Intervju Vesti

Dexter Prime: U koraku smo sa vremenom koje je pogrešno i deevolutivno

Nikola Jovanović ili umetnički Dexter Prime, dvadesetjednogodišnji reper iz Beograda, u hip vodama je već sedam godina. Završio je srednju Brodarsku školu i trenutno studira DIF u Beogradu. Za sebe kaže da je oduvek imao u sebi talenta za bilo koji vid umetnosti, ali da je za hip hop posebno vezan i da je to njegov drugi deo, njegova istina, tuga, sreća, humor i zabava. Svakodnevno piše rime i uvek nalazi inspiraciju i ideje.

Ime Dexter Prime je interesantno a nastalo je spontano, Prime zbog Transformersa, jer je on čuvar, predvodnik, i  veći čovek kao robot nego obični zemljani, a Dexter zbog crtanog, ludog genijalca i njegove labaratorije (laboratorija je u Nikolinom slučaju njegov studio u kojem stvara).  Dexterov prvi album Ricinus, izašao je 22. decembra 2014. i na njemu je 20 pesama. Većina rima sa tog albuma ima kreativne note u sebi. Gost na albumu je Dexterov omiljeni reper – Ajs Nigrutin. Drugi album koji je zapravo parodija na trep, izašao je 12. avgusta 2016. i nosi naziv Krep lajf.

I konačno, udruživši svoj talenat i zajedničke snage, Dexter i Teofil uradili su novi album  „Deevolutivno vreme“,  a koji je ugledao  svetlost dana 1. marta ove godine.  Može se reći da je baš tvrdi rep koji se dotiče sistema, stanja u državi, svakodnevnog života svakog pojedinca, političara, vrednosti koje su nažalost nestale, skilovanja, stvari koje muče sve ljude, koje mažu oči konzumentima društvenih mreža i propagadnih i manipulatorskih sadržaja, a usput vređaju naš intelekt i udaraju na našu ličnu prirodu. Kako Dexter kaže, jesu repovali o već sažvakanim temama, ali na njihov unikatan način i sa njihove tačke gledišta.

 „Repuješ, dakle postojiš“. Kako si ušao u svet hip hopa i šta za tebe predstavlja povezanost tvog svakodnevnog života i hip hopa?

Mislim dakle postojim, repujem dakle postojim, to je cela poenta priče, ono što mislim o tome i repujem, a kada repujem, ja tada stvarno postojim. Ušao sam preko laserskog omotača zemljine teže pa kada repujem svi od mene beže. Oduvek sam voleo umetnost, jer to sam zapravo ja, zato kad repujem postojim. Ušao sam još od malena, stalno sam crtao, pisao, glumio, svašta nešto, a prvi kontakt sam imao 2011. kada sam počeo da radim. Onda sam mnogo pesama snimio, neki debi album koji samo ja imam. Postojala je i grupa „Middle Finger Kru“  gde smo bili Laner i ja i tu je dosta bilo. Meni je bilo bitno samo da se snima, šta god, bilo šta, glupa rima, apsolutno bilo šta. Pisalo mi se, jer to obožavam. Moj svakodnevni život i Hip Hop su usko povezani kao baka i mladić u prepunom GSP prevozu, jedno drugo guše, a ne mogu jedno bez drugog jer je takva trenutna situacija.  Tako je i u mom životu, svakodnevnica mi nekad ne dozvoljava da se posvetim svojoj duši i onome što sam ja, a kada napustim obaveze posvetim se pisanju mojih rima. Nije mi bitno da li će me iko ikada slušati i da li ću uraditi nešto, bitno mi je da sebe zadovoljim i budem ja srećan, ali Bože moj, nikad se ne zna, možda jednog dana zaigram sa Rihanom na MTV-u. Šta ti misliš?

Sarađivao si sa Bogoljubom Ilićem Teofilom i pre albuma Deevolutivno vreme. Šta vas je navelo da napravite ovaj projekat?

