Intervju Vesti

[ INTERVJU ] – Fokus

Svoj prvi grafit uradio je pre 12 godina, a prvu matru pre 11. Smatra se jednim od pionira domaće grafitti scene, a njegovo anagažovanje u stalnom približavanju novih svetskih tendencija po pitanju muzike nikako ne može ostati neprimećeno. Od svojih početaka, do današnjeg dana, ove dve discipline u kojima odlično barata, nije profesionalizovao, već mu i dalje predstavljaju opuštanje i hobi. Predstavljamo vam FOKUSA, DJ- a, producenta i grafitti umetnika.

Jel si svestan toga da si multimedijalni umetnik i scenska atrakcija?

Scenska atrakcija, hahahahaha, pa Majo ja ne gutam plamen i mačeve.

Mislim da si isuviše skroman prema onome što radiš, prema onome što stvaraš

Možda to i jeste tako, ali i ja generalno u životu težim ka skromnosti, pa je ovo samo deo te životne slagalice.

Jel misliš da je to dobro, da budeš neagresivan po pitanju svoje promocije?

Opet zavisi kako na to gledaš. S jedne strane je jako loše, jer danas je aktivan onaj umetnik koji se lakta, brka prstom u očii, viče, itd…ta agresivna marketing kampanja danas probija umetnike u taj prvi plan mahom. Zaključak je upravo to more prosečnosti na sceni danas, brda izvikanih izvođača koji suštinski ništa ne rade za neki kolektivni razvoj muzike na ovom podneblju i onda je prava peripetija da kvalitet ispliva iz mora proseka. Mislim da je to generalno globalna pojava više nego neki lokalni fenomem. Kreacija je sputana na marginu, dok sintetika uzima primat. Eto, Rambo Amadeus to naziva ‘turbo folk’ gde veli da je turbo folk, između ostalog, kada svaka budala može ispravno da popuni glasački listić ili u ovom slučaju da pravo sebi da se kritički osvrne na nečiji rad. To je činjenički tako, ali sad s druge strane, valjda smo se kroz milenijume borili za tu neku, uslovno rečeno, slobodu govora. Dobar deo ovdašnje populacije nije mentalno evoluirao da spozna lepotu u nečem drugom, osim u onome što zadovoljava najniže ljudske potrebe i kao rezultat toga imamo da su takve tekovine i dalje u vođstvu u odnosu na nešto sofisticiranije. Stvar je jako jednostavna, gledana isključivo matematički, da nema ‘kritične mase’ od par miliona duša, koji to svakodnevno podstiču, kič & šund bi odavno bili zamenjeni nečim relevantijim za 2012. godinu nove ere.

Šta je relevanto za 2012. godinu?

Kompjuter u procesu muzičke produkcije i svakog vida umetnosti. Odbacivanje svih društvenih stega i želja ka nezavisnim razvojem intelekta i tako dalje…

Evo ovako svoj prvi grafit si nacrtao pre 11 godina…

Tačnije, 2000. godine, pre 12 leta.

Eto. Šta se desi za 12 godina crtaču grafita? Jel se menjaju stilovi, tehnika, mislim svako si veštiji danas nego 2000. godine?

Desi se, pre svega, to da ti tehnika postaje bolja i samim tim radovi bivaju precizniji, smisleniji, stil napreduje i razvija se, a ti kao umetnik postaješ prepoznatljiv po upravo pomenutim elementima


Ja sam potpuni laik tu, mislim nisam još na nivou da raspoznajem radove i stilove, ali čini mi se da je crtanje grafita poslednjih godina baš omasovljeno.

Jeste, što ne znači da je i po kvalitetu avanzovalo, mada bi po tim merilima trebalo tako da bude. Naime, nema više ekipa poput BG Illegal, VBS, DHC njih su zamenili neki novi omladinci koji tek treba da ispeku svoj grafiti zanat i pronađu sebe, pre svega stilski, u ovom vidu umetničkog izražavanja.

Obzirom da barataš dvema kompleksnim veštinama: muzikom i crtanjem, jel ti se dešava da se one prepliću, u smislu da te nešto što crtaš inspiriše da napraviš neku stvar i obrnuto?

