Intervju Vesti

Paja Kobazz – Intervju (My People)

Urednik mi je dogovorio intervju sa Pajom u njegovom šopu tog popodneva. Rekao mi je da će Paja u radnji biti do osam. Otišla sam do radnje i zatekla dvojicu tinejdžera koji stoje ispred zaključanih vrata, Paja je eventualnim mušterijama ostavio poruku na vratima da je otišao u nabavku i da će se brzo vratiti, za svaki slučaj ostavio je i broj svog telefona. Sjajno! Zovem ga da čujem kada će se vratiti, on kaže da stiže za nekoliko minuta. A za tih nekoliko minuta došla su još dva momčića i zajedno smo blejali ispred.

Kad se gazda pojavio, propustila sam dečake da pazare, da ne pravim gužvu, sačekala sam da završe i taman kad sam htela da uđem Paja je planirao da opet zaključa radnju. Ja sam se nasmajala i pitala: „ Gde ćeš¬?“ „ Jel’ si me ti zvala malopre, kaži brzo šta je bilo?“ Rekoh: „ Pa ne mogu brzo, došla sam da radimo intervju, Rista i ti ste se dogovorili..“ „ Aaaa, da, da, ajde pođi sa mnom, treba ovo da odnesem, ove papire za festival, jurcam, a sam sam, sezona odmora, a imamo samo mesec dana da sve obavimo oko festivala…“ Uz put sam saznala kolika je je cena karte u predprodaji ( 1600 dinara za sve tri večeri), koliko će koštati na dan festivala ( verovatno 2000 za sve tri večeri), da li će biti pojedinačnih karata i koliko će one koštati ( biće ih i koštaće 800 dinara). I tako smo ćaskali do odredišta gde je trebalo da preda dokumenta i nazad do lokala, gde smo uradili ovaj intervju.

Zašto ste promenili vreme održavanja festivala, prošle godine je bio u novembru?
Paja: Pa zato što je prošle godine bilo navrat- nanos i dobili smo taj datum, mi smo pomerali, pomarali i onda je bilo u novembru. A sada da iznajmiš neki prostor, neku halu košta Boga oca i onda kao gde ćemo na otvorenom, ajde skejt park i onda smo odabrali ovo vreme.

Nije li skejt park mali da primi sve koji bi voleli da dodju, pošto je odziv ljudi prošle godine bio baš veliki?
Paja: Skejt park je dva puta veći od one hale, pomeriće se neke sprave, tako da će biti mesta. Neće biti mesta za pet hiljada ljudi, biće ograničen broj karata, mislim na jedno tri hiljade.

Razgovor smo prekinuli na kratko, u šop su ušle dve devojke, želeći da kupe Bad Copy majice. Kada su izašle Paja i ja smo nastavili razgovor. Ova situacija bila mi je šlagvort za naredno pitanje koje se prosto nametnulo. Pitala sam Paju, kao čoveka koji je godinama preko svoje osnovne delatnosti u stalnom kontaktu s ljudima, šta je to što danas omladinci traže, šta nose, šta slušaju?
Paja: Pa pojma nemam pravo da ti kažem. Isto ko i pre, samo malo manje nose patike koje treba da nose, nose ove šabanske patike. Isto hoće ove Prti majce, Bad Copy, Četniks majce, Kobaz, ništa posebno, kao i ranije. E kačketi su u fulu, zato sam i stavio sniženje, baš se prodaju, dolaze devojke koje nisu u hip hop fazonu i kupuju.

Vraćamo se na festival. Dugo si u ovom poslu, kao organizator, kao izvođač, zašto kod nas nema velikih imena?
Paja: Znaš kako, imaš tu neku ekipu koja postoji poslednjih deset, petnaest godina i oni su izgradili svoju karijeru tako što nisu slušali domaći rep nego strani rep i na konto tog starog repa su dizali i gradili neki svoj fazon. A sada novi koji dolaze, ne slušaju strani rep nego domaći i to je jedan od problema. Zato što na primer postoji deset izvođača na sceni i sada klinci slušaju osam i pravi se nova generacija repera, koji su lošiji, pa onda novi reperi, još lošiji i sve tako lošije i lošiji i klinci to slušaju, ne slušaju strani rep. Ima i dobrih naravno, nisu svi toliko loši.

