Nedostatak promocije hip-hopa u medijima svih prethodnih godina je uticao na to da publika totalno pogrešno shvati značenje istog i da samim tim formira negativan stav prema pojavljivanju repera na televiziji.
Budući da hip-hop nikada nije bio dovoljno zastupljen u medijima (šta god se podrazumevalo pod „dovoljno”), publika je zaključila da to zapravo tako treba da ostane. Slušaoci, pa i reperi, pronalaze čar u veličanju činjenice da je hip-hop konstantno ignorisan od strane medija. Sa druge strane, pričaju kako bi voleli da je hip-hop zastupljen na svim TV stanicama, bilbordima, događajima i sličnom. Sa treće strane, promene to mišljenje čim dođe do proboja hip-hopa u javnost. To tada odjednom postaje pogrešna ideja jer su oni ubeđeni da se smisao hip-hopa u potpunosti gubi sa njegovim probijanjem u „mainstream“, o kakvom god rep zvuku i o kakvom god izvođaču se radilo. Njima je nebitno da li izvođač upada u „mainstream“ sa muzikom kakvu je već pravio do tada ili je napravio određene kompromise da bi to postigao. Oni vide samo jedno – reper se pojavio na tv-u! Oni zaključuju samo jedno – to je loše za hip-hop!
Nisam mogao da verujem da su ljudi pljuvali THC zbog izvođenja pesme „Pravimo show“ na Pinku, isto tako ne mogu da verujem da sada pljuju Basiviti jer su uradili intervju za TV Prva.
Ljudi se pitaju zašto niko nije došao da razgovara sa Basiviti ekipom pre pesme sa Rick Ross-om, kada su oni već sarađivali sa drugim značajnim imenima sa američke rep scene? Pa nisu zato što ni vas, koji ste rep publika, nisu zanimale te saradnje. Siguran sam da većina vas nema pojma ko su ti reperi, verovatno niste ni znali da je Basiviti radio sa svim tim reperima koje je Reksona pomenuo u reportaži za TV Prva. Zašto bi bilo koju TV stanicu zanimalo, ako vas koji slušate hip-hop to ne interesuje.
Takođe, mnogi se pitaju zašto nijedna televizija nije intervjuisala Basiviti ekipu povodom objavljivanja raznih albuma repera iz njihovog lejbla, ili generalno, objavljivanja albuma repera u Srbiji. Jednostavno, medijima nisu interesantni srpski reperi i njihovi albumi jer ih je previše i svi liče jedni na druge. Oni će radije 4-5 meseci da promovišu jednu pesmu/spot Seke Aleksić zato što znaju da će ta pesma postati hit u zemlji. Repera će da promovišu tek kada i on napravi zanimljivu pesmu i spot i izdvoji se iz mase. Reperi su takođe krivi zbog medijske nezainteresovanosti za rep, upravo zbog hiperprodukcije. Koliko god albumi bili kvalitetni, prosto ih se previše objavljuje u kratkom vremenskom periodu. Jedino ljudi koji stvarno prate dešavanja na domaćoj rep sceni će želeti da preslušaju sve te albume, a čak ni oni sigurno neće imati vremena da poslušaju svaki album odmah nakon njegovog objavljivanja. Ako rep publika nije u stanju da obrati pažnju na sve te albume kako dolikuje, u određenom vremenskom roku, nemoguće je zahtevati isto od neke televizije.
Ovakve reakcije publike najbolje ukazuju na realno, jadno stanje hip-hopa u ovoj zemlji. Stanje je toliko katastrofalno da je dovoljno da se jedan reper pojavi na TV-u da se to okarakteriše kao „prodaja hip-hopa“, koliko god prisustvo repera na televiziji trebalo da zvuči i izgleda kao nešto najnormalnije. Takođe ukazuje i na činjenicu da ni publika nema pojma šta želi za hip-hop. U svakom slučaju, džaba bilo kakva podrška medija ako hip-hop publika nije u stanju da vidi širu sliku i podrži priču.
Saša Kostov
