Vraćam se sa Škabom sa tribine koju smo zajedno održali u Inđiji (bilo je reči o tome, detaljnije možete pogledati u drugoj vesti). On je čovek sa kojim volim da pričam i da raspravljam jer se od njega može svašta naučiti, ili makar čuti neke informacije koje će čovek posle toga hteti da proveri i da sazna neke nove stvari. Dotaknemo se on i ja novinarstva danas, tabloida i novinara. Obzirom da sam ja pisao za razne časopise, a kasnije se posvetio ovom sajtu i časopisu koji pratite, a Škabo je takođe uređivao brojne magazine, bio kolumnista, recenzent, komentator…
Blogovi su sve popularniji, ali čak i onaj blog koji pratite možda se vremenom komercijalizuje i ne počne da vam odgovara iz nekog razloga, pa onda počnete da pratite i neki drugi…
Sve u svemu, obojica smo na neki način u materiji. Pričamo o tome kako danas posao urednika mnogo nezahvalniji, era interneta sa jedne strane sve blokira a sa druge strane baš daje drugi osećaj – da se jedna informacija može proveriti na milion drugih strana i da se tako može mnogo lakše sklopiti prava istina, samo zavisi ko koliko hoće da gugluje. U svetu je primat počelo da preuzima civilno novinarstvo ili slobodno novinarstvo. Blogovi su sve popularniji, ali čak i onaj blog koji pratite možda se vremenom komercijalizuje i ne počne da vam odgovara iz nekog razloga, pa onda počnete da pratite i neki drugi… I tako u nedogled. Dotakli smo se i trenda otpuštanja novinara, kako sve manje redakcija ima pravo istraživačko novinarstvo. Ali to nije samo kod nas, to je svuda u svetu. I šta se onda dešava. Kada su svi mediji shvatili da je postalo bitnije prvi preneti informaciju, da je bitno imati što bolji naslov koji će da privuče klikove, kada profit zavisi od drugih stvari a ne od kvaliteta tekstova, fokusi se malo menjaju. Tada je redakcija počela da ima manje dežurnih novinara, njihov posao više nije da razumeju vest ili naprave nešto novo i epohalno, nego samo da je što pre napišu. Bitno je imati dobar naslov, dobru sliku i što pre imati vest. I tu kreće prava caka. Šta su uradili svi svetski mediji, portali, novine, nedeljnici da bi se razlikovali međusobno, jer ista vest se svuda nalazi? Zadržali sve kolumniste, potrudili se da niko od njih ne bude ugrožen zbog promene uloge vesti, informacije i medija, potrudili se da nađu nove blogere koji će dati neki komentar. Danas je informacija svuda, ali je jako bitan komentar, i upravo taj komentar, kolumna, blog koji će biti u okviru nekog dnevnog lista, portala, magazina, je ono što danas pravi ime i donosi rejting. U stvari možda ne donosi rejting, ali donosi nešto jedinstveno.
Danas je svako u stanju da za jednu prosečnu platu sebi obezbedi komp, programe i mikrofon kojim može da snimi album
Kakve ovo veze ima sa hip hopom, sa ovim portalom? Pa baš velike… Ajde prvo da se zadržimo na široj temi. Danas je svako u stanju da za jednu prosečnu platu sebi obezbedi komp, programe i mikrofon kojim može da snimi album. Naravno da će uvek postojati razlika između novog klinca i nekoga ko je dugo u igri – to je nešto što se stiče iskustvom, kao što i mladi ruki u redakciji ipak ne može da se meri sa nekim ko je tu nekoliko godina. Ali ono što će uvek ostati i po čemu će se na nekoga obratiti pažnja je ideja, nešto specifično, drugačije, bolje, modernije. Analizirajmo bilo koji primer ili bilo koji put koji je neki izvođac prošao i videćete da je definicija uvek u pravu. Ok, ima i primera da je neko jednostavno bio na pravom mestu u pravo vreme, ali priznaćete da se na prste jedne ruke mogu nabrojati takvi slučajevi. Naravno, uvek postoji izuzetak koji potvrđuje pravilo. Svaki novi sveži izvođač je ponudio nešto novo, nešto što do tada nismo imali prilike da čujemo na taj način. Da li su Bad Copy, Sindikat, Marčelo, VIP, Struka, Đus, Prti i mnogi drugi slučajno i dalje nosioci ove scene i ove igre? Zašto su baš oni tu gde jesu? Razmislimo svi zajedno o njihovim potezima pa će sve biti jasno.
