Većina ljudi koja prati i sluša domaći rep ima mišljenje da bi domaća hip-hop scena mnogo više napredovala kada bi reperi međusobno bili složniji, kada ne bi bili podeljeni na razne ekipe.
Pojam nadmetanja od početka postoji u hip-hopu. Hip-hop je nastao kao rezultat borbe ljudi koji su bili omalovažavani, potcenjeni, odbačeni, ili su se barem osećali tako. Elementi hip-hopa su im omogućili da izraze svoju kreativnost i pokažu svoju unutrašnju vrednost, da stave drugima do znanja da i oni poseduju znanje i veštine vredne pažnje. Takođe, kojim god poslom da se bavite, vi ćete težiti ka tome da postanete najbolji u svojoj oblasti.
Činjenica je da najveći broj rep pesama ima betl/reprezent tematiku. To je tematika koja može da poveže svaku eru hip-hopa, bilo da govorimo o 80im, 90im ili dvehiljaditim godinama. Betl i reprezent su bili i ostali najzastupljeniji u hip-hopu, bez obzira na evoluciju i promene u njegovom zvuku. Svaki reper za sebe misli da je najbolji, što i mora da misli. Svaki reper, kao pojedinac, ima određene kvalitete koje će se truditi da naglasi u svakoj drugoj pesmi. Neko misli da ima puno para i da treba da se hvali time, neko drugi misli da ima bolje ribe, treći misli da ima najjači flow, četvrti smatra da ima najbolju priču o životu itd. Sve se svodi na hvalisanje sopstvenom sposobnošću.
Ekipe repera su postojale i postojaće jer je to potpuno normalno u životu. Hip-hop je odraz svake i svačije realnosti, isto kao što postoji rivalitet između dva fudbalska kluba koji dodatno utiče na takmičarski duh i želju za pobedom, tako između rep ekipa i repera pojedinaca postoji želja za takmičenjem. Svako želi najbolje za sebe i svoju ekipu i ne želi da bilo kakav uspeh podeli sa ljudima s kojima nije zajedno od početka.
Kao i u sportu, u hip-hopu postoji publika koja utiče na želju repera za dokazivanjem. Publika je ta koja favorizuje jednog repera, dok drugog pljuje i odbacuje. Reper koji ne dobija podršku koju misli da zaslužuje će se truditi da postane najbolji kako bi dobio tu podršku. Nerealno je očekivati od repera i njihovih ekipa da ne gledaju samo sebe, jer je takođe nerealno očekivati od publike da obrati pažnju na svaku pesmu svakog repera ili grupe i pruži podršku istima.
Publika i reperi su podjednako „krivi“ zbog nedostatka sloge i jedinstva na sceni. Reperi imaju preveliki ego koji moraju da nahrane kako znaju i umeju, dok publika uživa u stvaranju tenzije negativnim komentarima. Međutim, kada se reperi ne bi međusobno upoređivali i takmičili, kada publika ne bi konstantno poredila jednog repera sa drugim, hip-hop bi gubio na značaju. Takmičarski duh mora da postoji jer upravo on održava kulturu. Hip-hop je većini interesantan upravo zbog tih sukoba mišljenja.
Saša Kostov