Jel’ slušaš ti domaći rep?
Paja: Po malo. Slušamo ono što imam u radnji od diskova. Domaći reperi, novi, slabo slušaju strani rep, razumeš? Slušaju domaći i imaju taj neki stav „Mi smo Srbi mi nećemo kao Amerikanci“

Festival će se održati krajem avgusta drugi put. Prošle godine kada se sve to spremalo, bilo je mnogo skeptika, koji su „ brinuli“ kako će sve to ispasti. Kada je publika napunila Beko halu, prosto se nekako vratila vera da ljudi dolaze na hip hop dešavanja. Da li si ti očekivao takav odaziv?
Paja: Pa ne bih ni radio da nisam očekivao. Ti pregovori sa reperima su trajali nekoliko godina unazad. Ideju za to ujedinjenje svih repera sam dobio pre nekoliko godina, hteo sam da napravim koncert ujedinjenja, pošto je tada dosta njih bilo u svađi. I kada sam pregovarao sa njima bili su u fazonu: „ U do jaja ideja brate, samo reci kad da donesem kalašnjikov“. Onda posle godinu dana taj isti tip se oduševi i kaže da ga zovem. Mislim, kapiraš?! I onda se to vremenom peglalo, peglalo, peglalo i onda sam ja ponovo pričao sa reperima, izvođačima i onda je bilo: „ Ti nisi normalan, pa ko će da ti dođe“ , e a onda kad se sve završilo, bilo je: „ Brate, znači jesam rek’o da si mentol, da si kreten, ali svaka ti čast“. A ja sam bio iz fazona, ako ne bude uspelo, u životu nikad više neću da se bavim repom i da ga slušam.

E sad i pored toga što je sve prošlo odlično opet je bilo negativnih kometara nakon festivala. Kako komentarišeš to?
Paja: Rđavom i dlaka smeta.

Šta bi im poručio?
Paja: Pozivam ih da dođu da volontiraju na festivalu pa da vide kako je. Ja sam volontirao tamo i svi koji su bili, radili, su maltene volontirali i zamalo bankrotirali. Jeste bilo puno, ali dosta je bilo propusta kod obezbeđenja i ljudi koji su radili šank, zato smo zamalo pukli finansijski.

Prošle godine je na festivalu Đus bio glavna atrakcija.
Paja: Dominirao.

Nakon festivala o njemu se pričalo, kao o Marčelu u Posejdonu, da li misliš da će ove godine o nekome da se priča i o kome? Ko će dominirati ove godine?
Paja: Ja samo hoću da kažem vezano za Marčela, zato što svi misle da je on dominirao tamo. To je jedna velika greška, jer to nije on nego njegov menadžer. Nije on to hteo nego njegov menadžer. Eto toliko o tome. A ja se nadam da će ove godine dominirati svi. Mislim, pričao sam sa izvođačima i rekao im da ne prave sranja. Svi su bili do jaja u bekstejdžu, ja sam očekivao da će neko sa nekim da se pobije, ali sve je prošlo super. Juice je došao ovde u radnju posle festivala i pričali smo. Šteta što nisam snimio taj razgovor. Zato ga neće biti ove godine na festivalu. Kaznio je sam sebe i otišao na odmor. Tako da 93 crew neće nastupati ove, biće ga tek sledeće godine na festivalu.

Znači pretendujete da festival postane tradicija?
Paja: Pa sve zavisi, ako to ove godine prođe kako treba, onda će dalje sve to po JUS-u, da sve to preraste u jedan veliki dogadjaj. Biće festivalsko selo, dnevne varijante, štandovi raznih firmi, prodavnica…

To će biti sada, ove godine?
Paja: Da, da. Biće preko 15 izlagača, hip hop bioskop, radionice, dj, produkcija, brejkdens takmičenja, biće neafirmisanih repera, pa i onih malo poznatijih. Oni će nastupati preko dana u petak i subotu, ulaz će biti tipa 100 dinara, a ko je kupio kartu njemu ulaz besplatan. Znači celodnevna varijanta, od podne do 4 ujutru.

Ti si 95. godine napravio svoju prvu rep žurku, to je bilo pre 17 godina. Rekao si da sve to radiš i nemaš uglavnom nikakvu dobit. Šta te i dalje vuče da to radiš?
Paja: Ja sam godinama to organizovao, ili sam pucao ili sam zaradio, uglavnom sam bio na nuli.

Pozitivnoj nuli?
Paja: Pa nije ni pozitivnoj. Imao sam svoju odeću i prodavalo se. Niko nije imao svoju odeću tada i tako je to bilo kao kontra reklama. I onda jedno vreme me nije bilo i svi kao kad će žurka, kad će žurka i onda napravim žurku i ne dođe niko. Onda sam odlučio da napravim veliku žurku da svima pokažem kako se to radi.

Zašto tebe kao DJ- a nema nigde?
Paja: Zbog nepoštovanja.

