem tekstove.
- Možeš li nam reci nešto više o bendu Crossroad25?
Da, to je u jednom momentu bio bend 2004. godine. Ime je dato po mom nick-nameu koji sam tagirao, odnosno šarao po zidovima grada kao klinac. Kasnije sam upoznao pevača – Dejana (Sharptooth), a gitaru i bas svirao je – Damjan (Damjah) i nas trojica smo zadržali to ime. Jedan period smo svirali zajedno po žurkama u BG-u i još tada smo preferilali da to zvuči svetski, zato su tekstovi bili na engleskom. Kasnije je svako otišao svojim putem i za svojim interesovanjima, a ja sam nastavio da guram solo celu priču i pokušao da to predstavim celom svetu. Posle mnogo godina rada i truda, odlaskom 2011. godine u Holandiju, Amsterdam, uspeo sam to i da ostvarim.
- Sarađivao si sa upečatljivim imenima, kako stranim tako i domaćim. Sa kim ti je lakše da sarađuješ? Koja ti je najdraža saradnja?
Najlakše mi je da sarađujem sa izvođačem koji je na istom nivou i ima ista razmišljanja i shvatanja kao i ja u pogledu muzike. Nije bitno odakle je. Nažalost, takve ljude sam većinom sretao u inostranstvu, čast izuzecima u Srbiji. Od domaćih izvođača izdvojio bih “Hornsman Coyote (Kojota)”, a od stranih izvođača – “Jahykah” kao i “Unknown Mizery i KDB (BWC)”. To su mi bile najdraže saradnje I to je muzika koja je obeležila jedan period mog života koji će zauvek ostati u sećanju.
- Na tvojim instrumentalima često možemo da vidimo da je neki deo direktno odsviran od strane nekoga, bass/gitara npr. Da li više voliš da sarađuješ sa muzičarima ili uglavnom sam praviš svoje melodije?
Nema pravila. Podjednako volim da radim sa muzičarima, kao što volim sve sam da iskreiram. Recimo moja prva dva albuma pod nazivom “Heavenly Sounds” su potpuno iskreirani od strane mene i mešavinom odsviranih melodija sa semplovima, dok ovi noviji projekti sadrže i “žive” instrumente. Ništa previše baš kao što rekoste, često samo bass linija i eventualno po koji drugi instrument kako bi dao malo taj osećaj žive svirke.
- Tvoji nastupi i rad u inostranstvu? Pričaj nam o aktivnostima van Srbije.
2011. godine odlazim u Holandiju, u Amsterdam i počinjem da promovišem sebe i svoju muziku. Ubrzo upoznajem mnoge talentovane umetnike iz celog sveta, a sa nekima od njih počinjem i saradnju i različite projekte, tako da 2013. godine izbacujem album sa umetnikom iz Etiopije koji se zove “Jahykah” ,pod nazivom “Still alive“. Na tom albumu nam gostuje i “Hornsman Coyote“, nas najbolji reagge izvođač kao i “JahLyde“, reagge izvođač iz Surinama. Odmah potom počinjem i saradnju sa grupom “Babylon war child” iz Toronta, Kanade. Sa njima pravim i izbacujem 2014. godine projekat pod imenom “Space Gorilaz“. Odmah potom sa “Unknown mizery” članom istoimene grupe izbacujem 2016. godine album “Never born never died“.
Tokom svog tog vremena i boravka u Holandiji, sada to traje već 8 godina, nastupao sam po raznim festivalima i klubovima u Amstedamu, izdvajam neke: (-GreenHouse Effect,Amsterdam,11 avgust 2012) ,(-Dub Champions Festival,Amsterdam,14 februari 2015) ,(-De Rauwe School,Amsterdam,05 September 2015) ,(-Live on the low,Winston Kingdom,Amsterdam 2017)(-Hill Street Blus,Amsterda,Ill strets party 28 aprila 2018 ),(-Hunters grand caffe,Amsterdam,Make our day 13 februar 2019)
Na albumu “There is no words” bass gitaru je svirao Damjan Ćirilović (Damjah), a skrečeve je radio Mirko Maksimović (KMR).
Ceo album, kao i sve radove Nenada, možete da pronađete na njegovom youtube kanalu “Drumpro records”.
