Blog

Da li je fristajl (betl) nebitan element hip-hopa

Written by sasakostov

Šta je fristajl? Da li je to spontano izbacivanje rima koje MC-ju u trenutku padaju na pamet ili repovanje napisanih tekstova koji nemaju određenu temu. Po mom mišljenju, fristajl je ovo prvo i u ovom blogu ću pisati o njemu u tom kontekstu.

Koliko puta ste čuli da neko kaže da reper nije pravi MC ako ne zna da baci fristajl (u razliku između repera i MC-ja ne želim sada da ulazim)? Koliko puta ste čuli nekoga kako tvrdi da svaki reper mora da zna da baca fristajl, iz prostog razloga što mnogi smatraju fristajl glavnom veštinom kojom reper mora da raspolaže, jer to je ono što se poštovalo i smatralo važnim od samog začetka hip-hop kulture? Ništa od ovoga zapravo nije tačno.

Kool Moe Dee, čovek koji je praktično uneo taj „battle“ element u fristajl takmičenje tokom 80ih godina je sam izjavio da su reperi u periodu do 1986. godine imali napisane fristajlove. Fora je bila u tome da reper bude u stanju da NAPIŠE što kvalitetnije rime bez ikakve tematike, u cilju demonstriranja svojih liričkih veština. MC-jevi iz tog doba su sa nepoštovanjem gledali na MC-jeve koji su fristajlovali jer je bacanje nepripremljenih rima predstavljalo nedostatak veštine pisanja kvalitetnih rima. Ako MC-jevi iz 80ih godina, koji su započeli ovakva nadmetanja, nisu poštovali fristajlovanje, zbog čega se danas insistira na tvrdnji da je „pravi“ MC onaj koji zna da simultano smišlja rime i repuje ih. Zbog čega se uporno organizuju takmičenja koja su (u većem delu) nezanimljiva, uz tvrdnju da sposobnost fristajlovanja treba vrednovati više od pisanja rima?

Važno je pomenuti i da su fristajl MC-jevima uvek gledali kroz prste i blaže ih ocenjivali. Ovo se i dan danas događa, čuli ste komentare tipa „nije rekao ništa zanimljivo što bih izdvojio ali ipak je to fristajl, lik nije repovao napisan tekst pa je ipak zbog toga dobro.“ Zar nije cilj reći nešto što će oduševiti publiku, igrati se rečima i naterati ljude da poslušaju ponovo?
Fristajl MC-jevi su se ulenjili jer je nivo koji nastoje da dostignu veoma nizak. Fokusiraću se na srpska takmičenja u fristajl betlu koja se non-stop najavljuju i održavaju. Čast izuzecima, ali najveći broj ljudi koji učestvuju u takmičenjima deluje kao da ne zna šta treba da radi. Jedno je biti dobar fristajler, drugo je biti dobar betl MC. Svaka čast likovima koji mogu da bacaju fristajl u kom su rečenice povezane i imaju smisla, a da pri tome konstantno prate ritam, ali gde je tu ono najvažnije – sadržaj izgovorenog, zanimljive prijave? Zbog čega moramo da slušamo fristajl repera u kojem on jedino govori o tome kako dobro teče preko bita, kako je pijan/naduvan, kako on rimuje ovako dok ti ne možeš tako itd. Takođe, čemu tolika količina izgovorenih pederluka? „Ti nisi bolji od mene, reci mi kakav je ukus moje sperme“, pozivanje na pušenje kurca i slično tome. Ne želim da ulazim u razloge zbog kojih MC-jevi uopšte imaju ove gej misli u glavi, pa im one prve padaju na pamet kada treba nešto da srimuju. To je njihova stvar, ali čak i ako imaš to u glavi ne treba da izgovaraš na rep betlu. Ako je cilj poniziti protivnika, zbog čega MC sam sebe ponižava takvim izjavama? Ogroman minus za svakog MC-ja su i fazoni o jebanju keve i sestre koji su na nivou klinaca iz četvrtog razreda osnovne škole koji tek uče kako se psuje…„pitaj kevu kako joj je bilo sa mnom“, „nisi me video – pa bio sam sa tvojom sestrom“ i slično.

Loš fristajl betl utiče loše na hip-hop kulturu baš kao i ono što se smatra „komercijalnim smećem“. Kako? Tako što je i komercijalan rep na kraju krajeva ipak vrsta repa, koliko god njegov sadržaj bio loš. To znači da nije dovoljno da MC baci fristajl betl, potrebno je da taj fristajl betl bude urađen na određenom nivou. Međutim, kao uvek, problem je i u publici koja ne zna šta treba da vrednuje. Kada vidiš da publika najviše reaguje na „jebem ti kevu“ i „puši mi kurac“, shvatiš da ti ne vredi bolji sadržaj repa kada nemaš kome da ga ponudiš. Publika ima taj tipičan mentalitet – kada se dvojica raspravljaju na ulici i jedan opsuje familiju ovom drugom, to dovodi do stvaranja tenzije koja vodi ka fizičkom obračunu. Ipak, to uopšte nema veze sa rep betlom. Međusobno psovanje na betlu je očekivano, a kada još znamo da neće doći do tuče – čemu ekstremno „gubljenje“ kada čujemo psovke od MC-jeva.

Jedno je fristajl, drugo je betl, i mislim da treba razdvojiti pojmove i praviti 2 odvojena takmičenja kako bi se izvukao maksimum iz oba elementa. Fristajlovi su zanimljivi kada MC-jevi dobiju teme za repovanje, kada dobiju pojmove koje moraju da pomenu u fristajlu. Svaka čast fristajlerima koji su kreativni i znaju da izdominiraju na pravi način. Kompleksnija, dvosmislena i trosmislena rimovanja i igre rečima treba ostaviti za pisani akapela betl, ne samo zbog toga što tako rade profesionalci već zato što je potrebno određeno vreme da bi se napisao kvalitetan tekst. Bilo da se radi o fristajlu ili betlu, poenta je u tome da sadržaj ne sme da bude prost, jednodimenzionalan, jer se u tom slučaju samo stapa sa hip-hopom koji već smatramo nekvalitetnim.

Saša Kostov

About the author

sasakostov

Leave a Comment