Blog

Kako da unovčite svoj rep

Written by sasakostov

Može se reći da određeni zvuk može biti komercijalan u određenom periodu. To znači da je taj zvuk popularan i donosi zaradu. Međutim, potpuno je pogrešno razmišljati da je ta pesma komercijalna zbog toga što su u njoj korišćeni određeni instrumenti ili zbog određene tematike. Prosto, ono što se dopadne većini je ono što će biti popularno, a nikad se ne zna šta je to što je privuklo ljude toj pesmi. Zbog toga i nije svaka pesma hit, koliko god slično zvučala. Zašto? Kada pesma postane popularna, izvođač će da privuče još više pažnje i onda dobiti priliku da zarađuje na svojoj popularnosti. Ta jedna pesma može izvođaču da omogući zaradu od stvari koje nemaju veze s njegovom muzikom. Može da mu privuče pažnju ljudi koji pre te pesme nisu ni znali za njega. Sve te prilike nastaju zbog komercijalne pesme, dakle taj uspeh i otvaranje novih potencijalnih mogućnosti za dalji napredak definišu „komercijalno“.

Do zabune dolazi kada bilo koji izvođač napravi pesmu koja po zvuku liči na neku trenutno popularnu pesmu, i bez obzira na to što njegova pesma ne postane isto toliko popularna, ljudi krenu da govore da je taj izvođač prešao u komercijalu, da se prodao.
U kom smislu se on prodao? Za koje pare je on mogao da se proda ako nije ni uložio novac u pesmu, spot, marketing? Čak i ako je uložio, ako mu pesma nije omogućila dobro plaćene nastupe i ako je ne čuješ na svakom koraku od najrazličitijih profila ljudi, pesma nije popularna, nije hit, nije komercijalna. Ne može nešto da bude komercijalno ako ne privlači pažnju ljudi. Nebitno je da li refren peva zvezda Granda, da li se repuje preko zvuka harmonike ili sintisajzera, da li se koristi autotjun. Ta pesma se može shvatiti na dva načina: reper je snimio pesmu iz zadovoljstva jer mu se sviđa taj fazon ili jednostavno nije izgurao priču do kraja i propao mu je pokušaj proboja u komercijalu.

Ne postoji komercijalan zvuk, ne postoji underground zvuk. Ako reper odrepuje „mala pokaži mi to dupe, publiko da vidim gore ruke“ na boom bap bit iz 90ih, je l’ to underground? Savršen primer za ovo je pesma „Esi mi dobar“ od Bad Copy. Koliko god i bit i tekst ne zvučali kao nešto što bi moglo da bude komercijalno, ipak jeste. Zanimljiv spot i sama fraza su bili dovoljni za komercijalizaciju pesme, bilo da su Ajs, Vikler i Timbe to planirali ili ne. Ljudi različitih uzrasta i interesovanja su iz zezanja vikali „esi mi dobaaaaaar“, stavljali su taj refren kao melodiju za telefon ni ne znajući da li je to rep pesma ili neki reklamni džingl.

Međutim, ljudi su odlučili da ih uvrede etiketom „komercijala“ jer im je zasmetalo prvo njihovo pojavljivanje u „Velikom bratu“, a zatim i njihovi ostali angažmani na televiziji u raznim emisijama i reklamama. Jednostavno, smeta im njihov uspeh, njihova popularnost, a to nema nikakve veze sa muzikom koju oni prave. Oni su nastavili da prave potpuno istu muziku kakvu su pravili i pre te veće popularnosti. Prema tome, ako kažete da je „komercijala“ zvuk, a Bad Copy nisu promenili svoj zvuk, zbog čega ih opet nazivate komercijalom? To samo ukazuje na tačnost činjenice da su komercijala i underground status izvođača, a ne vrsta zvuka.

