Marčelo i Elemental su odlučili da se prebroje i shodno tome da „napadnu“ najveći prostor. Hala Sportova je ugostila brojne muzičare, sportiste, manifestacije, i ne sumnjamo da će i 10 oktobar biti na odličnom nivou. Pozvali smo Remi i Marčela da proverimo kako teku pripreme, da popričamo o budućem koncertu i na kraju da vas sve zajedno pozovemo da se tamo i pojavite. Više o samom koncertu možete pročitati ovde a u nastavku Remi i Marčelo za My People. Kako teku pripreme za oktobar? Marčelo: Napeto, ali lepo, a tako i treba, radna verzija plejliste zove se Veliki Napet Šou, i to je sasvim tačno – veliko je, napeto je, i jeste šou, najozbiljniji koji smo do sada seli da napravimo. Biće trenutaka kada će tridesetoro ljudi biti na bini, pa je ludnica i da samo smisliš kad ko ulazi i sa koje strane, a da se ni sa kim ne sudari. Radimo probe po sekcijama, pa se onda udružujemo. Biće delova gde nastupamo kao Filteri, dakle vokali i didžej, biće delova sa bendom, a pridružiće nam se i pojačanja: desetočlani gudački orkestar, hor, duvački trio, gosti. Biće stvari sa svih pet albuma i gledamo da ne propustimo ništa što je stvarno bitno za dosadašnji opus. Iako će svako svejedno reći: “Jao, što ne izvedoše ono umesto
onog.” – ali šta da se radi, dva sata su dva sata. Kad na to dodaš sat i po Elementala, fešta traje najmanje tri i po sata. Remi: Za sada je sve super. Ponavljam tekstove nekih starih pjesama, bit će raznih iznenađenja na koncertu u Hali sportova. Uskoro dolazimo u BG pripremiti teren, razgovarati s nekim novinarima i najaviti koncert. Jedva čekam 10.10., dugo smo to dogovarali i sanjali. 
Iako ste nastupali pred brojnom publikom na raznim festivalima, ovo je vaš najveći samostalni koncert. U kojoj meri je trema veća? Marčelo: U onoj u kojoj je jasno da su ovde svi ciljano došli baš na vašu svirku, a ne usput, dok traže neki drugi stejdž, pa radoznalo provire. Ovde pak niko neće doći usputno i slučajno, svi dolaze s razlogom i očekivanjima. Visokim. Na nama je da im utisci premaše očekivanja, da iz Hale sportova izađu s osećajem ponosa što su nam ukazali poverenje, a ne kao pokisli i sa “meh” licima. Što će reći: imamo li ovo pod kontrolom? O da, imamo. Ali, ima li treme? Oooo da, ima. Remi: Ma trema je uvijek tu, nju malo toga može otjerati. I zbilja, kod mene nema neke razlike vezano uz dvoranu – tremu imam i kad pred 100 ljudi nastupam uz akustičnu gitaru na večeri poezije. Štoviše, kad si na većoj pozornici, bitnu pogrešku možeš i nekako sakriti – imaš podršku benda – a kad si jedan na jedan pod košem, sve se čuje i vidi. Svi ste veoma popularni širom ex-Yu. Da li mislite da će na koncert doći i publika iz susednih zemalja? Remi: Mislim da hoće. I mi i Marčelo imamo obožavatelje u cijeloj regiji, a ovo je jedna od rijetkih prilika kad ćemo nastupati bok uz bok. Nismo već dugo. Sjećam se kad je Marčelo gostovao u Zagrebu na našem koncertu povodom 10 godina benda – bilo je ludo! Ljudi su putovali iz Srbije da nas vide zajedno na pozornici. Zašto bi ovaj put bilo drukčije. Marčelo: Ne znam, ali bi mi svakako bilo veoma drago. To je dobra šansa i da vide našu prestonicu, posete još nešto. 
Sprema li se neko iznenađenje (koje više neće biti iznenađenje ako sada kažete)? Remi: Ha ha, neću ništa reći. My lips are sealed. Marčelo: Pa, ima dosta trikova u okviru onoga što pobrojah u odgovoru na prvo pitanje. Ali, da, nećemo spojlere… Marčelo, uvek provučeš neko novo ime na svojim koncertima. Hoće li u Hali Sportova publika imati prilike da čuje neku novu mladu nadu? Marčelo: Naravno. Između Elementala i nas nastupiće naš drugar Delkor, sjajan mladi emsi. Kendi je sad malo manje mlad nego onomad kad nam je prvi put bio gost, ali će nam se i on pridružiti. Hala
Sportova je bila domaćin mnogim sportskim manifestacijama, pa u sportskom duhu kada možemo očekivati revanš u Zagrebu? Marčelo: Kako sada stvari stoje, u martu. Nego, ček da prvo ovo preguramo… Remi: Ukoliko svi članovi kluba budu dobrog zdravlja i u top formi, nadamo se uzvratu, na domaćem terenu, premda… Ovo je baš jedan klasični primjer nečega što se u sportu zove “prijateljska utakmica”. Nitko ne zbraja bodove, bitna je igra. Neka se ljudi lijepo zabave pa ćemo onda razmišljati o daljnjim koracima. Ivan Ristić
