Hip Hop Mreža ove godine nije uspela da izgura svoju zamisao. Momci iz Mreže koji su uradili mnogo stvari za promociju domaćeg repa, MC-eva i producenata, nekima su gurnuli 1000 eur u džep a nekima obezbedili spotove, snimanje za više nego povoljne uslove, ove godine ne uspeva da izgura priču. Izdato je saopštenje i kreću komentari. I treba da bude komentara, jer ako ne može da se održi jedno takmičenje zbog nedostatka prijavljenih MC-eva, onda je vreme da svi koji volimo ovu kulturu i ovu muziku stavimo prst na čelo. Gde smo to pogrešili? Zašto mladi MC-evi ne jure za ovom šansom, nego puste da ode niz vodu…
Ovaj tekst dalje koji čitate nije stav My People magazina nego moj lični stav. Iako mnogi poistovećuju mene i My People, ovo je moj lični stav i nikako ne treba poistovećivati sa sajtom. Sa druge strane, to je i nemoguće, jer sajt ne može da ima stav, može da prenese stav svojih članova… Ako vam se ne svidi nešto napisano, slobodno napišite i argumentujte, ulazite u raspravu sa mnom a ne sa My People-om koji je u službi promocije hip hop kulture. I naravno, ideja ovog teksta je da stvari poboljšamo. Svi zajedno. Each One Teach One…
Potrebno je da problem detaljnije analiziramo i podelimo na par delova, jer ako neki projekat propadne to je problem svih nas. Analizu ću pokušati da napravim iz više uglova i biće podeljen na odgovornost koju svako od nas nosi:
1. Afirmisani izvođači
2. Neafirmisani izvođači
3. Promoteri hip hop kulture
4. Publika
Put do medija postoji, na novima je da se izbore da oni budu pozvani
Afirmisani izvođači su glavni promoteri rep muzike i hip hop kulture. Samim svojim pojavljivanjem u medijima oni skreću pažnju da postoji nešto što se zove rep. Svojim delovanjem stvaraju put za svakog mladog MC-a. Niko od njih ne mora da spomene ni jedno ime, dovoljno je samo da se priča o hip hopu. Samim svojim pojavljivanjem, oni pomažu. Put do medija postoji, na novima je da se izbore da oni budu pozvani. Mnogi reperi su se nalazili na brojnim raskrnicama tokom svoje karijere, počev od prve demo pesme pa do najnovijeg singla. Uvek su tu neki novi izazovi sa kojima se treba izboriti. Često kroz My People Show napominjemo puteve i neke izazove koji su pred svakim reperom, i uvek napominjemo da šta god da radi da je bitno da bude iskren u tome šta radi i da unese emociju. Kasnije može da osluškuje šta publika hoće pa da to plasira. Nećemo sada spominjati nikakva imena niti upoređivati njihove karijere, nije to ni poenta, ali svi ćemo se složiti da u medijima imamo i bumbepere i trepere i one koji su uneli folk u svoju muziku. I ni jedna grupa nije brojnija od one druge. Mnogi su na tom putu do medijskog prostora morali da prave neke kompromise, i to nije sporno. Iako imam problem kada neki reper sarađuje sa likovima protiv kojih je bunt sa početka karijere išao, mnogo veći problem imam ako je taj neko potpuno promenio svoj fazon po kojem je prepoznatljiv. Sa druge strane, nemam problem ako je reper u toj saradnji „pojeo“ svoju strofu i bacio bolju nego ikada. Ali imam problem ako on ne istakne tu svoju strofu, ne naglasi dodatno svoje rime kroz razne intervjue, nego se bavi banalnim stvarima o reakcijama na saradnju, kako je došlo do saradnje itd… Svoju rimu svesno bacaju u drugi plan. Mnogo pažnje smo svi posvetili pregledima i na osnovu toga se meri šta je dobro. Iako se često provlači kako ti pregledi apsolutno ništa ne znače i da je jedino merodavno koliko imaš ljudi na koncertu, ipak svi novi MC-evi jure te preglede.