Desi se da pokatkad inspirisan nekom prašnjavom pesmom posegnem za olovkom kako bih nacrtao skicu i potom je preneo na zid, ali mahom je želja za tim konstantna svih ovih godina, jedino finansije diktiraju to koliko ću biti aktivan na zidu, iz prostog razloga što sam još uvek izdržavano lice. Kad smo već kod finansija, postoji povezanost između muzike i grafita u tom domenu da kada ‘padne’ neki honorar od dj-inga, neretko te novce utrošim na kupovinu boja i time održim taj drugi deo sebe živim…

Razmišljam sada o tome, na primer slikar radi nešto, vajar, sculptor,fotograf i on svoj rad i svoj talenat naplati, a ti? Poklanjaš svoju inspiraciju i nadahnuće prolaznicima.

Da budem iskren, mišljenja sam da to radim i poklanjam samom sebi, jer su to neke refleksije sopstvenih misli preslikane na zid. Vizuelizacija misli, tako nešto.

Jel ima tzv tezgi? Pozove te neko da mu oslikaš sobu, fasadu?

Retko, jer mahom ti ljudi, bar u ovoj provincijskoj sredini, misle da ću doći i sa svojim bojama (i o svom trošku) to njima učiniti. Tako da sam s tim odavno raskrstio.
Evo kako ide prosečna konverzacija:
“E j, ovo mi se mnogo sviđa, je l’ bi mog’o tako nešto da uradiš kod mene na palančinkarnici? Ali, treba mi hitno nešto…
odgovor:
“ Može, brajko. Uvek. Za boje treba da platiš 50 eura, isto toliko i za ‘ruke’, evo ti moj broj telefona, čujemo se sutra…
zakljucak:
“ Ej, pa nemoj zajebavaš, ja sam mislio nešto sitno, na brzinu, nemam pare, odakle da ti dam, što si takav čovek,…”
Obično se, dakle, sve završava mušterijinim pozivom na moju čovečnost…

Kad si crtao poslednji put? Mislim koliko često radiš?

Pre nedelju dana, sponzorisan od strane zaječarske gitarijade, gde sam sa prijateljima dekorisao jedan gradski prolaz. U poslednje vreme ređe crtam, jednom mesečno iz pomenutih finansijskih razloga, ali dobro je da držim kontinuitet punih 12 godina, jer je to isto jedna od bitnijih stvari u bavljenju ovim. Inače crtao sam u raznim srpskim provincijama i prestonici, na dva Meeting of Styles-a u Chicago-u (2006. i 2007.) u Atini 2004. sam zviznuo jedan ‘street’ i u Bugarskoj imam isto par street bombing.

Pričaj nam malo o MOS u Čikagu, to je jako zanimljivo, sreo si se tamo sa važnim ljudima iz te branše.

Sticajem životnih okolnosti, boravio sam u Čikagu od 2005. do 2011. godine i vec 2006. sam dobio poziv lokalnih organizatora MOS-a da uveličam skup svojim prisustvom i crtanjem. Tu sam imao priliku da upoznam prvu ekipu čikaških grafitera – Nike, Beon, Demon,…ali i par svetskih imena T-Kid, Peeta, Yours,… Organizatori su bili zadovoljni mojim radom, pa su me pozvali i naredne godine, kada sam upoznao i old skulere iz New Yorka TPA Crew koji crtaju još od 1974 godine. Sve u svemu, lepo životno iskustvo. Na MOS 2007. sam poveo na zid i svog dugogodišnjeg prijatelja i muzičkog saradnika, repera Sab- a, gde smo zajedno odradili jednu mini produkciju.

Kako je prošlo to tada?

Isto kao i prethodne godine, vrlo interesantno i inspirativno… jer samo pojavljivanje na tim skupovima ulije ti dodatnu motivaciju da radiš dalje i da razvijaš stil. Vodjen time, između ostalog, i danas crtam.

Koji zid ti je najdraži koji si oslikao?

Možda upravo taj, sa Sabom na MOS-u 2007. godine, mada, generalno ne volim da favorizujem radove, jer svaki ima svoju harizmu mogu se kategorizovati po tehničkim pojedinostima, inače, generalno svaki mi je skoro podjednako drag.