On i ja smo zajedno kupovali Nivein proizvod i došli na tu  ideju kada smo bili ispred radnje Lilly. Rekli smo: „Reci koji ljudi su zapravo debili, svoje krvavo zarađene pare bacaju na Lilly“. Prosto i jednostavno, navela nas je ljudska glupost i sve što se vrti u krug decenijama unazad, sve što smo pisali, pisali smo sa naše tačke gledišta i stvarima koje se dešavaju. Pesme ne mogu i naravno ne smeju da nastaju drugačije. Zbog našeg dugog poznantstva, a pre svega malo je reći bratskog odnosa unazad 2 i po godine, želeli smo da imamo zajednički projekat, nešto naše zajedničko, bilo šta, makar to bila glupost, samo nabacane rime (sve po 4 kile). A onda vremenom kako smo pisali i radili, videli smo u kom pravcu nam ide album i shvatili da nas muče iste stvari i da imamo zajednički pogled na celokupnu situaciju koja je do bola kritična.

Kako objašnjavaš činjenicu da „naše vreme ne evoluira nego devoluira?“

Prosto i jednostavno, idemo u koraku sa vremenom koje je pogrešno, otuđili smo se, prestali da se družimo kao pre, zatvoreni smo previše, ne dopuštamo da nas srce vodi nego mozak. Nekada smo se takmičili ko ima više znanja i sposobnosti za život, stvaranje porodice, a danas ko ima bolji tablet i telefon, ko je koliku vezu imao, ko se više napio i to je jedan deo velikog deevolutivnog vremena.  Nemaš više ni prave muzike, svaka pesma je ista, sve se vrti oko žena i alkohola, samo modernije mnogo, a to je dupla deevolucija. Zašto? Zato što bi trebalo to da prestane podhitno, besmisleno je, a i zbog autotjuna, moj maltezer može da zalaje u studiju i da mu stavim autotjun i zvučaće k’o Zorica Brunclik.  Na TV-u slušaš samo ono što ti se servira i šta „moraš“ a ne moraš ništa, sem da se rodiš go, umreš i glasaš za Vučića. Sve u svemu, ovo vreme je jedan veliki „Trač parti“, svi pričaju o njemu i ogovaraju ga a niko u lice ništa da mu saspe i promeni ga.

Jedan deo albuma se bazira na realan presek stvarnosti, manipulaciji medija, ispiračima mozgova. Šta te je navelo da se  baš na to fokusiraš?

Upravo to što sad kazah, ljudska glupost i to što ljudi upijaju sve što im se servira i aplaudiraju debilima koji im zabandažiraju mozak. Bog svakome od nas da pamet i malo je reći prepametno rasuđivanje, ovo je mač sa 2 oštrice što ću sad reći, jer se možda i meni desi, ali ljudima počinje da isparava mozak kao da je kisela voda i više ne misle svojom dragom glavom, nego puštaju da ih neko drugi vodi kao stado. I naravno, mnogo istine ima u albumu, ali to je od vajkada bilo, nismo mi izmislili toplu vodu.  Ljudima istina smeta i to je previše kompleksna tema. I meni smeta kad mi kažu „Ej Dexo, kida ti pesma!“, a ja znam da je to istinito pa mi smeta, hahahaha… Šalu na stranu ljudi, samo nemojte biti žrtva globalizma, radite i budite zaista ono što ste pa makar bili sami na ovom svetu koji je postao odvratan, ovo je već kliše rečeno, ali zaista se ne može drugačije. To je jedino i ispravno što može da se uradi, kud svi, vi kontra. Biti na svom putu i boriti se, uvek je najbolja solucija, osim ako niste Teo, hahaha, šalim se

Jedna pesma je o trenutnoj vlasti i njenom ophođenju prema narodu, a poseban fokus je na aktuelnog premijera Aleksandra Vućića. Otkud ideja i hrabrost da se napravi ovakva numera?

Bez dlake na jeziku, toj pišulji odvratnoj bi trebalo da se snimi film  „Baron Minhauzen.“ On je za manipulaciju institucija! Sutra da on izađe na TV-u i da kaže narodu, a pogotovo bakama i dekama: „Narode, od sutra kada vidite negde zelenu boju, nije to zelena, to je plava boja!“ Jadan narod će u to poverovati, ovo je jednostavan primer. Vaginousti samo želi vlast, za nas ga boli uvo, o Kosovu ne želim ni da pričam. Svi koji su na vlasti su prokleti ljudi. Elem, za hrabrost, to pitaj Tea, potukli smo se obojica i toliko je bio hrabar da dok me je nabadao u glavu, svojom čirokanom mi je rekao:  „Vučiću pederu!“ Ništa specifično, samo je meni palo na pamet da uradimo to i rekao sam mu naslov, brat moj je prihvatio i napravismo blago remek delo na koje smo preponosni. Inače, izvinjavam se što sam ovako prost, ali drugačije zaista ne mogu, vokabular mi se buni i ne dozvoljava mi da sada budem toliko pametan i sa stručnim izrazima kada je on u pitanju, u neku ruku meni ga je žao, jadan čovek hoće svima da pomogne, ali nešto mu ne ide za rukom…

Koliko si ti upoznat sa političkom i medijskom scenom u Srbiji?

Kako su oni upoznati sa mnom?  Upoznat sam preko ortaka i ljudi oko mene, ništa ne znam, jer me ona ne zanima a sve saznam šta se dešava, sa kim se vaćari, koga i za koliko je prevarila, kome je život uništila, ko zbog nje ne jede i ne spava (kao naš gore pomenuti predsednik), kao što Škabo kaže:  „Politika je kurva, uvek biće takva, preko kampanje da preprodaje junaka“, e o njoj sam pričao. A što se tiče naših medija, upoznat sam veoma dobro, šta da ti kažem osim: „Grujane, najebali smo!“ Ne verujem im ništa, ni jedno jedino slovo, ukratko da ti kažem, upoznat sam sa njihovim radom i sad ako bih ti to rekao, ne bi me više bilo posle ovog intervjua, ko da me možda  neće biti posle ovoga sa Aleksandrom, ali šta je tu je, jednostavno lažu i mažu narod kako stignu, sva sreća pa se rađa novo doba, ulazimo u Eru Vodolije u kojoj će se dešavati velika čistka, kako to mladi kažu, a mi smo tu da ih podržimo!

Ljudi su, dakle,  postali  „deekranizovani“ i posledica manipulacije od strane rijalitija, tabloida, je otuđenost i izolovanost od realnosti. Koja je tvoja poruka za konzumente takvih sadržaja?

Moja poruka njima je da ostanu tu gde jesu, ako ne žele da se menjaju i da puste nas koji smo normalni, da živimo život kako mi želimo, a ne da nam oni sole pamet kao kokice šta mi treba da radimo. A ako žele da me poslušaju neka izađu napolje i neka osete i vide tenziju koja se stvarno dešava, ali neka ostanu pribrani kao mi i veruju u bolja vremena. Vera nas je uvek održavala, trebalo bi i sad. Neka se otgrnu toga, pozovu prijatelje, izađu negde, prošetaju parkom sa voljenom osobom, nek’ rade sve što normalni ljudi rade, a ne da čekaju tuđa lažna obećanja, više nam ih je svima preko glave, a i nisam ja Nikola Tesla pa da sad izmišljam nešto genijalno i novo, ovo je sve već zažvakano. Narod bi trebao da progleda i da se ugleda na pametne, kreativne i pretalentovane ljude, koje Srbija itekako ima, samo su gurnuti pod neki ćošak, dok maloumni haraju i bahate se.

Prema tvom mišljenju, kada se već dotičeš stanja u državi, može li Srbija da izađe iz idiokratskog oklopa i društvo u njoj postane demokratsko?

Možda, jer i ta demokratija više nije demokratija, nego DEMONkratija. Mada, šta znam, ima dosta mladih ljudi, rađa se mnogo dece, možda će oni promeniti nešto, verujem da ima mladih kao što sam i ja koji će se ispravno baviti politikom, mada čak i moja verovanja da oni postoje, opet ne možeš ništa da uradiš, jer nismo mi ti koji diktiramo, zna se ko to zapravo radi. Evo da se prisetimo recimo studentskih protesta koji su pravljeni protiv opozicije, i jesu li urodili plodom? Nažalost, ne. Možda je i Vučić hteo da uradi nešto dobro, ali džabe, ubačen je u mašinu i čim im ne bude trebao više, ode mas’ u ulje.

Rime su sastavljene od „skrivenih začina“. Smatraš li da ste ovim albumom uspeli da doprete do publike i na neki način otvoriti im oči?

„Smatram da ćemo više imati slušanosti ako probamo sa silovanjem“ (Munje).  Uffff… dobro, a i teško pitanje. Ovde publika ne postoji, mrtva je, vole da slušaju opuštajuću muziku kao što je Tatjana Nik, edukacija ih ne zanima. Primer, kad ortak moj neće da pusti moju pesmu da je odsluša ili neko još bliži, čemu još da se nadam? Neću da grešim dušu, ima ljudi kojih je poslušalo i dalo veliki rispekt, javljalo mi se dosta ljudi i skapirali su priču, ali opet je to za mene malo, ne kažem da sam očekivao odjek odjenom, niti bilo šta, ali opet malo je ovo, jer Teo i ja iskreno znamo koliko vredimo i koliko možemo, ne samo kad smišljamo neke rime ovako, nego kad se ozbiljno posvetimo, ali džabe, uvek bilo i biće da kvalitet pravi ostaje slab sa bilo kakvom vrstom pregleda, dok će debilizacija uvek vladati. Šta da ti kažem, Srbija.

