Iza Mixete Magazin Vesti

Iza Mixete – Lefthandshort

Written by Filip Lucanin

Lefthandshort je dvojac iz Novog sada koji čine Adrian Sabolcki i Aleksandar Nikolov. Za njih su neki čuli kada je izašla himna Igraj i Pobedi, neki su ih primetili kada je Cjofo predstavio Sindrom Burazengije, neki su primetili potpis na Totalnoj Kontroli i pesmi Voleli Bi Da Ste Tu. Evo prilike da se malo detaljnije upoznate sa njima i da nakon čitanja ovog teksta malo proguglate i vidite sve njihove radove.

Koji bit bi voleo da je vaš  i zašto?

Pusha T – Numbers On The Boards

Ta traka ima savršen odnos svih bitnih detalja koji čine dobar bit, i Pusha koji ga je dodatno razvalio.

Za koju pesmu mislite da bi mogali da je uradite drugačije i da bi tako zvučala bolje?

Ne verujemo u prepravljanje pesama, mislim da svaki zreo producent ima svoj zvuk i da taj zvuk sa sobom nosi određeni duh, ili ga ne nosi.. A prepravka donosi samo distorziju. Osim ako nije collab u pitanju, kada se pesma radi od nule, drugačiji je trip.

Koji je po vama pravi put koji producent mora da pređe da bi došao do nekog statusa?

Dobro pitanje! Ne sme da sedi u sobi i da se pravi pametan. Sve je u kontaktima. Mora da se kreće. Dok do prvih kontakata ne dođe mora da vredi. Ja uvek kažem i to je formula po kojoj smo mi išli, budi toliko dobar da niko ne može da te ignoriše. Samo tako ćes doći do željenih rezultata. Nekada ćes morati da praviš kompromise, radiš sa ljudima koje ne podnosiš, ali sve je to taj put koji kad pređeš, ti postavljaš pravila. Opet zavisi koji je prvobitan razlog zašto se baviš time, nama produkcija nikada nije bila ideja za stvaranje novca, mi smo je shvatali kao umetnost. Iz tog razloga nismo ni hteli da radimo sa bilo kim. Većina producenata guta razna govna zbog siće, ali to je njihova odluka i nemaju prava da se žale. Moraš na početku da postaviš sebi pitanje zašto to radiš, koji je istinski razlog.

Šta je ono što mora na neki način da definiše jednog producenta?

Istrenirano uvo. Nije ni oprema na kojoj radi, ni softver na kome radi, ni odeća koju nosi. Jednostavno je ono što ume da čuje u glavi i kako to ume da prenese na traku. Po mom misljenju ako te traka ne tera da cimaš glavom nešto nije u redu. Producent mora da ima svoj prepoznatljiv zvuk, puno je plagijata, pogotovo na srpskoj sceni. Ne znaš ko više liči na koga. Nema revolucionarnog zvuka, novih ideja, a to je sve rezultat površnog pristupa toj vrsti umetnosti. Pitanje je da li to što rade uopšte smatraju umetnošću.

Kako dolazite do saradnje sa THCF?

Oni su nas kontaktirali, trebao im je bit za himnu da bi pesma bila gotova u roku od dva dana čini mi se.

Na čemu radite, koliko dnevno radite?

Komp – Apple MacBook pro 15 2016
Kartica – Native Instruments Komplete audio 6
Software – (Maschine + Cubase + Logic)
Kontroleri main setup – (Maschine studio, arturia keylab 49)
Kontroleri sekundarni setup – (Maschine Mikro mk2, arturia minilab)
Slušalice – (Beyerdynamic DT990 Pro 250Ohm)
Monitori – (Dynaudio LYD 7)
Audio sistem – (Beyond Frontiers Audio – Tulip mk2 integrated amp, Beyond Frontiers Audio 8 tube DAC prototip + Armonia TWR170 zvucnici)
Sekundarni audio sistem – (Beyond Frontiers Audio – SS amp prototip + bowers and wilkins DM602 zvucnici)

Trenutno radimo na mixtejpu, ako se to danas uopšte može tako nazvati. Imamo oko dvadeset grubih demoa sa otprilike deset rep glava i dva producenta… Radno ime projekta je “Ko Je Sa Nama” trebalo bi da bude gotov ovog leta. Dok smo živeli u Srbiji radili smo tri dana nedeljno, na žalost samo toliko vremena smo mogli da odvojimo za produkciju pored drugih stvari kojima se bavimo. Trenutno živimo u Americi, u Majamiju tako da sada imamo više vremena za rad, otprilike od četiri do osam sati dnevno, sve zavisi od vajba. Ima dana i kada ne radimo produkciju pošto nam ona nije jedina okupacija.

Kako dolazite do saradnje sa Ćjofom?

Filip je naš brat, znamo se mnogo pre cele rep priče, on je bio bubnjar u indie rock bendu kada smo mi svirali dnb i takođe imali bend. Svirali smo zajedno na jednom festivalu, tako se poznajemo. On je uvek imao simpatije prema rep priči i samo nas je jedan dan kontaktirao i rekao “braćkice, vreme je”. Tako je sve počelo. On nam je kao malo stariji brat, najbolja stvar koja nam se desila na toj sceni.

Može li se živeti od ovoga, ima li repa od repa?

U Srbiji teško, čak i ovde mali procenat repera zaista ima kinte od repa. Većina se samo kurči po spotovima. Što se producenata tiče, mislim da su oni u boljem položaju jer njihov rad nema jezičku barijeru. On pesmu može da producira za domaćeg artista, može i za stranca, sve se  svodi na kontakte i kvalitet. Problem producenata kod nas je što se prodaju za sitne pare, a reperi to bezobrazno koriste. Možeš da napraviš neke pare producirajući ove nove youtube senzacije, ako imaš stomak za to, što većina i počinje da radi. Jedini problem sa tim je što tvoj zvuk prestaje da bude umetnost, i postaje proizvod jer radiš to zbog kinte. Zato nam je scena tu gde je, manje više ista dvadeset godina. Muzička industrija je u kurcu već dugo, ako hoćete da pravite ozbiljne pare ovde vam nije mesto.

Izaberite 3 pesme i kako su nastale?

Sve pesme nastaju na sličan način, prostor, oprema, alkohol i udri..

Jel ima nekih anegdota tokom snimanja?

Kada smo snimali Sindrom Burazengije, traku smo snimali u našem prostoru u Novom Sadu. Ćjofara je došao oko 12 ujutro, u 10 uveče smo gotovu traku puštali u klubu na lokalnoj žurci.
Imali smo situaciju gde smo u HRvatskoj radili pesmu u hotelskoj sobi, gde se pojavio gušter u jednom momentu. Prskajući guštera protiv požarnim aparatom, ceo sprat hotela je izgledao kao da je pao sneg. Oko četiri ujutro smo se spakovali i lagano izašli, na svu sreću nismo najebali.

About the author

Filip Lucanin

Leave a Comment