Name: HROM & PROTO
Country: Macedonia – Poland
Koliko dugo crtaš I odakle dolaziš?
PROTO: Crtam preko 18 godina, počeo sam da crtam kad sam bio baš dosta mlad. Dolazim iz Poljske, iz malog grada blizu Poznana.
U Poljskoj je vrlo popularno crtanje po vozovima?
PROTO: Da, imamo nekoliko ekipa koje nisu više u tom gasu ali i dalje imamo jako dobre borce. Postaje sve teže i teže crtati po vozovima. Imamo mnogo gostiju iz drugih država koji dolaze kod nas da crtamo. Najčešće ekipe iz Nemačke. Dolaze u naše jardove i bombujemo zajedno.
Možeš li da opišeš svoj stil?
PROTO: Volim kada je crtež prost i jednostavan. Ne uživam više samo da bombujem kao ranije zato što sam se tokom godina razvio kao crtač, imam poštovanje prema nekim mestima, a takođe imamo i mnogo drugih legalnih mesta za crtanje. Kada pričamo o stilu, mogu da bombujem, zašto da ne, uvek ću izabrati bombu nego legalan rad.
Koliko dugo radi Graffiti shop u Skoplju, kako ide ?
HROM: Od 2010 od avgusta, evo već više od dve godine sam ovde. Scena se gradi, stvari su se smirile i definitivno mislim da svaki grad mora da ima graffiti shop, jer scena se razvija samo ako ima u blizini grafiti shopova. Može neko da me shvati pogrešno, ali graffiti shop je isto kao i Writers Corner. Tu se sastaju crtači, reperi razni slični ljudi, tu možeš da vidiš šta se dešava u gradu u državi, na Balkanu itd.
Prvi put sam u Skoplju i primetio sam puno raznih imena ispisanih po zidovima, šta se dešava ?
HROM: Postoji puno različitih scena, na primer Zagreb. Zagreb funkcioniše kao centar grada, u njemu možeš da vidiš stvarno dobre hardkor crtače, ljude koji su izgradili imena, ljude koji još crtaju, neki povremeno, a ovde to nije tako. Ovde svako ima svoju slobodu, ako hoćeš da crtaš u centru grada ako imaš muda, uradi to. To često rade klinci, ali to je to, svi smo nekad bili klinci. Postoji respekt prema starijim crtačima, kao u Beogradu, u Sofiji, svuda na Balkanu ali ovde ima dosta prostora i za mlađe da pokažu šta mogu i to je to. Pratimo Beograd, jer mislim da Beograd i Sofija su na Balkanu u ovom trenutku najsređeni, najizbombani.
Primetio sam da sarađuješ sa ljudima iz Beograda ?
HROM: Poslednji put sam bio u Beogradu pre 6-7 meseci ali nisam crtao, putovao sam za Bratislavu pa sam iskoristio trenutak da vidim prijatelje. Crtači sa kojima radim povremeno su Hope, Rage, Brada, Piros, Taz, Dart još dosta njih, znam većinu, ljude iz raznih ekipa i svi su mi super. Drash i Macka su skoro bili u Pančevu na nekom festivalu, Ruki znam da je crtao sa Hope-om u blokovima, nisam jedini koji sarađuje sa crtačima iz Srbije.
Kakva je stvarno scena u Skoplju, koji su to crtači najaktivniji ?
HROM: Scena je počela sredinom 90-ih godina, za razliku od Beograda koja je grafiti duh primila preko Jensa, mi smo najveći uticaj imali iz Budimpešte. Kao klinci smo putovali na Ziget festival tada smo više poštovali skejt scenu i tada smo počeli da eksperimentiramo sa bojama po zidovima, nešto malo vlakove ali mogu da kažem da su kod nas vlakovi najslabija tačka, ali eto tako je krenulo. SPred mene to bi bili Strajk, Drash, Machka, Srk, Name, možda sam nekoga izostavio ali ovo su najaktivniji..
Tagiraš kao HROM, kad si počeo?
HROM: Moj prvi tag je BNE, ali poslednje tri godine tagiram HROM od kad imam dućan, promocije radi. Možda zvuči malo komercijalno, ali samo ime je nastalo zbog naselja iz kog dolazim, a zove se Hrom. Ljudi koji cu ostavili najveći pečat ovde dolaze iz tog naselja i zbog respekta prema tome, a i zbog boje hroma odnosno Silver koja je old skul. A tagiram od 1996, znači nekih 16-17 godina ali sa prekidima. Ovde na Balkanu, konstantni crtač, to je baš retko.
Proto, koji brend boje najviše voliš?
PROTO: Najjeftiniji je najbolji. Mnogo eksperimentišem, i zato je jeftiniji sprej dobar za mene. Neću sada da pravim reklamu nekih brendova, tako da ću samo reći da su oni jeftiniji meni najbolji.
Da li planiraš da posetiš Beograd?
