Ponovo radi bioskop… Možda dok ovo čitate je oktobarska projekcija već prošla, ali samo da znate da je tekst pisan u nedelju 04 10 i da će Hip Hop Bioskop za 2 dana. Uželeo sam se SKC-a, Hip Hop Bioskopa i pratećih tribina. Generalno, volim to da radim, volim da se nešto dešava, i volim što se i ljudima sviđa.
Mnogo puta se desilo da na projekciju dođe svega par ljudi, pa da se kasnija tribina bukvalno odigra pred jednocifrenom publikom. Negativni rekord je 5 posetilaca, pozitivni rekord je gužva da nije moglo da se uđe. Ali kada gledate snimak tribine, nikada ne možete zaključiti koliko je ljudi zaista došlo. Zato što svi sagovornici su pričali i ponašali se kao da je pred njima prepuna Arena. To je najveća pobeda Hip Hop bioskopa i tribine koja se održava nakon toga. A da ne pričam tek o stvarima koje su se prvi i jedini put čule na tribini. Kad je Laki opisivao kako je vežbao prve skrečeve, ili kada su THCF pričali o njihovim spotovima i neemitovanju na MTV-u, pa Iskaz kada je prepričavao avanture sa kamerom, pa Kiza i Munja koji su objašnjavali ko je u stvari zaista prvi talas hip hopa u Srbiji, pa Raid koji je pokazivao kako se skrečuje, pa Škabove ludorije tokom snimanja spotova… Onaj koga zanima da saznaje o domaćoj sceni na osnovu priča pojedinaca i učesnika same scene, mogao je i može svašta da nauči iz tih tribina.
Mnogo toga je nekako dolazilo a da bukvalno i nismo u tom trenutku bili spremni za to. Ali postalo je jasno da je potrebno nekako program unaprediti
Kada smo pokrenuli Hip Hop Bioskop održavao se u Inex Filmu, u toj napuštenoj zgradi koju su već tada sređivali mladi umetnici. Malo po malo i za godinu dana prikazali smo gomilu filmova i stekli jedan krug ljudi kojima je utorak bio mesto okupljanja i zajedničkog blejanja. Tada su se filmovi prikazivali svakog utorka, nije bilo tribine nakon toga, samo prikazivanje filma i najava šta ćemo gledati sledeći utorak. Koje je iznenađenje bilo kada je došlo 50-ak ljudi u Inex Film i kada smo bukvalno skupljali stolice po celoj zgradi i na licu mesta pravili drugačiji razmeštaj da bi svi mogli da vide. Pa onda jedne nedelje izašla reklama u svim mogućim novinama za jedan od filmova koje smo prikazali u maju. Mnogo toga je nekako dolazilo a da bukvalno i nismo u tom trenutku bili spremni za to. Ali postalo je jasno da je potrebno nekako program unaprediti, napraviti ga boljim i još interesantnijim. Već nakon par projekcija Steva (Wunste) i ja pričamo i smišljamo kako da se ti ljudi koji dođu još više upoznaju sa celom kulturom. I tada smo prvi put pomenuli tribinu, spomenuli smo i koncert i svašta nešto. Ali to jednostavno nije bilo moguće na taj način izvesti u Inex-u, jednostavno previše stvari koje sami moramo da smišljamo i organizujemo… Koliko smo muka imali oko agregata jednog utorka, mogu misliti koliko bi muka imali da jednog utorka sve uskladimo sami, i projekciju i tribinu i muziku i piće i na kraju da su svi srećni i zadovoljni. Ali ideja se rodila.
Tog leta se održao Svi Kao Jedan festival u skejt parku. Peca i Paja su me pozvali da se dogovorimo oko održavanja Hip Hop Bioskopa u dnevnoj varijanti tokom 2 dana. Sve lepo, idealno, prikazivanje na velikom led ekranu, ali zaboravili da povežemo zvuk. U stvari, nismo zaboravili zvuk, jer zvuk je trebao da se čuje na drugim dnevnim aktivnostima, nego zaboravili da film ima i zvuk, pa na licu mesta improvizacija. Sećam se da je odmah pala odluka, ne može da se čuje zvuk filma jer će se mešati sa drugim stvarima. Ok, odmah smo skratili po par filmova, pripremio nove za drugi dan da bi ostali samo oni koji imaju prevod i koji mogu da se prate čak i ako nema zvuka. I kažu ljudi da im je bilo ok. Obično su taj dnevni hip hop bioskop koristili da malo dremnu u lejzi begovima, ali program je bio popunjen. A Hip Hop bioskop je dobio još jedno priznanje i stavku u svom CV-u.
