Na mnogim reklamama, mnogim pričama koje često čitamo spominju se prodavnice gramofonskih ploča. Činjenica jeste da takve radnje izumiru, i da je veoma smelo otvoriti tako nešto u današnje vreme. Da li prodavnice ploča treba svrstati u red antikvarnica, spomenika kulture, dati neki specijalan status – to je već na adekvatnim službama pa da se time bave. Ali gde su tu diskovi. I oni izumiru a ne sećam se da sam video da neko piše o tome kako se prodavnice diskova gase.
Bio sam osnovna škola i nas par je ostalo da sluša rep i nakon letnjeg raspusta i onda smo se svi hvalili ponedeljkom šta smo kupili za vikend
Svi koji me znaju ili makar iole minorno prate na društvenim mrežama znaju za moju strast ka diskovima. Nekada davno sam skupljao kasete, odvajao novac od užine, skoro pa gladan bio u školi da bih mogao jednom nedeljno otići do SKC-a ili lokalne radnje u Starom Merkatoru da pazarim kasete. Ljudi moji, te kasete su bile doživljaj. Bio sam osnovna škola i nas par je ostalo da sluša rep i nakon letnjeg raspusta i onda smo se svi hvalili ponedeljkom šta smo kupili za vikend (obicno par kaseta) i onda smo se četvrtkom ili petkom skupljali kod drugara koji je imao dvokasetaš pa da presnimimo albume. Čak smo i omote fotokopirali u koloru i tako smo povećavali kolekciju. Pre 10, 15 godina sam sve te kasete odneo u vikendicu i tamo su te kasete dugo čučale. Pre par godina otišli Pedja i ja tamo, našao tu kutiju, našao stari kasetofon i pustimo neke kasete. Osećaj kada po završetku pesme znaš koja je sledeća je neprocenjiv. Tada sam prvi put počeo da razmišljam o tome kako se ne menja muzika nego način na koji je slušamo.
Onda sam neko vreme prestao da kupujem domaće diskove, jednostavno dobijao sam ih
Da se vratim na diskove. diskove počeo da skupljam relativno kasno, mislim da je bio raspust izmedju treće i četvrte godine srednje škole jer sam tek tada kupio CD plejer. I tada sam otkrio na Banovom brdu par ljudi koji su redovno ažurirali svoju ponudu. I tada počinjem da odvajam za diskove, one piratske. Ali sam već tada odlučio da neću kupovati piratske domaće diskove, nego ću ići u radnje i kupovati originale. Volim taj osećaj kada imaš original disk, volim to pakovanje, ali nekako sam smatrao da na taj način odajem pravo poštovanje izvodjaču. Ili kada znaš da si otišao sa par drugara, kupimo isti disk i gledaš kako je sledeće nedelje taj disk na prvom mestu IPS-ove liste prodatih albuma.
Onda sam neko vreme prestao da kupujem domaće diskove. I dugo ih nisam kupovao, jednostavno dobijao sam ih. Čak sam se toliko razmazio da sam prestao uopšte da kupujem nove albume nego sam mesečno odlazio do izdavačih kuća i uzimao svoje primerke. Toliko sam se razmazio da sam čak neka izdanja tada propustio. Naravno, sve je to kasnije nadoknađeno.
Radi sa muzikom šta god hoćes ali napravi disk, ljudi to vole
U nekom trenutku su se pravila igre promenila. Diskovi se više ne prave, nema potrebe za tim, oni su trošak. Mada sa druge strane, lepo je čuti da je neko rasprodao sav tiraž mada tiraži sad i nekad ne mogu uopšte da se porede. Ali lepo je to čuti. Sećam se kada smo jednom Blokovski i ja pričali na temu diskova. Carski rez je sve albume ponudio na free download ali si takodje mogao i naručiti disk. I ljudi su kupovali diskove, nije to neka brojka na kojoj se može zasnivati neki biznis, ali je to bila brojka koja je govorila koliko ljudi u tom trenutku kupuje diskove. Meni je taj koncept najbolji. Uvek bih njega izabrao. Radi sa muzikom šta god hoćes ali napravi disk, ljudi to vole, ne mnogo ljudi, ali neki broj ljudi i dalje skuplja diskove. Odličan mi je koncept kada se disk dobija kao neki poklon uz kartu za koncert, ili čak prodaje se po nabavnoj ceni. Koja god da je priča, kakav god da je koncept, postoje ljudi koji vole disk. Disk uvek mogu da stavim na policu, još uvek nisam našao način kako ću staviti plejlistu ili link na policu. Kada se to desi, i kada se nadje sistem da se linkovima popunjava polica – e onda ću definitivno reći zbogom diskovima.
Najviše se oduševim kada se pojave neki diskovi za koje pojma nisam imao da su izašli na disku. A ima ih…
Lepo je znati da ima nas kolekcionara, ima ljudi koji skupljaju diskove. Ima mnogo ljudi kojima diskovi samo smetaju a imaju odlične kolekcije (slobodno neka mi se jave svi koji poseduju kolekcije a jednostavno im treba prostora u kući – besplatno odnosim sav taj cd krš). Neke diskove smo razmenjivali, prodavali, kupovali i nekako je to isti mali krug ljudi. Dugo sam za sebe mislio da imam kolekciju domaćih izdanja koja je najbrojnija, a onda sam upoznao neke internet drugare koji su me skroz pobili. A tek kada sam čuo za neke drugare koji su jednostavno bacili diskove…
Takodje, dobre diskove sam nalazio na raznim aukcijama. I taj period je iza nas, ali u vreme kada su se zatvarale radio stanice tonci su uzimalu masu tih diskova koje su radio stanice dobijale. I posle nekog vremena verovatno im je trebao prostor za neke druge stvari i onda su odlučili da ih rasprodaju. Tako sam našao dosta domaćih diskova za smešne pare. Najviše se oduševim kada se pojave neki diskovi za koje pojma nisam imao da su izašli na disku. A ima ih…
E sad, hoće li neko nakon ovoga otvoriti pravi CD šop pa da se napravi nešto kao berbernica, da ljudi ostave tu diskove koji im ne trebaju, da lakše nadju kupca za te stvari. Ima takvih radnjica, nije da ih nema, ali zašto se o njima ne piše. Znamo da će više sete da izazove tekst o vinil radnji nego tekst o cd radnji.
Odoh da slušam neke nove albume na deezeru i da pravim mesta na polici ako se ikada pojave u fizičkom obliku…
Ivan Ristić
rista@mypeople.in.rs