Kakve veze sve ovo ima sa ovim portalom? Pa mislim da je do sada dosta toga već rečeno. Ali hajde da odemo još malo u nazad, kada se stvorila ideja da se My People, bivša radio emisija, pretvori u magazin. Jednostavno, odlučili smo da ćemo praviti nešto u čemu ćemo uživati – pisanje i promocija hip hopa. Postojala su dva puta, jedan je da se periodično kroz jedan intervju i jednu recenziju mesečno pojavljuje domaći hip hop u drugim medijima, drugi je bio da sami napravimo platformu za pisanje i da pokušamo da napravimo neku reputaciju da ljudi prvo pogledaju naše intervjue pa tek onda ostale. Bitan momenat je i finansijski. Već tada su se redakcije uveliko raspadale, honorari kasnili. Meni i dan danas nisu isplaćeni neki honorari iz pojedinih magazina za koje sam nekada pisao. Pa onda, kada se već piše za džabe, bolje da pišem džabe za sebe nego za drugog. Bolje da uzmem pa da pokušam da intervjuima, recenzijama podignem kvalitet nečega što ćemo sami stvoriti, nego da drugima dižemo tiraž a ne dobijamo apsolutno ništa. I tako je nastao My People.
Ako to posmatramo kroz prizmu dnevnih novina, svaka naša emisija ce biti kao posebna nedeljna kolumna, svaki vlog ili blog će se posmatrati kao poseban komentar. Mnogo više energije u budućnosti ćemo polagati na ovakve stvari.
Malo po malo, naši intervjui su postali izuzetno cenjeni, a naš entuzijazam i dalje nešto o čemu svi pričaju. Međutim iskustvo, nema cenu, i to je nešto što se ne može naplatiti. Nego da se vratimo na priču ove priče. U jednom trenutku smo shvatili da nas neke nove socijalne platforme gaze, da treba nekako da se sve informacije kanališu kroz jednu platformu. I onda smo odlučili da napravimo My People sajt koji i dan danas pratite, gde na jednom mestu možete naći sve što vas zanima, sve što je izašlo – a izlazi mnogo toga. Međutim, da ne bi bili samo jedan od mnogih sajtova, grupa, blogova koji samo isprate šta je novo i na tome baziraju svoje lajkove, mi gledamo da svaki put više vremena uložimo u stvaranje sopstvenih sadržaja. Svi smo se sada izveštili u pisanju vesti, pojedinci za sat vremena napune feed za naredna dva dana, ali ono što treba da bude naš trademark je ono što smo sami stvorili a ne sami preneli. Ako to posmatramo kroz prizmu dnevnih novina, svaka naša emisija ce biti kao posebna nedeljna kolumna, svaki vlog ili blog će se posmatrati kao poseban komentar. Mnogo više energije u budućnosti ćemo polagati na ovakve stvari. Već znate da smo ušli u sistem da na svakih 6 meseci napravimo nešto novo, neku novu emisiju. Ali sada ćemo se truditi da na samom sajtu, pored naših emisija imate što više ličnih komentara i blogova. Sa mnogim blogovima se nećete složiti, ali da li to umanjuje vrednost? Mnogi komentari će napraviti polemike, ali zar nije to i poenta?
Počećemo da oživljavamo neke albume, pratićemo šta se zbiva, pravićemo retrospektive, tematske članke, mozda čak i voditi licne blogove, sve u svemu mnogo sadržaja će biti ovde. I mnogi poznati će povremeno pisati svoj komentar.
A dnevne novine definitivno treba zabraniti, neka ne izlaze ako nemaju šta da napišu.
… i tako se Škabo i ja vraćamo, pričamo o svetlim primerima kojih danas na internetu ima sve više. I zaključujemo obojica da danas svako može da napravi klip i prenese informaciju, svako može da dođe do svojih pratilaca, samo je potrebno malo kreativnosti i dobrih ciljeva. A dnevne novine definitivno treba zabraniti, neka ne izlaze ako nemaju šta da napišu. To je rekao Škabo, ja se samo složio sa njim…
Ivan Ristić
rista@mypeople.in.rs
