FYGS crew

Kako ste krenuli sa crtanjem, zašto baš vozovi, odakle ta inspiracija ?

GTR: To ni meni nije jasno, to smo se jednom u kolima zapitali, nešto smo se sprdali, vozali se po gradu i tu smo se zapitali šta nas vuče na voz, ni sad ne znam, ali verovatno ta želja, neki adrenalin …

SPLIF: Ma meni nije adrenalin, znaš kakav je sistem u ovoj zemlji, ovde imaš par mesta gde možeš da crtaš, ostalo je ako te usere da voz stoji, to mi je kao da sam kod kuće, znam gde mi stoje papuče, tako i ovde, a adrenalin je više iz neke neizvesnosti.

Kako birate mesto ?

GTR: Pa biramo voz koji će da ide, to je poenta..

SPLIF: Ja sam zbog repa počeo da crtam grafite, to me je oduvek privlačilo, al nije to ona glupa priča, zato što slušam rep zato crtam grafite, nego eto kad sam bio klinac svidelo mi se šta oni pričaju, kakvu politiku vode, i to me je uvek ložilo, najviše sam voleo da vidim u sivoj Srbiji nešto šareno na vozu.

Da li crtate samo na vozovima ili ?

GTR: Pa ja umem i na drugi način, mislim zavisi od društva, kad se okupimo, okrečimo zid, izbacaju se stilovi, lupimo iz glave, al nekako mi je najinteresantniji bombing.

SPLIF: Meni su samo vozovi, da ne računam taging po gradu.

Kako furate vaš stil ?

SPLIF:Potpuno drugačije to doživljavamo ti i ja, ti crtaš na zidu i imaš drugačije uslove, ti gledaš da upeglaš linije i sve ostalo, ja se trudim da to razvijem drugačije, da toga bude što više, ne sad da bi se to videlo, nije to ona kompleksaška priča, nego…mi to radimo. U Srbiji sam znaš kakvi su uslovi, ne možeš lako da kupiš 5 kila kreča i crnu i da crtaš, a za legitiman grafit na vozu ti treba minimum 6 kenova, možeš ti da nacrtaš beli hajlajt, beli sekend, srebro crna i pozadina, ali to bi izgledalo oskudno, tako da nije ni jeftino, moraš da se iscimaš na celu noč, moraš obaveze da uskladiš.

GTR: Beovoz je malo komplikovan, zbog onih izbočina, dole je zavijutak, pa imaš vrata mala na početku, pa velika na sredini. Ovi putnički su druga priča, ali oni ne idu kroz centar grada, nego piče svuda, vide ih i babe i dede i ovce.. i teretnjake kad crtaš, oni odu i do švedske. Tako da stil zavisi od mesta, voza i drugih stvari.

Kakav je vaš osećaj kad znate da se vaši grafiti kreću svuda ?

GTR: Pazi, da me ne shvatiš pogrešno, nije sad da ja hoću da budem fejmus, ali to me nekako vuče, ja sad mislim kako će taj grafit negde da ode, pa da se vrati, pričam za teretni voz, on tako putuje. A beovoz, meni je već drugačiji trip, kad stanem na stanicu ili kad sam u suprotnom vozu pa vidim svoj pis, to mi je to.

A kakav je osećaj crtati za novaka ?

GTR: End to end smo radili za novaka, super je osećaj, Splif, Ximo i ja smo radili. Počeli smo negde oko pola 12, ali železničar nas je prekinuo, međutim brzo je otišao pa smo nastavili, i tu smo bili 45 minuta sa tom novom godinom, a oko nas vatromet, super osećaj.

Gde ste sve bili preko ?

GTR: Bio sam u par zemalja, al ni u jednoj nisam crtao nešto, ali Danska mi je ostavila najbolji utisak, tamo je sve bilo išarano, taj Kopenhagen je sav bio u grafitima, pored pruge je svaki zid bio popunjen, a mislim da je tek sad ludnica, sad je ceo grad išaran onaj free zone, tamo zgrada od 5 spratova ima grafite svih 5 spratova.

SPLIF: Ja sam ukupno bio u 5 zemalja, a crtao sam u par, u Budimpešti, u Baru i u Atini, al u Atini sam crtao na zidu. Zato sam u Budimpešti uradio metro, intercity, al S-train nisam, zbog toga bih se ubio.

Morate da mi kažete, ko je crtao onu svinju što prdi i FYGS ispisano u oblačićima na tramvaju ?

GTR: Haha, ja sam crtao sa Alle, al to je sprdnjica bukvalno, video si kako izgleda, nije specijalno nešto. Primetio sam da ljudi gledaju, obraćaju pažnju, i onda se smejem i ne verujem da je ipak privuklo pažnju. Al vidiš nisu to obrisali, mada tagove su nam skinuli, možda misle, ko zna šta misle, dal je nešto politički, al crtež i dalje stoji.