Pojmovi komercijalno, nekomercijalno, underground, old school i mnogi drugi koji se koriste su sve više nerazumljivi. I neko treba da ih pojasni. Da li je to zadatak afirmisanih izvođača? Realno i nije. Ne možeš očekivati od njih da svoj medijski prostor za koji su se jedva izborili troše na takve priče. Sećam se Đusovog gostovanja 1999 na Pinku kada je objašnjavao šta je hip hop i upoznao sve koji su to gledali sa istorijom cele kulture. U to vreme je on bio mladi MC koji je došao do većeg medijskog prostora. Zahvaljujući tom gostovanju je postao idol mnogima, ali i održao malu školicu uživo. Da li su afirmisani dužni to danas da rade u eri interneta i dostupnosti informacija? Da li su iskusniji izvođači krivi što mladi MC-evi ne prepoznaju prave rep idole i puteve koje biraju? Mislim da nisu. Ili možda jesu?
baš taj neafirmisani izvođač mora da iskoristi svaku priliku kako bi ga neko primetio
Neafirmisanim izvođačima je danas sve lako dostupno. Nikad jeftinije snimiti pesmu ili album ili spot. Nikad lakše komunicirati sa publikom. Nikad dostpunija komunikacija sa starijim i iskusnijim izvođačima. U ovom trenutku mogu da nabrojim minimum 30 vrlo kvalitetnih neafirmisanih izvođača i sigurno ću još toliko da zaboravim. Pričam o izvođačima koji imaju dobru pesmu, dobre rime, dobar stav, dobar nastup. To su one stvari koje čine dobrog MC-a. To su ljudi koje mogu da pozovem u emisiju i da mogu sa njima pričati 2 sata bez problema. Koji imaju šta da kažu. Mladih kvalitetnih izvođača ima i više nego dovoljno da svaka zdrava priča opstane. Ali gde je onda problem? Nisam baš siguran da li su svi ti izvođači koji su na svojim počecima i kada je ego najveći, u stanju da prepoznaju na keca zdravu priču. Mnogo tih priča se na tim počecima zadržava u nekom zatvorenom krugu, odnosno svako će da podrži onoga sa kojim je dobar, ali ne mogu da tvrdim da će podržati onu priču gde nisu oni direktni učesnici. Ali ne treba ih tu kriviti, kako oni budu rasli tako će i prerasti te dečije bolesti kroz koje svaki rep izvođač prolazi.
Veći problem je baš ona dostupnost. Umesto da dostupnost iskoriste u svoju korist i prosto pokidaju, stvore svoj pokret (ima i tu pozitivnih primera), kao da se ušlo u letargiju. Kako onda drugačije objasniti da svi čekaju poslednji dan da se prijave za neke događaje? Kako objasniti neinformisanost kada su određene akcije u pitanju? I na kraju kako objasniti nekonstantnost u svom radu? Kako objasniti mali broj prijava za ovogodišnju Mrežu koja nudi mogućnost da se osvoji 1000 eur i iskoristi na mnogo načina. Ili prošlogodišnji Red Bull Raplika betl kada se dosta fristajlera nije prijavilo jer su prosto zaboravili… Kako objasniti da se ne radi na promociji sebe? Situacija koju sam često objašnjavao je da pesme koje nam se pošalju bez nekih pratećih informacija, nećemo ni objavljivati. Jer baš taj neafirmisani izvođač mora da iskoristi svaku priliku kako bi ga neko primetio. A na počecima kada su svi isti, onda taj momenat kreativnog predstavljanja sebe sigurno svi zapamte. Takođe, neki misle da je put ka bržoj afirmaciji ako imaš poznato ime na traci. Ok, svakako će biti u tom trenutku zapaženije. Ali pametnije je da se to vreme iskoristi tako što će se pričati sa tim poznatim imenom, kupiti fore, kupiti savete. Ćutiš i slušaš. Upijaš znanje. Kratkoročno ne donosi uspeh, dugoročno itekako.