Pesma „Dragana“ je nasmejala publiku na promociji albuma u Drumu. Postoji li konkretna osoba koja je subjekt ove pesme?

Ha ha ha, Dragana je nama bila hit kad smo je snimali i još uvek se sećam tog događaja. Nema nikakve određene Dragane, pesma ima više značenja. Devojke niskog morala su ovde potencirane iz više uglova, kao što refren kaže:  „Reci meni, DRAGA, DRAGA.“ Obraćamo se našim dragama (ne devojkama našim, nego profuknjačicama) i samo smo mi dali takav naziv, opisali smo većinu današnjih devojaka na naš način. Zapravo, odaću ti tajnu, album je trebao da se zove „Na naš način“ ali ovo je još bolje.

Pesmom „Zvuk“ kažete da je rep antistres. Da li to podrazumeva da je rep na neki način beg od svih problema i realnosti?

U neku ruku da, imaš pravo. Kada ne pišem o temama koje me frustriraju, a retko kad o tome pišem, jer ja po prirodi nisam takav, ali album Deevolutivno Vreme je morao da se desi, posvetim se nečim zanimljivim, izmislim pesmicu, opišem neki istiniti događaj i tako odmorim mozak od svakodnevnih dešavanja. Evo baš malopre sam pisao jednu za moj album Ricinus 2. To zapravo nije album, to je skup mojih Dexterizama, kao i prvi album Ricinus 1, zapravo taj prvi i ima neku pričicu, par pesama ima. Izvini, otišao sam predaleko, ali u suštini, da, jeste jedan veliki antistres i beg od realnosti, to je moj ventil kao što je i svim reperima, pesnicima i piscima.

Kakav je osećaj kada sve što držiš u sebi pretvoriš u rime na papiru?

Kao kad se tucaš sa Vaskrs pa ti pukne jaje, tako i ja puknem od ludosti, pa ispišem moje budalaštine i osećam se super što sam sebe i ljude oko mene nasmejao. Ali osećaj je stvarno nezamenljiv, imam i dosta stvari u kojima sam dušu dao, evo baš na primer pesma  „J**o me taj dan“  „Ljubav preko dvogleda“„Cvetić.“ I na pesmi  „Dosta“ od grupe Hedonizam sam se ispraznio, kao i u „Pitam se“ gde sam gostovao mom bratu sa kojim sam radio album, a to je jedan jedini, neponovljivi, Teo, koji kad se probudi mora da popije Ultru, pa je toliki brat da donese i meni jednu!

Koja od pesama sa albuma ima odraz u tvom životu? 

Ako misliš na ovaj album o kojem govorimo, onda su to „Retrospektiva“ „Na drugi pogled“ „Ne prilazi“. Na prvo pomenutoj govorim šta bih sve izmenio u prošlosti, šta se meni desilo, zbog čega se kajem stvarno, a na drugoj, kako ljudi o meni sude na prvi pogled, a na drugi se prevare,  što je opšte poznata praksa kod ljudi, odnosno predrasude koje su prisutne tu i dan danas kao komarci kada dođe letnje doba, baš sad gledam da me ne ujede jedan, posle ću morati da ga ubijem papučom, ne na prvi, već na drugi udarac. Na treće pomenutoj pesmi, Teo i ja smo izneli svoje stavove o tome koliko zapravo vredimo i da nam ne prilaze ako nemaju dobre namere prema nama i da smo zaista dosta propatili od raznih  „prijatelja“. Sada  dobro promišljamo koga puštamo u naš život. Što bi Lukas rekao: „Ne prilazi, ne prilazi, sa mnom u noć ne odlazi!“

Gosti na albumu su Avram Gold, Stena, Vuks, Fliper i German. Kakvo iskustvo nosiš iz saradnje sa njima i da li se nazire ponovna saradnja?

