Kada god odem u neku stranu zemlju imam običaj da kupim disk nekog domaćeg repera. Domaćeg u toj zemlji, ne našeg domaćeg. Mada često u turističkim mestima nemaju u ponudi te diskove, ili budu one piratske kompilacije pa to nikada ne kupujem. Ili kada nađem da ima pa kupim po nekoliko diskova. I što je najgore, takav disk nikada ne otvorim, nego nađem taj isti album na netu pa preslušam, ako mi se preslušava uopšte. To je neka tradicija koju već godinama imam. I uvek, ali uvek letujem u Grčkoj, i skoro nikada odatle ne donesem disk. Možda zato što sam još u četvrtom srednje kupio neke kompilacije, a i tada mi je Markshotsa kojim sam išao zajedno u srednju dao neke diskove da narežem, jer je on već godinama išao u Grčku pa je napravio zalihu.
I tako sam već mogao imati zavidnu kolekciju Grčkih izdanja pa da ih prodajem Miletu Kitiću da mazne foru za neki novi rep narodnjak, ali se nadam da ću ove godine to ispraviti i obogatiti kolekciju za još neko izdanje. U principu, to mi stvarno ne bi palo na pamet jer kao što sam gore rekao, pre skoro 15 godina sam se snabdeo grčkim repom, ali sam tog istog Markshota sreo na letovanju i tako ušli u priču. I kao dotaknemo se tog mog suvenirisanja, i onda mu kažem da ne kupujem Grke jer sam se snabdeo tada od njega plus neka kompilacija, a on kaže da je to bilo pre ko zna koliko godina i da bi trebalo da se ponovim za neko novije izdanje. I ima poentu. Jer to bi bilo kao da je neko bio početkom ovih nultnih godina u Srbiji i kupio izdanja koja su do tada izašla (Gru, Sunshine, Who Is The Best, Robin hood) a onda više nikada ne kupi ništa novije iako je od tada do danas izašlo gomila dobrih izdanja koja prosto moraju imati ti skupljači diskova. A inače, svaki put kada idem u neku stranu zemlju, meni padne na pamet ideja da uradim neke intervjue tamo, niti znam zašto, zbog čega, niti imam neki koncept (u stvari imam neku ideju koja već godinama leži u malom mozgu ali o tome nekom drugom prlikom) niti na kraju imam vremena za tako nešto. Mislim da je vrhunac bio kada sam pred odlazak u Kipar stvarno stupio sa par njih u kontakt i trebalo je da uskladimo dane kada ćemo se tačno videti pa da me oni malo sprovedu kroz njihova mesta, da me upoznaju sa svim bitnim ljudima, sve u svemu druženje od nekoliko dana. I malo je falilo da se to stvarno obistini, ali smo u poslednjem trenutku to ostavili za neki drugi put. Jer ipak, taj odlazak na Kipar je ipak bio medeni mesec pa ne znam koliko bi se gospođa Ristić složila sa tom idejom.
Već sam spomenuo da sam sreo Markshota. Za one koji ne znaju, čovek je bio član edesi.co.yu ekipe, jedne od najzaslužnijih za proboj drugog talasa, ali o tome ćemo neki drugi put. Uostalom, Punz koji je član ekipe sada je naš član, cela ta nekadašnja edesi ekipa nas je snabdela sa mnogim nemontiranim materijalima koji će tek ugledati svetlost dana, ali nećemo da otkrivamo. Samo da zagolicamo. Markshot i ja sa jačim (lepšim) polovinama, i one jadne već danima slušaju nas dvojicu kako se raspravljamo da li se nessto održalo 2002 ili 2003-e, ko je šta tada rekao, mislio, koja je najbolja underground grupa iz tog perioda, a da nije izbacila album, a trebalo je, itd. Zanimiljive teme, ako pričamo u toku dana izgorimo na plaži, ako pričamo uveče uz pivo – napijemo se obojica (ne bukvalno, ali se dosta popije jer se oduži priča). Sve u svemu, interesantno letovanje…
Ovih dana idemo u potragu. On će da juri neko dobro domaće vino i maslinovo ulje, ja ću da jurim neki noviji album, žene će da jure neku novu krpicu. Svako sa svojim motivima i željama. Najbitnije je da ostane neki suvenir i neka uspomena. A polica mora da se popuni, ima mesta za još 50-ak diskova, ta polica gde dolaze suvenirska izdanja.
Još kad bih našao neki demo album, ili neko nezavisno izdanje, a da ima ritam… Pa ima da postanem Marina Tucaković u rep smislu. Navučemo tu gospodu na novi moderan zvuk, prekopiraju spot i svi srećni. Oni imaju hit, ubacimo neke crtače i brejkere da dobiju tezgu, a ja otplatio letovanje. Izgleda da me opalilo sunce, ode ovaj komentar u pogrešnom smeru…
Ivan Ristić
