Internet je započeo ekspanziju repa i to je ono što je bitno. Ne može se očekivati da se nešto radi dovoljno dugo i od strane velikog broja ljudi, i da većina dela bude kvalitetna – škarta i felera će uvek biti i oni će uvek biti u većini.
Posle toliko najavljivanja i čekanja album je ugledao svetlost dana. Reci nam zbog čega se odužilo ovoliko sve?
Odužilo se iz istog razloga iz kog se odužilo organizovanje ovog intervjua, a to su raznorazne obaveze oko stvari od kojih se živi, porodice i delimično zbog neke lenjosti koja je nastupila u jednom periodu, valjda od malog zasićenja rep pričom. Bitno je da je napokon sve to skockano i spakovano u formu koja nije identična onoj koju sam imao u glavi kada smo krenuli da stvaramo Dribling, ali je dovoljno blizu.
Nakon EP-a grupe Arhitekti (koju činite Blokovski, Kuer i ti) iz 2007. i solo singla “Carski Kobazz” iz 2009. ovo je tvoje prvo solo izdanje. Zbog čega je nazvan “Dribling na petoparcu”?
Ko prati male fudbalske terene i mađioničare nižih beogradskih i srpskih liga (Sale Lokner word up!) zna o čemu se radi. Ukratko, u pitanju je žargonski izraz koji predstavlja minijaturu ili kvalitet prikazan na malom, što sam u načelu i hteo da bude ovaj album – moja minijatura, gde će slušaoci malo moći da se upoznaju sa zvukom, idejama i ostalim ludostima koje imam da podelim.
via Trablmejker
