Blog

NEDELJNI KOMENTAR: Festivalska Groznica

Written by Rista

Pre 10-ak dana ekipa My People magazina se vratila sa Hip Hop Kempa, festivala na koji već tradicionalno idemo. Uvek kada razmišljam o Kempu, počnem generalno da razmišljam o festivalima, o koncertima, o tome koliko smo nesrećni što smo masu dobrih koncerata propustli tokom početka nultnih godina, a tek što smo nesrećni i ne znamo da cenimo i ono malo što dobijemo. Ali hajdemo lagano, pričam samo iz svog ugla…

Ranije sam često znao da skoknem do Zagreba da bih slušao koncert. Ne toliko često kao što je zvučalo u prethodnoj rečenici, ali neke koncerte sam jednostavno morao tamo odslušati. Takve avanture sam uvek koistio da bih uradio po neki intervju, da bih se video sa brojnim prijateljima, da kupim po neki disk za koji nikada u Beogradu ne bih dao 1000 din… I tako neke situacije… Međutm, kako je godina više vremena je sve manje. Pa tako i odlazak u Zagreb na koncert ne znam kada se poslednji put desio. Ali sada imamo I vise dostupnih koncerata nego ranije. A inače put u Zagreb odlažem već dve godine, koliko i odlažem jednu od ideja za My People…

uvek na festivalima otkrijete neke grupe koje neko vreme postanu omiljene

Festivali su nešto što spoji lepo i korisno i povoljno. Low cost varijanta je uvek smeštaj u kampu i karta za sve dane. Pre nekoliko godina sam otišao na Sziget. Sedam dana festivala + smeštaj u njihovom VIP kampu je koštao ukupno oko 100-120 eur. Još je plus bila akcija sa povratnom voznom kartom do Budimpešte preko Euro 26 ili nečeg sličnog, pa je prevoz ukupno koštao 15 eur. Tamo sam odslušao gomilu dobrih koncerata koji su me zanimali (Guru, Jovanotti, Femi Kuti plus neki lokalci kojih se više ne sećam ali su dobro zvučali), a čuo sam i gomilu koji me nužno ne zanimaju ali je bilo lepo odslušati ih (Radiohead, Placebo, Franz Ferdinand, Prodigy po ko zna koji put…). Pored tih koncerata uvek na festivalima otkrijete neke grupe koje neko vreme postanu omiljene. Sećam se da sam tamo dosta blejao na World Stage-u i guglao o izvođačima sa te bine. I dalje tvrdim da je Sziget najbolji festival jer ima svakodnevni celodnevni program koji vas prosto tera da budete na ostrvu… To je jedini festival gde sam bio smešten u kampu i da mi je prijalo. Bukvalno, nisam išao u Budimpeštu, sve vreme sam proveo na Szigetu.

Odeš zbog dva, tri imena, a otkriješ još minimum toliko dobrih, plus što uvek budu i neki lokalci dobri, plus što je velika šansa da upoznaš ljude slične sebi

Više se ne sećam koja je godina bila kada sam prvi put otišao na Kemp. Mislim da je 2008 ili 2009, pogledaću u arhivu My People magazina pa ću se podsetiti. Znam samo da te godine kada sam bio na Szigetu nisam otišao jer mi Slovaci nisu odobrili tranzitnu vizu iako sam sve druge vize uredno imao. Konačno smo otišli na Kemp koju godinu kasnije. Cela avantura je bila odlična, i iako smo otišli da bi videli festival, da čujemo 3,4 grupe, da steknemo neke kontakte za buduće akcije, pored toga sam otkrio još gomilu izvođača. To je najveća čar festivala. Odeš zbog dva, tri imena, a otkriješ još minimum toliko dobrih, plus što uvek budu i neki lokalci dobri, plus što je velika šansa da upoznaš ljude slične sebi. Ja sam tada na Kempu upoznao ekipu iz Hrvatske. I dan danas sam sa njima u kontaktu. U tom trenutku kada sam ih upoznao iza sebe sam imao nekoliko Exita, Rock The Bell festival i JAM festival u USA, Sziget i za naše uslove sam imao dobru koncertnu kilometražu. Kada su oni počeli da nabrajaju šta su sve slušali, gde, kad i kako, shvatio sam da je bolje da ćutim. Oni tada nisu imali vize ni za šta, imali su low cost kompanije i jednostavno su mogli da odu do Londona, odslušaju koncert, vrate se i da ih sve izađe maksimum 50-100 eur. A ems i bio u Londonu, ems i čuo tog ko te zanima… Win-win situacija.

