Intervju Street Art

Mupok – Speis

Written by Rista

k7qKhsgWMstUdvt1h43k1316459273

Name: MUPOK – SPEIS


Age: 23


Style: Trains


Debut graff: 2004
Crew: PS

 

Šta znači Mupok ?

Pa, ništa, nema nikakvo značenje, meni je bilo bitno da mi se slova slažu. U početku mi je bilo zanimljivo da dođem na voz i napišem MUP, ali to MUP mi je bilo previše kratko pa sam ubacio MUPOK. Bitno mi je da može lepo da se pročita, da lepo zvuči. Sada mi već ova slova i
ne odgovaraju toliko …

Razmišljaš da menjaš.. ?

Već sam nešto uradio po tom pitanju, poslednjih 5-6 vozova su bili SPEIS. Mada to nije odjednom, ranije sam povremeno, crtao grafit PEIS.

Kakvu poruku šalješ svojim grafitima ako već tebi sama reč ne znači ništa ?

Ne, ja uopšte ne razmišljam na taj način, meni uopšte nije bitno šta će neko da misli. Ne želim nikakvu poruku da pošaljem, crtam ga za sebe, da se meni to dopadne. Ako već želim neku poruku da ostavim, napisaću pored.

IMG_4555

Od kad si u PS ekipi, kako se slažete tamo ?

Uf ,ne znam, negde od 2008 možda, nisam siguran.. Slažemo se, onako. Ja malo odskačem od te ekipe, ustvari imam drugačiju filozofiju, drugačije viđenje legalnih zidova. Retko crtam zidove. Evo npr. ove godine sam nacrtao tri, jedan je bio u Splitu na Jam-u, i eto tog trećeg ne bi bilo da nije bilo tog Jam-a. Volim ja da crtam zid, ali za zid mi treba neuporedivo više vremena i boja. Da bih nacrtao dobar grafit na zidu, trebaju mi dve ili tri boje za autlajn, za fil mi treba 5-6 komada. To ako hoću da nacrtam neki dobar grafit, nije mi filing da dođem na zid i nacrtam neki simpl, to je ok za bombing, ali meni se to lično ne dopada.

Koliko ti treba vremena i boja za voz ?

Možda četiri pune limenke i par krajceva, a crtam u proseku od 20min do možda 40min. Ranije se crtalo preko sat vremena, ali nije više to vreme, ranije je bilo lakše.

Kako je to danas crtati na vozovima, u kom pravcu ide sve ovo ?

Crtati vozove u Srbiji a pogotovo u inostranstvu postaje sve teže. Jednog dana će to skoro izumreti, vremenom se pojavljuju razni sistemi obezbeđenja, senzori, kamere, i razna ta sranja koja nije lako anulirati i zaobići. U nekim gradovima u Evropi gde su uvedeni ti sistemi, broj ljudi koji se bavi crtanjem na vozovima je drastično opao. U Berlinu ili Parizu pre 20 god. nije bilo vandal squad ili specijalne policije za grafite… Samo sve ovo unosi veću draž, jer sada ti treba mnogo bolja priprema, treba ti više vremena, što si više zagrižen za to ti treba više truda i rizika a na kraju će tvoje delo u ovim okolnostima biti cenjenije.

Kako su organizovani u nekim evropskim gradovima ?

U Berlinu, Hamburgu ili Parizu svako ima svoj neki vandal squad, mada to se više ne zove tako, nego svako ima neko svoje ime za ovu organizaciju. Ti ljudi znaju, oni znaju sva neka mesta gde se crta, šta se crta, znaju bolje i od crtača. Oni stalno beleže, vode evidenciju, prate dešavanja na internetu, uvek su u toku. A sa druge strane crtači nikad ne mogu da znaju kada će oni da se pojave. Na primer u Berlinu oni se voze u kombijima koji su totalno civilni.

Išao si u Nemačku da crtaš, sa kim si radio, kakvo je to bilo iskustvo ? IMG_4545