Da se vratim na prodavanje repa. Izvođač se ne prodaje tako što snimi pesmu koja zvuči komercijalno. To je pogrešno shvatanje komercijale koje očigledno stvara ogromnu zabludu u glavama repera. Reperi misle da je moguće postići slavu i novac jednostavnim snimanjem „glupe“ pesme. Pod „glupim“ se podrazumeva repovanje/autotjun pevanje jako jednostavnog teksta sa najviše 20 reči preko matrice sa zaraznim ritmom, uz naravno, veoma prost i zarazan refren. Međutim, koliko god ova konstatacija hit pesme bila na mestu, ne znači da je jednostavno napraviti je. Koliko god reperi mislili da znaju formulu za pravljenje velikog hita, toliko je i ne znaju. Pesma koja preko noći donosi slavu i novac je sama po sebi fenomen, nešto neobjašnjivo. U suprotnom, svaki izvođač bi jednom takvom pesmom uspevao da sebi stvori mogućnost za veliki proboj na muzičku scenu i eventualnu novčanu zaradu od svoje muzike. Bitno je napomenuti da nije važna samo zarazna pesma. Važan je i spot za tu pesmu, imidž izvođača, kao i još gomila sitnih stvari koje doprinose samoj pojavi tog izvođača.

Međutim, čak i snimanje profesionalnog spota za pesmu koja zvuči komercijalno ne garantuje da će reper uspeti da se proda za pare. Najvažniji, tačnije JEDINI razlog koji definiše komercijalu je, sasvim logično, novac. Reper dobija priliku da se proda za pare tek kada se pojave ljudi koji su spremni da ulože novac u njegov rad, u bilo kakvom obliku (bilo to plaćanje izvođaču za izvođenje te pesme uživo, sponzorisanje narednog spota ili bilo koju sličnu situaciju koja uključuje novac).
Dakle, značenje komercijalizacije je u tome da reper pronađe način da privuče pažnju ljudi koji će mu na ovaj ili onaj način doneti zaradu. Na njemu je da odluči kakav će to biti rep na koji će se on truditi da skrene pažnju. U suštini, reper ne donosi odluku da li će da se proda, neko prvo mora da plati za njegov rep da bi on bio prodan.

Reperi misle da, recimo, mogu tek tako da snime narodnjak i da započnu saradnje sa pevačima iz Granda. Svi su u fazonu da ne žele da se prodaju i odu u Grand, kao da se u Grand ulazi tek tako. Kako da ne, Saša Popović samo sedi i čeka da vi reperi počnete da snimate narodnjake, pa da vas sve uzme pod svoje i izda vam albume i obezbedi nastupe.

O čemu se stvarno radi? Reperi provedu po 10 godina snimajući pesme i spotove koji im ne donesu uspeh kakav su zamislili i onda počnu da krive druge ljude zbog sopstvenog neuspeha. Onda krenu sa pričama o tome kako će prestati da se bave repom jer je nemoguće uspeti sa repom u Srbiji, a oni ne žele da se prodaju za pare i pevaju sa narodnjacima. Kriva im je publika koja ne pruža podršku, krivo je stanje u državi, kriv je pogrešan sistem vrednosti itd. Pola repera uopšte ne ulaže dovoljnu količinu novca koja bi im se eventualno vratila. Da bi zaradio novac, prvo moraš da ga potrošiš, to važi za svaki biznis. Kako da ne, dotakao si vrh rep scene na kojoj nema para i jedina opcija bi ti bila da odeš među narodnjake i turbo-folkere.
Reperi moraju da shvate da im niko ništa ne duguje. Pre svega, moraju da reše šta je to što žele. Ako hoćeš pare, idi tamo gde se one nalaze. Ako nećeš tako, nemoj se vaditi nekim izgovorima kako tebe neko primorava da se prodaš, a zapravo nikome nisi ni na kraj pameti, što je i razlog tvog padanja u bedak i odustajanja.

Ne želim da skrećem sa teme, ali ako je „prodavanje za pare“ uvreda za repere i muzičare, kako okarakterisati sve vas koji svakodnevno odlazite na poslove koje uopšte ne volite da radite, ali ih obavljate da biste mogli sebi da obezbedite uslove za život? Svi se mi prodajemo za pare, na ovaj ili onaj način. Čak i ako Juice prekine sa repom i počne da peva narodnjake isključivo zbog novca, to mu je sigurno isplativije od svakodnevnog obavljanja nekog posla koji će mu donositi minimalnu mesečnu zaradu. Ako od dva posla, koja ti se uopšte ne dopadaju, moraš da izabereš jedan – koji ćeš odabrati? Onaj koji ti donosi više para, naravno. Kraj priče.

Saša Kostov

About the author

sasakostov

Leave a Comment