Poslednjih godina situacija se i kod nas promenila. I mi imamo neke obrise low cost avio kompanije, više nemamo troškove za vizu i lakše je otići preko na festival nego ranije. E sad, uvek dolazimo do finansijskog momenta. Konkretno, festivalska avantura koja traje par dana, će vas u totalu koštati oko 200 eur. Prevoz, karte, smeštaj + šta ko pije. Slažem se, kada se kaže 200 eur nije ni malo jeftino. E sad, obično se na festival ide kada je tamo nekoliko dobrih imena, neka budu 3 imena. Znači 3 headlinera plus još nekoliko ok imena plus još nekoliko koji će vas oduševiti = 200 eur. U proseku bi to bilo kao da ste u Srbiji dali 20-25 eur za pojedinačnu kartu za ta tri imena zbog kojih ste otišli na put, 15 eur za tri imena koja su ok da se slušaju, i recimo 7- 10 eur za tri imena koji su tamo otkriveni. Atmosferu sa festivala, prateće sadržaje nemate u tim pojedinačim kartama. Jednostavno, festivalska atmosfera je neprocenjiva. Dobar je osećaj kada ti je ceo dan podređen tome, kada si negde van grada, zemlje, jednostavno ima posebnu čar. Kada si već tu, uzmeš dan više i obiđeš znamenitosti. Ima svakakvih kombinacija i kalkulacija.

Sviđa mi se koncept da u jedan dan nabaciš muzičke iste ljude i tako nema potrebe da se ljudi vucaraju sva tri dana ako ne žele

Outlook je festival koji već godinama planiram da posetim i nikako da odem tamo. Lepo vreme, lepa destinacija, ujedno ste i na moru i na festivalu, ali nikako da se kockice poklope. Fresh Island je ista priča. Planiram sledeće godine da ja lično posetim više festivala (ekipa My People je već stalna na nekoliko festivala u zavisnosti od afiniteta). Bukvalno da budemo info biro za brojne regionalne festival pa da otvorimo neku novu rubriku. Ko zna…

Ne volim Exit jer nema tu festivalsku atmosferu. Istina, nema ga ni Kemp. Svi festivali koji imaju kamp odvojen od dela gde se održava muzički program imaju taj problem. Sviđa mi se Love Fest. Sviđa mi se ideja da se šetam Vrnjačkom Banjom i da vidim gomilu pozitivnih ljudi. Sviđa mi se koncept da u jedan dan nabaciš muzičke iste ljude i tako nema potrebe da se ljudi vucaraju sva tri dana ako ne žele. Iako sam imao problem ove godine sa najgorom mogućom organizacijom na stejdžu I uslovima za rad novinara, smatram da je Love Fest u prvih 5 domaćih festivala. Samo da ih ne ponese slava I breme… Ranije sam voleo Trenchtown. On je imao istu ideju i to je bilo odlično. Generalno, volim te festivale po Srbiji koji se lepo organizuju i koji su svesni šta je potrebno ponuditi da bi se posetioci zabavili. Poenta je ceo jedan deo grada pretvoriti u festival. Ponuditi masu drugog sadržaja. Grad mora biti spreman za tu atmosferu.

upoznaj svoju zemlju da bi je više voleo

Kada bih krenuo da nabarajam od juga do severa, Srbija ima preko 20 dobrih festivala. Za svakoga ima po nešto. Uz malo volje i ne mnogo para oni se mogu posetiti, obiđe se malo i taj deo Srbije (upoznaj svoju zemlju da bi je više voleo) čuje se dobra muzika i steknu se novi kontakti. Naravno, mana je što se vrte manje više iste grupe ali kada ta festivalska groznica uđe u krv, prosto ćete sami tražiti gde se ide dalje.

Možda 31 12 ove godine postavim neki cilj koje festivale hoću da obiđem (svake godine postavim sebi cilj za narednu). Ne znam da li na jednom mestu postoji popis svih festivala kod nas. Ako nema treba da postoji. Hteo bih na jednom mestu da vidim gde šta I kad ima I da shodno tome napravim svoj plan poseta festivalima.
Preporučite mi festival u vašem gradu da bih obavezno ubacio u kalendar za obići.

Ivan Ristić
rista@mypeople.in.rs

About the author

Rista

CEO and Founder

Nekada davno pokrenuo My People, a danas My People pokreće njega...

Leave a Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.