Ne razumem tu priču o nivoima, trudim se da budem na nivou „ Čoveka“
Škabo je uvek interesantan sagovornik, bilo da se radi o novom albumu, singlu, nastupu, ili je sa druge strane napravio uspehe na sportskom planu… Ovo je intervju bez specijalnog povoda, ali opet više nego vredan pažnje
Često se kroz tvoje pesme provlače „vukovi“. Koja je simbolika i kakva je tvoja identifikacija sa vukom?
– Volim životinje, pogotovu pse. Imam dva divna psa i njihovog psa. Divim im se i mislim da možemo mnogo da naučimo od njih, pogotovu o ljubavi i poštovanju bližnjih. Vukovi su za mene njihovi preci, rođaci, još bliži prirodi i zato im se divim i u tom kontekstu ih koristim kao simbol iliti ideal.
Jesi li zadovoljan reakcijama publike na svoju knjigu „Priča o dva vuka“? Koliko je povezana sa albumom?
– To je knjiga sabranih tekstova moja 3 prethodna EP-a i tog albuma. Tako spojeni u knjigu su ispali kao neki smisleni ciklus. To samo potvrđuje da smo mi kao autori samo antene koje primaju inspiraciju i prenose je dalje. Jako sam zadovoljan kako je ispao album, kako je ispala knjiga i kako su reagovali ljudi na sve to.
Na koji način menjaš tematiku u pesmama i koliko si se ti menjao sa promenom naziva pesama i albuma?
– Tematika u pesmama mi je uvek vezana za život, iskustva, maštanja, razmišljanja… Menja se sve, pa i ja. Nisam se menjao sa albumima, nego kroz život, vremenom, kroz situacije, nekad evoluirao, nekad revolucionarnije menjao. Ali ni manje, ni više nego kao drugo ljudsko biće, ja sam samo imao potrebu i privilegiju da usput pišem i izvodim rep. Moji albumi su odraz mog života, zato su i oni rasli zajedno sa mnom.
Koje su sličnosti i razlike u pisanju tekstova za kolumne i pesme?
– Sličnost je suštinska, jer je piše ista osoba, sa istim stavovima. A razlika je mala tj. razlika je samo u formi. Meni pisanje u rimi odavno ne predstavlja neku prepreku.
Upečatljva je iskrenost koja zauzima dominantno polje u tekstovima albuma „Čovek“. Šta je bilo ključno u stvaranju ovog albuma?
– Od albuma „Čovek“ svesno sam okrenuo novi list. Na to je uticalo iskustvo koje sam stekao kao otac, ali i u iskustvu sa tribina po srednjim školama i fakultetima širom Srbije na kojima sam kao član BS-a učestvovao.
Ima li neka posebna fora u menjanju naziva Škabo-Boško pri nastupima?
– Koncept je bio da se prikaže preuzimanje pune odgovornosti za svoje reči i dela, bez sakrivanja iza nadimka. U narednih par godina san shvatio da se nikad nisam ni sakrivao, kamoli iza nadimka pa sam se pod isti i vratio. Ja sam rođen kao Boško, već u osnovnoj školi san prozvan Škabo, to su sinonimi.
Pesme sa dugoočekivanog novog albuma „Sindikalno proleće“ – „Sitem te laže“ i „Kasno je“, oduvale su reakcijama publike i brojem pregleda. Da li će se po tvom mišljenju išta promeniti posle pomenute tematike u ovim numerama?
– Još uvek sanjam mračne oblake da prolaze. Još uvek misllim kako jedna reč promeniće svet.
Dok se kroz „Sistem te laže“ prožima politika i njeni akteri, pesmom „Kasno je“ publici se pruža suočavanje sa pravim vrednostima i osnovnim vaspitanjem koje se stiče od porodičnih ljudi. Do koje mere je „Lekcija sa Dorćola značanja za publiku“?