Divni matorci, pred njima je blistava budućnost! Ne stvarno, odlični su, pre svega drugari. Fliper i ja imamo specifičan odnos, ipak smo bili zajedno u grupi od 2011-te, zajedno sa Lanerom i tad smo se najbolje upoznali, tako da je to nama kao dobar dan kada se sastanemo. Vuks je dobar momak, on je sa Teom u grupi HedonizamGerman je novi Hitler, ubija sve Jevreje na bitu. Avram Gold je sjajan momak, dečko za primer, retko ćeš danas upoznati tako dobrog čoveka. Stena, o njemu bih mogao elaborat da napišem, on je čovek domaćin i pravi čovek koji nema trunke zla u sebi, i sa njim kao i sa ostalima je saradnja fantastična.  Za dalje saradnje, naravno da će biti. Stena će biti na Ricinusu 2, a za ove ostale, ne znam. Ne znam da li će prihvatiti ono što imam da ponudim, ali ručak uvek dobro zakuvam, pa ga još bolje serviram. Sad baš planiram da iscimam Avrama da odradimo neku stvar, nismo baš dugo uradili ništa. Elem, preslušajte i stvari od svih njih navedenih!

Pored saradnji na ovom albumu, sarađivao i sa Ajs Nigrutinom. Otkud povezanost sa njim i planirate li neku novu stvar?

Hoooooooo, to je moj brat blizanac po mozgu! Saradnja je došla tako što su Teo i Sandra zajedno sa Fliperom otišli u Kotež da ga pitaju da snimi stvar sa mnom, a da ja to nisam ni znao. Planirali su meni iznenađenje za moj 18. rođendan i čovek je pristao. Od tad pa do danas sve je ekstra i nas dvojica imamo vrhunsku komunikaciju. Što se tiče neke nove stvari sa njim, malo pre Nove godine smo se nešto dogovarali, ali to sve o tom – potom, biće sigurno, ali kada, to zaista ne znam. Nije to do nas, do univerzuma je i njegovih konjukcija, ipak je još uvek Retrogradni Merkur hahahahaha, šalim se,  nije do mene a ni do njega, sad se završava Bad Copy album, pa ćemo se mi dogovoriti polako. Uvek ima izvora inspiracija za sve.

Koji je tvoj životni san što se tiče repovanja i kakve sve planove imaš u rep vodama?

Moj životni san što se tiče repovanja? Hm.. nisam nikada o tome razmišljao… Možda da zaradim milione od prvog hita na jutjubu i toliko se obogatim da prestanem da repujem! Nadam se da niste poverovali u ovo. Naravno da sam imao san i imam ga i dan danas kao svaki normalan čovek koji voli život, a san mi je da napunim neki malo veći klub (Ili Arenu kao Aca Lukas) i da svi zajedno repujemo moje pesme i pevamo refren iz pesme „Ko k***c u ladnoj vodi“ i da publika zna skoro svaku moju. To je, zapravo, san svakog repera, samo reperi to nikada neće priznati, svi su tu kao iz ljubavi, a to je licemerje. I ja imam ogromnu ljubav prema repu, ali bih zaista voleo da mi se to desi. To je i poenta i da posle siđem sa bine i sve ih zagrlim kao da smo iz iste p***e izašli! Doduše ja ni nisam reper, ja samo pišem pesme, a repujem preko bitova to što sam napisao! Ha, imam sad i svoj „lični stav“, možda će me Nenad zvati kod njega u emisiju!

Planovi su mi da konačno oformim svoj studio, koji je još malo na pomolu, da se malo više posvetim produkciji, da je dobro naučim, da radim mojim drugarima pesme, da krenem da radim Ricinus 2 i da se pozabavim nekim singlovima sa strane. I da krenem već malo ozbiljnije da pišem tekstove. Mislim da je vreme, da se zezaš možeš uvek, ali „ko si i šta si za života pokaži“, kao što kaže Magnetni Vuks Stefanović. 

 

 

 

About the author

Andjela Andrijevic

Студент сам журналистике на четвртој години, на Одсеку за медијске студије (Филозофски факултет, Нови Сад). Волим да пишем и истражујем. Углавном редовно идем на хип хоп наступе и част ми је да упознајем личности хип хоп сцене. Када се дотичем репа, сматрам да није умро, (како многи хејтери кажу) све док има познате главе иза себе које остају доследне у томе што раде. Хип хоп је за мене једна врста уметности и стално ми навиру неке идеје са ким ћу све радити текстове. Волим то што радим и пронашла сам се у томе.

Leave a Comment