Da li smatrate da je ovo što vi radite umetnost ?

GTR: Znaš kako, mislim da imamo različita mišljenja, dosta smo o tome pričali…po meni je to ipak zanat. Ne može svako da se bavi grafitima, samo onaj ko je rođen sa tim, ko to ima u ruci, mislim mogu grafiti da se nauče, al svoj stil da razviješ, ipak je to u glavi. Treba ti dosta godina da ti izvežbaš ruku, ipak kad se neko pojavi sa strane ko ne crta, odmah pita jel vi to radite preko šablona, nije im jasno da mi to radimo slobodnom rukom. Mogu da kažem da je to umetnički, ali sve se nekako svodi na zanat. Nekako su mi grafiti to što jesu, taj smer, taj pravac, jebiga to je to, teško da to možeš drugačije da nazoveš.

SPLIF: Zavisi šta smatraš pod umetnošću, ako radiš onako kako ti misliš, onda jesu grafiti umetnost. Ja ih ne doživljavam kao umetnost, ja ih isto doživljavam kao zanat. Ali eto, grafiti, nikako drugačije ne mogu da ih svrstam.

Kako ste počeli sa crtanjem?

GTR: Evo ja odmah mogu da kažem 2006e, pošto se iz hobija bavim farbanjem burago automobila, i tako mi gajbi bleji Cosmos beli i plavi sprej, meni su uvek grafiti bili na papiru, bukvalno od šestog osnovne, al u glavi mi je bilo nekako da sam još mali za grafite. Uvek mi je bilo na pameti da su crtači stariji, da nema nikoga ispod 25 godina. Bio sam drugi srednje, imam sprejeve kući, sišo sam u kraj i nacrtao sam grafit.
Od uvek su me zanimali grafiti, al nekako sam imao dojam da ne mogu mladji da crtam grafite. Imao sam ja dosta problema sa roditeljima, bio sam primoran da prekinem, sve sam bacio, sprejeve, kapice, sve kontakte izbrisao. Mesec dana sam se iskulirao, ali nisam mogao više, jednostavno sam morao da nacrtam ponovo grafit i od tada nisam stao.Sad je ok, roditelji su mi se pomirili sa time. Tada je to bilo normalno, imao sam manje od 18, roditelji su se pribojavali, ali sada je ok, sad si svoj, odgovaraš za svoje postupke.

SPLIF: Kod mene je slično, društvo je uticalo, znaš kako se odrastalo u srbiji i to sve, nismo ni bogati i lepi, a kad vas ima trojica-četvorica sličnih interesovanja, slušamo istu muziku, spradamo se, svašta radimo zajedno. Onda smo nacrtali grafit, odma tu posle prvog pisa se videlo ko crta dalje a ko ne. Tu su najveći problem bile pare, to je bilo 2004e, za užinu sam dobijao 20-3′ dinara, a hepi je koštao 130, dve nedelje sam skupljao da bih nacrtao srebro-crna grafit. Retko smo crtali, moralo je uvek nas više da se skupi da bi nacrtali pis.

Kako ste došli do vaših alijasa ?

GTR: Obozavam sportske i tunirane automobile, tako da tag potice od Nissan-ovog modela Skyline GTR., jedan od omiljenih.

SPLIF: Tagirao sam se razno, al nikad mi to nije bilo toliko bitno, retko kad crtam ime, a Splif, sma reč govori.

Kako je nastao FYGS, koje su sve ekipe tu ?

GTR: Ja crtam u WDS, mogu da kažem da je to bilo prvo neko ozbiljnije cimanje, počeli smo na tramvajima. Na vozove smo krenuli kasnije sa Riletom kad nas povede,kasnije smo se upoznali sa njima starijima, pa je počelo crtanje na beo vozu. Kasnije upoznajem Splifa ali preko Slow-a, a oni su bili OHS u Pančevu i isto su se cimali oko vozova i teretnjaka i kasnije smo zajedno počeli da crtamo OHS-WDS. Pa je posle bilo sa PHLS, PDFS…

SPLIF: Od ekipa su tu WDS, OHS, PHLS, UES, TRU, UBK, PDFS, CLM. Imamo Belgijanca u ekipi, i svaka ekipa po dvoje, ima nas 16-17. Od toga nas desetak aktivno crtamo, a po meni uspevamo jako dobru kvotu da ispunimo od nekih 4-5 grafita mesečno što je jako dobro s’ obzirom da živimo u ovakvoj zemlji.

Kažite mi ko sve crta u Fygs-u ?

SPLIF: Bak, Riks, Cruel, Prime, Line, Slow, Depsa, Luck, Cesta, Paul, Vent, Auwe, Ker, Over, Gtr i ja.

autor: Bojan Isailović