– Verovatno do mere do koje pokazuje da ljudi ipak žele da poslušaju i pogledaju ljude koji samo iskazuju svoja iskustva i mišljenja, u pokušaju da neko drugi ne ponavlja njihove greške, pritom ne hajući za trendove ili, kako kažu pratioci piplmetara „šta narod želi“. Značajni su najviše jer pokazuju da „narod želi“ i originalne i iskrene sadržaje a ne samo za plastiku.
Kakve utiske nosiš sa nastupa BS-a u areni?
– Neopisive rečima iz mog skromnog rečnika. Sreća. Nagrada. Podsticaj. Odgovornost.
Prema tvom mišljenju, na kom si nivou kao član BS-a sa jedne strane i solo umetnika sa druge strane?
– Ne razumem tu priču o nivoima. Trudim se da budem na nivou „Čoveka“. Potrebno je dosta truda i koncentracije za to, bilo kao solo izvođač, član popularne grupe,urednik, preduzetnik.
Jesi li zadovoljan svojim dosadašnjim učinkom u „Solo vodama“ i koji su tvoji planovi dalje?
– Nemam planove. A uvek sam zadovoljan što sam blagosloven šansom da se bavim repom.
Šta te je okrenulo sportu i koliko vremena provodiš baveći se istim?
– Sportom se bavim veći deo života, ali ne preterano uspešno. Ni sad nisam ništa mnogo uspešniji, samo se više slikam. Sportu me je okrenula još u detinjstvu njegova najčistija, najlepša i najprirodnija strana. Činjenica da se bolje psihički osećas kad si fizički zdraviji.
Kakva su iskustva sa međunarodnom saradnjom u Bratislavi?
– Nažalost, nisam se mnogo družio ili zbližio sa ljudima sa kojima sam sarađivao. Ali sa profesionalne strane imam samo divljenje za sve što su Smart i ekipa koja je bila zadužena za zvuk uradila. Slovački reperi koji su gostovali su bili Smartov izbor i nakon što sam ih čuo i pročitao prevode tekstova, bio sam potpuno zadovoljan. Sa Zverinom sam imao prilike malo bliže da se upoznam i družim kada je bio sa ekipom na snimanju zajedničkog spota u Beogradu. Super tim, baš opuštena ekipa ljudi. Znaju šta rade i zašto rade. Inače, u Slovačkoj mogu svi normalno da žive od muzike kojom se bave, verovali ili ne. A bave se prilično beskopmpromisno repom.
Bio si učesnik mnogih projekata koji podstiču društvene vrednosti. Kakva su iskustva i šta je proizišlo iz istih?
– Dobro se dobrim vraća, to je jedna velika istina i moje lično iskustvo.
Neko vreme si bio na funkciji i kolumniste Večernjih novosti. Zbog čega te više nema na istoj?
– Počeo sam da radim kao urednik u „San“ dnevnim novinama i bio sam dovoljno pošten da to priznam kolegama u „Novostima“, nakon čega su mi se samo zahvalili na saradnji. Posle je „San“ propao a ja se jednostavno nisam opredelio da molim nekoga da me primi nazad.
Kakva su tvoja iskustva kao novinara, urednika i muzičkog producenta?
– Novine su potpuno propale kao mesto za bilo kakav normalan rad, a od muzike koju volim i znam da radim, nema leba. Ali nema povlačenja, nema predaje. To su moja iskustva i razmišljanja. Realno se trenutno bavim nečim sasvim petim najviše.
Kako tretiraš medije u Srbiji i koji je tvoj opšti utisak o trenutnom stanju istih?
– Beogradskom sindikatu teško da je trenutno preko potreban bilo koji srpski mediji da pospeši komunikaciju sa ljudima. Ne pratim aktivno medije u Srbiji već poslednjih par godina, zaista. mal te ne, od kako ne radim ni za jedan medij. U blagoj sam neverici koliko je nama ljudima i dalje lako manipulisati. i već mesecima u meni sazreva zelja da počnem da pokrivam mušemama kioske sa kojih vrište kancerogeni naslovi dnevnih tabloida. Mušemama sa natpisom: upozorenje lekara! Predugo blejanje u ove naslove može izazvati nepopravljive posledice po vaš mozak!
Anđela Andrijević
