Ovih dana sam sređivao knjige. Treba da kupimo policu za knjige ali to je već plan u poslednjih nekoliko meseci a do tada knjige postavljamo na neka najneverovatnija mesta. Čak sam mnogo puta u google kucao kako koristiti namestaj kao policu za knjige, dok ne kupimo normalnu policu. Onda ide drugi problem, što će ta polica biti ona klasična, ništa spektakularno, ali kada nisi u svom stanu nego rentiraš, onda i pronalaziš rešenja da ne bude nikakvih dodatnih bušenja ili nekih naglih pomeranja nameštaja da bi se neki komad uklopio. I krenuo sam da sortiram knjige…
Dok sam skupljao kasete i danas diskove, uvek sam tražio pravi redosled za ređanje. Kada je diskova bilo mnogo manje to je nekako išlo po grupama, pa sličnim grupama, ali vremenom je to izgubilo smisao. Kako su se diskovi povećavali tako je i njihovo grupisanje na polici bilo konfuznije. Na kraju sam se odlučio da će srediti po godinama izlaska, ali još uvek nisam krenuo da se zanimam time. E sada sam na početku sa knjigama. Nemam ih u tom broju kao diskove (bar mislim da ih nemam), pa će samim tim i slaganje biti lakše. To sam pomislio. I onda sam krenuo da slažem horore i fantastiku na jednu stranu, biografije na drugu, neke koje se ne uklapaju u to na treću stranu i hip hop knjige na posebno mesto. I kod tih hip hop knjiga sam se zavrteo…
umesto da se štampa magazin svaka dva, tri meseca, juriću pare i da na godišnjem nivou objavim knjigu intervjua
Gde nastade problem? Pa prvo sam sve knjige stavio na jedno mesto, ali sam onda shvatio da ne mogu isto da tretiram knjige koje je pisao neki reper, sa knjigama koje su istorijsko dokumentarne. Pa sam onda i unutar toga napravio podelu na domaće i strane. E sad kod domaćih imamo samo par knjiga pa još uvek nije problem. Kod stranih napravio podelu unutar podele, pa imam istorijsko dokumentarne, fikcije koje je neko pisao i imaju tu tematiku, i na kraju pisac je neki reper. I onda se zapitao zašto kod nas nema više knjiga? Sećam se pre nekoliko godina kada sam još uvek imao plan da My People prebacim u fizički oblik, da postoji štampano izdanje, da sam došao do situacije da je jeftinije uraditi 500 primeraka knjige nego 500 primeraka časopisa. Naravno, pričamo o low cost varijantama, uvek može da se napravi da je neki primerak višestruko skuplji od drugog, ali kada pričamo o egal kvalitetu, odnos je isti ili zanemarljiv u neku korist. I tada sam rekao, e pa sjajno, umesto da se štampa magazin svaka dva, tri meseca, juriću pare i da na godišnjem nivou objavim knjigu intervjua. I svi sa kojima sam pričao se oduševe na tu ideju. Sjajno, to je ono što nam treba, makar da bude negde nešto dokumentovano u fizičkom obliku. I tada sam napravio plan da će My People imati nekoliko zbirki intervjua, pa onda po rubrikama neke kompilacije, ma ludilo… Od tada do danas je prošlo čini mi se 5 godina a do sada ni jedna takva knjiga nije urađena. Ali stvarno, to je i dalje plan, sad čak na nekoliko različitih frontova, ali će ipak biti u modernom elektronskom formatu a mogu ljudi da listaju na svojim tabletima, pa kada se steknu uslovi i da se odštampa nešto. Ali kažem, samo planovi…
Znam koliko je krvi i znoja proliveno da bi izašla Can’t Stop Wont Stop kod nas
Generalno, u regionu nedostaje akademskog analiziranja hip hopa. Nedostaje u svakom obliku. Našao sam toliko dopbrih eseja, članaka, ali zašto se niko nije pozabavio pa da napravi malo dužu priču, ili zbirku eseja, ili nešto što će opet imati težinu. Nekako mi je čudno da rok muzika kod nas ima mnogo takvih knjiga, pa podeljeno pe periodima, regionima, a da hip hop nema ni jednu. Pri tom, ovde ne ne želim da umanjim značaj drugih muzičkih pravaca, nego da postavim pitanje sebi i meni sličnima zašto se nismo organizovali i napravili hip hop enciklopediju. Znam za mnoge pokušaje i planove, ali ne znam u kojim su oni fazama. Znam koliko je krvi i znoja proliveno da bi izašla Can’t Stop Wont Stop kod nas. Meni je lično dobra fora knjiga The Message gde je autor opisivao svoj doživljaj pesama koje su izabrane potpuno subjektivno. Dobra je fora da se skupe kolumne koje su objavljivane, tekstovi o hip hop kulturi koji su pisani pa da se nekako to grupiše i napravi nešto veće. Jednostavno, na taj način se diže cena samoj kulturi. A javna je tajna da je hip hop posle folka najrasprostranjenija muzika kod nas, a kreativnija od mnogih drugih žanrova. Pa zašto tu kreativnost ne bi pokazali i na ovaj način? Zašto se to što narod to želi ne bi više iskoristilo? Pitanje za sve, možda najviše za nas…
Sve u svemu, zbog tog sortiranja knjiga ovaj Nedeljni Komentar kasni. Ali knjige su lepo sortirane, ostala polovina police da se popuni. Nadam se uskoro domaćim knjigama.
Ivan Ristić
rista@mypeople.in.rs