PROTO: Da, Hrom i ja smo baš pričali o toj temi. Samo ne znam da li ću doći sad ili za nekoliko meseci. Imam informacije od Hroma, imamo i kontakte tamo. Upravo je rekao da je njegov grafiti shop nešto kao writers corner. To je mesto za mene, možeš da dobijaš informacije bukvalno svakog dana po ceo dan, ljudi dolaze ovamo, pričamo, stalo im je do mene. Vrlo prijatno mesto.
Da li znaš nešto o sceni u Beogradu?
PROTO: Znam, imam Balkan Round magazin i scenu sam upoznao preko slika. Bio sam u Beogradu ali sam uglavnom prolazio kolima i samo sam video neke grafite blizu autoputa. To je sve što znam. Ali sam vrlo zainteresovan za arhitekturu na Balkanu, tako da ću sigurno doći u Beograd što je pre moguće.
Da li si razmišljao o tome koliko ćeš dugo crtati grafite?
PROTO: Nikad nisam ni pomislio da ću prekinuti svoju vezu sa sprejevima. Mislim da će to biti još dugo pričana priča
Da li je moguće živeti od grafita?
PROTO: Vrlo teško pitanje. Moraš biti na vrhu, imati najbolje ideje. Ako si najbolji, bez sumnje možeš živeti od toga. Svet želi grafite i trebaju mu grafiti na mnogo načina. Kada uporedimo prošlost i sadašnjost, sada je mnogo teže uraditi grafite, postoji mnogo zabranjenih mesta, i moderni svet ne voli grafite nego žele da naprave takozvani čisti svet sa čistim ulicama. Na primer, u Berlinu kada vidiš grafit na nekoj novoj zgradi, momentalno se ta zgrada kreči i čisti. To je nova čista zgrada i tako joj cena raste. Grafiti su tako ponovo odgurani na marginu.
Uprkos svemu, grafiti su popularniji nego ikad. Kako to objašnjavaš?
PROTO: Na primer, u mom gradu, mogu reći da scena raste i da se grafiti razvijaju. Imamo veliki bum imamo mnogo crtača, mnogo njih se pojavilo ali je malo ostalo aktivno do danas. U stvari, mnogo novih crtača koji zaista naprave nešto novo ili drugačije, vrlo brzo nakon svega par crteža, prosto nestanu. Nema ih više na sceni…
Da li je moguće legalizovati grafite?
PROTO: Ja sam onaj protivnik sistema i mislim da to nije moguće. Vrlo interesantan ugao gledanja je šta bi se desilo kada bi zaista legalizovali grafite. Nikad nisam razmišlajo o tome na taj način i šta može biti legalno a šta ne. Svako može da uzme sprej i da šara. I da li je to onda legalno. Ako jeste, hajde da išaramo ceo svet. Neće se baš to tako desiti. Ko hoće da radi, može i sada, just do it.
Šta misliš, koliko tvoj rad vezan za grafite doprinosu razvoju u regionu uopšte?
HROM: Pa pazi, razgovarao sam sa ljudima, sa prijateljima koji su malo bolje kotirani, malo glupo zvuči, ali neka velika imena u ovom graffiti svetu, oni to kažu: grafiti su kao trčanje maratona, nije to trka na 100 metara, za godinu dana ispucaš 100 grafita i posle ti je kao dosadno, imaš curu, nemaš keša za boje, ne, za mene je to kao maraton. Dobra stvar je kad postoji graffiti shop ili writers corner, ako se demotiviraš dođeš tu, upoznaš neke nove likove, čuješ neke nove priče. Scena na Balkanu ide dva koraka napred pa jedan korak nazad pa onda opet, 6 meseci crta se turbo pa onda vidiš neko zatišje, ne znam, mrzi me, bolje mi je da blejim sa ortacima cugam pivo… Skoro su nam bili neki bomberi iz Bugarske, ja sam se iznenadio kad sam čuo da neki od njih urade 250-300 piseva za godinu dana, onda sam ja rekao: Proto ajde da mi uradimo 50 piseva ove godine, zašto da ne. Ja ne verujem, mislim sviđa mi se poenta na grafiti da vidiš na internetu šta se dešava, da vidiš ko, šta, kako, ko je aktivan i to. Ako me neko nešto pita za srpsku scenu, ja tačno znam ko crta, kako crta, sa kim bih se i kako uklopio. Recimo , hoću da me znaju svi, da se čuje moje ime onda crtam sa MOFOS, hoću da blejim sa dobrim drugarima onda idem sa HOPE i oldskulerima, hoću da radim karaktere i nešto interesantno da me cimaju dizajneri onda radim sa JUNK, neki bombing nešto klasično u kraju, onda radim sa TAZom, Dartom ili nekim drugim. To je super, znam sa kim bih šta radio u BG-u. Svako je na svoj način drugačiji, svako ima neki svoj film i pored toga radi još nešto kreativno, evo npr Piros on radi dizajn i radi video igrice, Rage on radi arhitekturu… sa svakim bih mogao da se uklopim.
Bojan Isailovic