Publiku ne možeš lagati. U stvari možeš jednom, posle ti više neće doći
Možda najveća odgovornost je na ljudima koji su zaduženi za promociju hip hop kulture ovde. Nema ih mnogo. Ali je možda i naša odgovornost što ih nema više. Čim neki događaj koji je trebalo da traje celu godinu padne na svom početku, onda je definitivno da svojim sredstvima nismo animirali i motivisali ljude da treba da se prijave. Odgovornost na promoterima je što to nisu dobro promovisali – vrlo prosto. Da li je tu takođe izgubljen fokus, da li se ne prepoznaju dobre od boljih stvari – to je takođe pitanje. Ako My People nije dovoljno obavestio ljude, ili ako nije „naterao“ svoju publiku da vidi o čemu se radi, onda je to pre svega problem My People-a. Uopšte nemam problem da prvo pogledam u svoje dvorište. Ne želim da komentarišem slušanost, čitanost i gledanost My People Magazina. Kada publika naiđe ono što zanima, pa onda će publika to pogledati. Mi moramo naći naćin kako animirati publiku i kako da povratimo težinu naše reči. Ponavljam, nema mnogo stranica, emisija i tekstova koji se bave promocijom hip hop kulture, a pod promocijom ne mislim da se podeli pesma nego napiše nešto o pesmi, izvođaču… Treba da ih bude još više, ali i ovo što ima treba da radi to što radi još bolje.
Publika i nije kriva. Uopšte. Publika je merilo koliko je nešto dobro, popularno i da li vredi. Publiku ne možeš lagati. U stvari možeš jednom, posle ti više neće doći. Ne možešim prodati maglu, ali možeš pokušati. Publika je merna jedinica, jer džabe ti sve pohvale, šerovi i lajkovi ako publika ne dođe. Publiku treba slušati, ali se ne treba istoj dodvoravati. Publika se i menja, ali se uvek i juri neka nova publika. Postoji publika koja će uvek da podrži, kupiće disk, merch, biće najglasniji na mrežama. Ali neće doći na koncert, prosto, to ih ne zanima. Hoće da vide šou, dobar zvuk, nešto specifično. Ali će uvek podržati na druge načine. Postoji mnogo načina na koji se nešto podržava.
Potrebno je da svi zajedno prepoznamo zdrave priče i da ih podržimo. Uzmemo učešće u njima ako možemo. Podrška nije bila nikad lakša, share i to je to. Mnogi to rade. Da li je onda problem nešto drugo. Da li smo postali inertniji nego inače? Da li nešto što promoviše manje afirmisane izvođače njih ne zanima osim ako nije njihova pesma? Mnogo je pitanja i trebali bi svi zajedno da pokušamo da dođemo do odgovora. Hip hop je trenutno najpopularniji, ako gledamo komercijalno odmah iznad narodnjaka, ako gledamo ideološki nikad bolja pozicija za alternativni pokret.
Voleo bih da ovde vidim svavakve ideje i komentare. Naravno, ne očekujem da se ljudi slože sa mnom. Ovo je moje trenutno mišljenje, voleo bih da čujem i ostala. Na greškama se uči pa vreme je da pogledamo sve greške i da napravimo da svaki sledeći projekat prođe još bolje.
Ivan Ristić
rista@mypeople.in.rs
Ma ja ne verujem u tu pricu da je takmicenje otkazano zbog nedovoljnog broja prijavljenih takmicara. To su prodali tu pricu. Verovatno je glavni razlog finansija, Kiklop ih ispalio verovatno hah. Mislim, kako to nedovoljan broj takmicara a prijava je trebalo da traje do kraja 2018. Zasto su ocekivali da ce ljudi sad da im se prijave ako prijave traju do kraja godine?
Rekao bih da je pravi razlog sto je takmicenje propalo to sto se ukazala bolja sansa za investiciju te nagrade, sto je skroz okej
Ni meni nije logicno da nesto sto traje 9 meseci propadne posle jednog
SKYROCK FM u Francuskoj pravi odlične promocije svih novih i starih repera, mislim da bi bilo bolje da promocije izgledaju tako.