Kakvog nepoštovanja?
Paja: Kad me zovu na žurku, u fazonu karta je sto dinara. Mi smo ’99 imali ulaznicu sto dinara. Znači ti deset godina kasnije imaš ulaznicu od sto dinara, što je van svake pameti. Posle našeg festivala prva žurka je bila 200 dinara. Realno je da ulaz košta 500 dinara. Znači uživo nastup, jer DJ je mnogo skuplji od MC-a. Iz prostog razloga što DJ nosi opremu, a MC nosi cd. Nepoštovanje je brate da ti ja donosim opremu od hiljadu evra da bih vrteo za, ne znam, 5000 dinara.

Ko je tu kriv, vi izvođači što ste bili fleksibilni i nastupali za male pare ili gazde lokala koji podcenjuju nečiji trud i rad?

Paja: Ne znam ko je kriv, verovatno svako po malo. Ja napravim žurku, ulaz bude 300 dinara, neko napravi žurku sa ulazom sto dinara nedelju dana ranije ili kasnije. Svi odu tamo gde je jeftinije. Kad bi svako držao cenu koja je realna, a to je 300, 400 dinara, onda ne bi imao izbora i morao bi da odeš negde. Ja cenim sebe, znam svoj rad, znam koliko sam tu sebe uložio i u hip hop i u ploče i u znanje, vreme, novac, sve. Bolje da sedim kući da radim za svoju dušu, da okačim livestream. Ponekad radim livestream, ljudi šalju komentare, kao da pustim ovu pesmu, pusti onu… Stavim livestream vide se ruke i ploče.

Videla sam na sajtu, a evo sada vidim i flajer za školu skejta, kako to funkcioniše?
Paja: Poslednjih nekoliko godina to već postoji. Zavisi iz sezone u sezonu.

Jel’ skejtbording popularan kao i ranije?
Paja: Oscilacije su na svakih nekoliko godina. Ogromne oscilacije. Zavisi od generacije do generacije. Dobro, ima dosta skejtera sada. Sad te neko priznao kao ti si normalan, ti si sportista, ti voziš skejt, svi vide skejt park kod Ušća i kao skejteri su kul. Ali se izgubilo ono pravo, nema više pravih skejtera.

A ko su pravi skejteri?
Paja: Oni koji voze na ulici, koji cepaju stepnice, oni koje ne zanima skejt park. Street je jednostavno pravi skejtbording.

Dobro možda je skejt park malo bezbedniji?
Paja: Ma gde bezbedniji, tamo se više lomiš nego na stepenicama. Zato što klinci ne znaju da voze, a odmah trče u skejt park da lome glavu, nogu i onda kao – „E skejt je opasan“. Pa nije opasan, nego ne možeš ti da ideš u skejt park da učiš da voziš skejt. Možeš sa instruktorom, da učiš na ravnom, tek kad naučiš osnovnu tehniku ideš na sprave.

Jel’ pratiš ono što rade grafiteri?
Paja: Poslednje dve godine slabije, zato što je isto kao i kod skejta, malo je palo dole. Ja odem u Makedoniju, 2008. godine, vozimo skejt i naletim na DJ Shorty P-a aka Pancho. I on nam da karte, da dođemo te večeri na žurku koju on pravi. Odemo mi na žurku koja se nalazi na lokaciji kao na Trgu. Popneš se na prvi sprat, puno brate mili, masna repčuga piči. Ja gledam, rek’o brate, gde mi živimo. Oni su urbaniji od nas dvadeset puta. Tamo reperi dolaze.

Šta je problem sada tu, što kod nas ne dolaze?
Paja: Pa zato što ti kad odeš tamo i gledaš spotove tih repera na nacionalnoj TV frekvenciji. A ti pustiš kod nas i gledaš Karleušu raspalu. Gledaš narodnjake. Ne znam tako ti je, devedeset posto ljudi koji slušaju šatro rep slušaju i narodnjake. Mislim nije devedeset posto, al’ bar pola. Ne postoji kultura, a maltene ne postoji ni scena, a nešto se dešava. I sad kao mi na neki način hoćemo da pokažemu u pravom svetlu šta je hip hop, grafiti, DJ-ing, brejkdensing, MC-ing sa ovim festivalom. Hoćemo da sledeće godine dovedemo neke strance. Biće i sada stranaca ali to je na kašičicu, zato što nismo imali kinte.

Ko je hedlajner ove godine?
Paja: Bad Copy

Maja Meganović, Ivan Ristić

About the author

Rista

CEO and Founder

Nekada davno pokrenuo My People, a danas My People pokreće njega...

Leave a Comment