Da, bio sam ali nisam uspeo ni jedan rad da završim. Imam jedan S-Ban, to sam radio sa gomilom nekih švaba, pritom niko od njih nije bio iz Berlina. Tu je priča bila da imamo 25 minuta, a kad smo počeli, posle 10 min smo morali da se sklonimo. Sa njima se stupa u kontakt preko nekoga ko je već bio ovde, ostane kontakt, kasnije ti njega zoveš kad hoćeš da ideš tamo. Tamo je to teže jer tamo baš i ne vole turiste, što je i razumljivo jer u Berlinu svaki dan ima jako mnogo turista koji dolaze kako bi šarali metro. Većina njih nema kontakt, dolaze glupiraju se, vilene, prave sranja tamo gde ne bi trebali i tako to. U Berlinu je mnogo stresno, ovde kod nas možeš opuštenije da crtaš, a tamo nikad ne znaš ko će da te sačeka u mraku ili u nekom žbunu. U Hamburgu na metro stanicama imaš klošare koji bleje, a u stvari su panduri. U Hamburgu sam imao jednu situaciju kada sam se sa četvoricom likova spremao da uletim u yard. Sve smo bili pripremili, natakli maske na lica, sprejeve itd… U momentu kada je trebalo da uđemo u yard počeli su da nas jure. Organizovano su nas čekali. Naravno svi smo počeli da bežimo, izleteli smo sa yarda i počeli da bežimo po ulicama, pobacali smo boje i sve to, ali ubrzo su nas opkolili sa 6 policijskih automobila i 3 civilna. Priveli su nas u stanicu bez sprejeva bez ičega, ali ipak su pronašli sprejeve koje smo bacili, onda su nam uzeli otiske, skinuli su nam odeću, tražili su poklapanje boje sa odeće ako je nešto kanulo, da li se ta boja poklapa sa bojom na vozu, proveravali su sve telefone, fotoaparate. Držali su me 24h kod nih, za to vreme su pokušali da nađu nekakve dokaze ali na kraju nisu uspeli i pustili su me. U Berlinu kada sam bio, pozvao me je jedan lik koji je već bio ovde, on mi je obezbedio smeštaj, rekao mi je da nema vremena da mi pomogne oko akvija. Ja ipak mislim da je imao vremena ali nije hteo da mi pomogne jer sam bio turista. Prvih par dana sam obilazio stanice, posmatrao šta se dešava, gledao gde su senzori, kako su postavljene kamere. Kasnije sam ukrao ključ. Tamo imaš 3-4 ključa koji rade za sve stanice u gradu, za sva vrata, hangare…

Kako si ukrao ključ ?

Pa lepo, pratio sam da se pojavi neki sitniji mašinovođa da bih mogao da mu otmem ključ. Čekao sam da on kada izvadi ključ da otključa vrata da ga u tom trenutku gurnem da mu otmem ključ. Prvi put sam krenuo i stao sam, nisam smeo. Drugi put je naišao neki manji lik, skupio sam muda zaleteo se, u momentu kad je izvadio ključ tada sam ga gurnuo izvadio ključ i pobegao. Kasnije sam proveravao u kojoj stanici pasuje ključ, jer neće baš za svaku. Fora je što ti sa ovim ključem zaobilaziš samo nekoliko senzora ili kamera, kasnije kad uđeš u lay-up se u nekom trenutku ipak naleti na neke nove senzore ili kamere. Posle kada sam našao gotivno mesto, proveravao sam koliko je obezbeđeno, ali tada sam naleteo na senzore. Nisam ih video ali sam ih čuo kad su se aktivirali, mada nisam bio siguran, ipak posle par minuta su se pojavila dvojica. Pitali su me gde su mi sprejevi, da li sam došao da crtam… Naravno sve sam negirao, složio sam im neku bezveze priču kao blejao sam tu. Posle par provera da li je nešto šarano, pustili su me. Sledeći put sam već znao kako šta, gde su senzori i kako da ih zaobiđem. Tada sam uspeo 30 min da se zadržim unutra i niko nije došao, i naredne noći sam isto uspeo da se prilično zadržim ni tada niko nije došao. Već pri kraju mog boravka u Berlinu sam se prilično iznervirao jer niko nije hteo da mi pomogne, odlučio sam da crtam sam. Postavio sam dvojicu da mi zveraju, jednog na stanicu i drugog na emergency exit. Krenuo sam da peglam, moja greška je bila što sam ja krenuo da filujem ceo vagon, da sam radio grafit normalne veličine, 40 minuta bi mi bilo
sasvim dovoljno da završim to. Međutim javili su mi da su se pojavili ovi u kombiju i da proveravaju exite da li se oseća na sprej. Sve ostavljam i krećem da bežim. Okrenuo sam se i video sam lika kako izleće iz lay-up-a i trči zamnom u tunel. Izašao sam na emergency exit i počeo sam da bežim po ulicama, čuo sam sirene, verovatno su jurili za mnom. Uleteo sam u neku zgradu popeo se gore i tu sam čekao neko vreme. Dosetio sam se da preobučem trenerku koju sam imao ispod šuškavca koja je bila druge boje. Sišao sam posle nekog vremena i oni su se i dalje motali tu po kraju, smarali ljude , pretresali… Ali ja sam bio nezbedan.


autor: Exi

About the author

Rista

CEO and Founder

Nekada davno pokrenuo My People, a danas My People pokreće njega...

Leave a Comment