Što se takmičenja tiče, prijava bi bilo do kraja godine i sam bih se prijavio, da stavite čak i da nema nagrade, jer se radi o događaju koji je jako bitan za HipHop kulturu ove generacije.
Iskreno bih se slozila sa tobom u potpunosti, zapravo sam iznenadjena koliko precizno analiziras stvari…
Ja mislim da je problem u “frakcijama na samoj sceni” (frakcije u smislu ova i ona ekipa se ne gotivi sa trecom ekipom itd…) i onda kad pojedinac neke ekipe organizuje ovako nesto, ljudi su puni predrasuda tipaa ah ova sudi a ne gotivimo se nece me pustiti da peodjem dalje, ili daa pobediće njegov drugar, ili ko su oni da meni sude repujem bolje, duze itd… ovo pisem za same potencijalne takmicare, ali slican je princip i sa afirmisanim MCijevima kao necu da reklamiram tog lika on je iz suparnicke ekipe, bez obzira sto je to dobra ideja i pomaze gomili novih ljudi da dođu do necega ili gomili starih ljudi koji nista nisu napravili u repu da isplivaju… previse je sujete da bi se nesto dobro uradilo zajednickim snagama… na to sam bar naisla tokom svih ovih godina nazalost, veliki pozz za tebe pratim sta radite i koliko se cimate…
“Hip hop je trenutno najpopularniji, ako gledamo komercijalno odmah iznad narodnjaka, ako gledamo ideološki nikad bolja pozicija za alternativni pokret.”
Nije popularniji od tehno-ekser kulture koja je preuzela jer “Omladina voli rejvove”.
“Alternativni pokret” izvođači (rep, rege, trep) su skapirali momenat da zarade pare na svom talentu i prilagodili su se okolnostima za preuzimanje “balkan parti” kolača od narodnjačke kulture. Na tehno stranu su takođe krenuli pojedini izvođači, videćemo da li će biti festivalskog kolača za njih.
Njihovim prilagođavanjem alternativni prostor je ostao prazan, što je u eri hiperprodukcije i opšte dostupnosti sve muzike ovoga sveta katastrofalno za alternativnu kulturu.
Odliv publike prema rep-folk i tehno priči verovatno je zbunio oldskul glave, nemaš recimo Sick Touch spot svakog meseca (a moglo je i to da evoluira ka baš širem alternativnom pokretu, Sale RDZ ili Smoke’n’Soul su imali harizmu da osvoje više, poput Stereo Banane) kako bi trebalo da bude da bi se održala “javnost na oprezu”.
Uoči ere hiperprodukcije se nije izgradila nova generacija, Smoke Mardeljano sa jedne ili Brut sa druge strane su jedini izvođači rođeni posle ’90, treba dodati i Infamousa iz IRS u tu grupu, a da su uspeli da zagrabe parče alternativne publike. Arafat je do toga stigao sličnom pričom, ali kroz trep zvuk.
Rep koji se očekuje da bude po standardima HHMreže danas nema ko da radi. Realno gledano, od 114 ili koliko već izvođača sa HHM2 projekta samo je jedan otišao korak dalje, ali kao deo HAZZE ekipe koja verovatno jedina ima potencijal da postane značajan “pokret za sebe”.
Novorođenje Bassivityja kroz Gassivity priču je danas najveća pokretačka snaga domaće rep scene, bar zbog toga što ima više od 200.000 popularno rečeno sabskrajbera na svom YT kanalu.
Alternativna scena, u to upada i HHMreža, to je nekada bio LTDFM, u javnosti praktično ne postoji, a ako, u današnje vreme, nešto ne postoji u javnosti, onda praktično ne postoji.
Hahaha koja forumaška debilčina je ovo pisala??? “Afirmisani izvođači su krivi, kme kme kme”… Šta ti misliš da je rep, humanitarna organizacija? Ako ne možeš da privučeš publiku to je zato što si sranje. Mreža je idiotski projekat od početka, zaostali su u 2008. Majspejs dobu.