Jel imas još nešto da nam kažeš vezano za grafite pa da pređemo na domen muzičkog stvaralaštva?

Ništa, osim da pozdravim mog prijatelja Gringa, sa kim je i sve to počelo.

Što se tiče muzike tu takodje ima mnogo stvari koje treba pomenuti. Počeo si kao bitmejker, a sada si u potpuno nekim drugi pravcima, jel tako?

Jeste. Počeo sam kao bitmejker, sada već davne, 2001. godine i time se bavio manje-više do današnjeg dana, s tim da sam u svoju muzičku delatnost dodao i dubstep i dnb, 2007. godinešto je okosnica mog današnjeg rada inače.

Zašto vise ne radiš rap?

Postao sam previše probirljiv što se tiče repera sa kojima bih to radio i ceo opus se sveo na 2-3 imena i njihovom neaktivnošću, zamro sam i ja.

Jel ima neko sa kim sa scene nisi sarađivao, a na primer misliš da bi bilo super da uradite nešto zajedno?

Gazda Paja I Adam Wack Wacko. Ništa konkretno nisam ponudio ni Paji ni Adamu, mada možda u doglednoj budućnosti se to i promeni. Volim kad se nešto desi spontano, ovako planski to izgubi na autentičnosti.

Nedavno je izašao tvoj novi ep iliti maxi singl jel tako?

Jeste, u pitanju je EP od 4 pesme, žanrovski dub i dubstep koji je izdala jedna švedska izdavačka kuča “dub & roll records” iz Geteborga. Izdanje je u slobodnoj prodaji na junodownload-u i za sada ide ok, ima se za kiflu i 2 hladna piva.

Kako je došlo do saradnje sa Šveđanima?

Slučajno sam naleteo na njih putem facebook-a, poslao im svoj EP koji je bio potpuno spreman, njima se to jako dopalo, i izdanje se našlo u prodaji u roku od mesec dana.

Pomenimo i tvoja predhodna izdanja

Prethodna izdanja su nosila pečat “ balkan’s hi fi” i “mast netlabel” i bilo ih je 3-4, takođe maxi singl (EP) i za razliku od poslednjeg, bila su za slobodno preuzimanje (free download) skupilo se tu dosta tih preuzimanja, raji se muzika dopala, pa su usledila gostovanja širom regiona od Ohrida do Opatije.

Pošto znam da si u nekim tinejdž danima imao i okršaje kao MC u VIS Tetinima, moram da te pitam da li si nekada probao brejkdens, s obzirom da si ispratio sve ostale hip hop discipline?

Nikad se nisam oprobao u brejk densu, a i sama moja pojava u mc-ingu je bila više humoristične prirode no kao izgradnja autoriteta. Ima još jedna stvar samo, činjenica koja objedinjuje i muziku i grafite i moj angažman u njima: sve što radim, radim bez ikakvog dugoročnog plana ili bilo kakvog plana, bolje rečeno. Vodim se samo trenutnim stanjem svesti koje diktira svaki moj naredni korak i postupak na oba plana i drago mi je što to sve tako i funkcioniše, jer bi u suprotnom sve to predstavljalo još jednu (dve) životne obaveze, a inače obe stvari nikad nisu izašle iz domena hobija za sada…

Jel nisu izašle zato što ti tako želiš, da budu tu kao hobi, ili nije još bilo adekvatne prilike?

Prilika je bilo, ali ne ‘adekvatnih’ kako ti kažeš, mada, opet, dosta vremena i novca sam utrošio sebe učeći drugim stvarima u životu pa je red da to bude moj primarni izvor prihoda, a muzika i grafiti će uvek biti tu da učine moj boravak na Planeti Zemlji prijatnijim.

Kada sam Fokusa pitala da li ima neku poruku za kraj, po mogućstvu neku nadahnutu, odgovrio mi je sledeće:

Umesto te nadahnute poruke bolje je da metneš link gde čitaoci mogu da poslušaju muziku i vide grafite jer je to nekako najlogičniji zaključak.

muzika grafiti

Maja Meganović

About the author

Rista

CEO and Founder

Nekada davno pokrenuo My People, a danas My People pokreće njega...

2 Comments

Leave a Comment