Oktobra te godine sam poslao gomilu mailova raznim organizacijama i kulturnim centrima. Plan je bio da se Hip Hop Bioskop preseli u neko zdanje koje je bliže centru a koje bi i samo po sebi donelo jednu reklamu. Javio se SKC, i tada smo se uz jedno pivce sve dogovorili, mora biti tribina pre ili posle projekcije, mora biti prikazan dokumentarni film za koji se prethodno dobila dozvola i može da se koristi program za mnoge prateće aktivnosti koje su nekomercijalne i sluđe samo za promociju hip hop kulture. Dogovoreno je tada da termin bude poslednji utorak u mesecu, i taj termin smo imali prvih 6 ili 7 meseci. Uf, to što je bio poslednji utorak u mesecu je dosta bilo teže u početku iskombinovati sa pratećom tribinom. Jer, najava za sledeću projekciju se davala do 15-og u tom mesecu. Što bi značilo da 15-og novembra najavljujemo događaj koji će biti u poslednjoj nedelji decembra. U praksi, svako ko je pozvan će da učestvuje, ali niko ne može 100% da garantuje da će se pojaviti jer ko zna šta sve može da se desi za mesec i po. Čim se ukazala prva prilika, promenili smo termin na prvi utorak.
Uvek me uhvati neka trema, ne znaš koliko će ljudi doći, da li će doći
Uvek imamo letnju pauzu, jednostavno SKC tada ne radi, a i zaista prija ta pauza. Letnju pauzu od prošle godine primenjujem i kada je sajt u pitanju, napravimo neke stvari, testiramo nešto, ali pravu hiperprodukciju snimanja i redovnih emisija odlažem za septembar, oktobar. Super je osećaj kada se uželiš snimanja, tako jedva čekam da počnemo sa ponovnim snimanjima, da započnemo neke nove emisije i da započnemo novu sezonu Hip Hop Bioskopa. Uvek me uhvati neka trema, ne znaš koliko će ljudi doći, da li će doći, kako će gost reagovati, da li će biti pričljiv, ali na kraju sve uvek prođe interesantno i dobro. Često se Hip Hop Bioskop završi u nekoj kafani pored, čak priče posle tribine budu mnogo interesantnije nego na samo tribini (hm, možda i to da počnemo da snimamo…).
do sada nije bilo negativnih odgovora, bilo je situacija da nema odgovora
Dešava se da od silnih obaveza prosto zaboravim da se približio petnaesti u mesecu i da treba da smišljam program. Onda sam sebe oduševim kako uspem u jednom danu da sve organizujem. Naravno, uvek je lakše ako imam neki film u šteku, onda je potrebno samo smisliti idealnog sagovornika i stvar rešena. Mnogo je veći adrenalinski šok kada u jednom danu shvatiš da nemaš film, pa imaš opciju da odmah ujutro šalješ mailove i moliš boga da će neko videti i odgovoriti istog dana, ili da juriš nekoga ko može biti dobar za Videografiju. A tek jurenje za filmove, to je posebna priča. U principu, do sada nije bilo negativnih odgovora, bilo je situacija da nema odgovora. Ali svima je u interesu da se njihov film prikaže. Svaki film koji je prikazan ima dozvolu od autora ili kuće koja je pravila film. Kada smo prikazivali Bouncing Cats, to je išlo preko Red Bulla pa sam prvi put potpisivao ugovor šta i kako hoću (ali to je zato što je Red Bull nosilac prava, pa je išlo i ovde sve preko njih), ali uglavnom se sve završava mailom, pa autori filma otvore link za dobru kopiju. Ili kada dobiješ mail kojim sve dopuštaju i pitaju da li je potrebna DVD kopija ili samo link ka full HD kopiji i pošalje ti torrent link jer je tako brze nego da bi sada uploaduju.
Treba uvek ponuditi nešto novo i nešto bolje od njihovih očekivanja
Kako prolazi vreme, kako Hip Hop Bioskop napreduje, tako mi je nekako postalo bitnije da promovišemo domaće stvari, da pričamo o domaćim spotovima, da se podstakne neki dokumentarni sadržaj pa da se priča sa ljudima koji stoje iza tog filma. Pre dve godine u okviru Hip Hop Bioskopa smo pravili premijeru Hronika. Sigurno ćemo isto napraviti i za premijeru sezone 2. Pričao sam, dopisivao se sa mnogima koji u ovom trenutku snimaju dokumentarne filmove, dogovarali se da premijerna projekcija bude u okviru Hip Hop Bioskopa. Mora se držati ipak neka ekskluzivnost. Ipak imam neku odgovornost prema publici koja tu dolazi, da li zbog filma, da li zbog tribine, da li zbog same ideje. Treba uvek ponuditi nešto novo i nešto bolje od njihovih očekivanja.
Dok ovo pišem smišljam pitanja za utorak i videografiju NNSpark produkcije. Takođe paralelno gledam i tražim nove dokumentarce koji su izašli u prethodnih godinu dana i koji bi bili interesantni za prikazati. Znam za Straight Outta Compton, ali izgleda da za sada nema odgovora, barem nisam dobio do ovog trenutka. Međutim, taj film će svi pogledati, treba naći nešto što je biser ali nije eksploatisan.
Oktobar je, ponovo radi bioskop. Počinje nova sezona koja se završava u junu. Devet tribina je pred svima nama. Inače, pokušavamo da napravimo Hip Hop bioskop i van Beograda, sa istim konceptom. Ali bićete blagovremeno obavešteni kada se to desi. Vidimo se u utorak.
Ivan Ristić
rista@mypeople.in.rs
U nastavku možete pogledati plejlistu svih do sada snimljenih i objavljenih Tribina:
