Blog

Periferni Vid: Izbor (i)

Written by Rista

Otac mi je pre nekoliko meseci rekao kako je čitajući neku knjigu, nekog pametnog tipa ( nisam upamtila ni naziv knjige ni ime tog pametnog tipa) naišao na mnogo interesantnih zaključaka ali da mu je jedna misao napisana u knjizi posebno privukla pažnju, koja kaže nešto ovako ( ne citiram): “Sa svojih četrdeset nisam više mislio niti verovao ni u šta u šta sam verovao ili mislio sa svojih dvadeset. Sve je potpuno drugačije.” Ljudska svest napreduje, kontam, telo stari, propada, a paradoksalno tome, godine nam donose mentalnu snagu, iskustveno, percepciono. S godinama postajemo mudriji?! Ja sam danima već opčinjena Elementalovim novim albumom, i pesma S trideset me je navela na neke analize. Moj dugogodišnji prijatelj, koji je godinama unazad repovao, a i danas to čini, protiv sistema, protiv političkih ideologija, i društva koje nam je stvoreno tim ideologijama, izgleda da je s trideset stekao neku ličnu mudrost, pa se priključio političkoj partiji sad pred izbore. Pre neki dan, ja ga zovem, da se vidimo negde na piću u gradu, na nekoj kafi, on mi kaže : “ Ej, u gužvi sam ovih dana, cimam se oko stranke” A???? Stranka? Jedino što sam rekla bilo je NE! I nisam želela ništa više od toga da slušam, ni koja je u pitanju politička ideja, zašto je deo toga, kada se aktivirao. Ne… On je usput rekao da će mi objasniti sve šta I kako, ali da sada žuri. Od tada se nismo čuli, ne nisam ja ljuta na njega, ni bilo šta, on će uvek biti moj prijatelj, jer prijateljstvo jeste zapravo to, da nekoga voliš i prihvataš bez obzira na sve. Ali izmedju nas je sada tajac. Znam da zna da me je to malo pomerilo, verovatno mi daje vremena da to prezubim. Ok, ja sam onda razmišljala pa donekle mogu da razumem taj postupak, mislim moram da razumem. Ima trideset, želi svoju samostalnost, želi posao, želi normalan život. Nije on kriv što je sistem takav pa uglavnom prepoznaje svoje simpatizere, istomišljenike i ostale naklonjene politiškom programu. On je samo načinio korak kojim stavlja tačku na svoj, da kažem, GETO život. Shvatio je da rimama neće pobediti, jer je sve to duboko ukorenjeno. Ne može živeti zauvek od nastupa i svojih pesama. Jasno mi je. S trideset njega čeka najproduktivniji period u životu svakog čoveka, posebno muškarca, od njega se sada stvarno očekuje mnogo toga. Prelomio je, krenuo linijom manjeg otpora. Jbg, nema mnogo izbora, nema neko radno iskustvo, nije hteo na faklutet, nije sebi ostavi neku dodatnu šansu da eventualno prosperira, mada danas ni fakultet ne znači mnogo toga, govorim vam iz ličnog iskustva, ali opet propagiram visoko obrazovanje, jer nam znanje niko ne može oduzeti. Na kraju ipak, odgovorni smo za svoje postupke.
S druge strane sa svojih trideset, moj isto tako dugogodišnji prijatelj iz rep života, inače po zanimanju Magistar ekonomije, godinama nije mogao da dodje do posla jer nije želeo da ima člansku kartu. I tako je čekao, čekao i konačno dobio lepo zaposlenje u jednoj od lokalnih samouprava. Visoku poziciju. Obećali su da ga neće pritiskati da se angažuje politički, da će imati koliko god je moguće svoju autonomnost, da će mu pružiti priliku da svoje iskustvo koje je stekao obrazovanjem kao stipendista jednog od poznatih stranih univerziteta, sprovede u okviru svojih ingirencija. Medjutim, malo po malo, počeli su da vrše pritisak. On je odolevao, ali na kraju je bilo ili da popusti ili da se tornja s posla. On je odabrao put kojim se redje ide. Dao otkaz i opet ostao bez posla. Uz osmeh, ali zaista iskren osmeh, mi je pričao sve to. Srećan je u svojoj slobodi. U medjuvremenu, preživljava od nastupa, ali ne prestaje da se nada da će jednoga dana zaista biti profesionalno slobodan čovek, bez obzira na to da li je politički aktivan ili ne. Njegova priča jedna je od lajtmotiva. I kada razmišljam o njemu i osvrnem se na njegov muzički rad, uvidim još jednu stvar, nikada nije pljuvao ni po kome i ni po čemu. Njegov je rad sačinjen od veselja i životne radosti. Onda skontam da je on zaista toliko slobodan i nezavistan i da ga ne dotiče ono što ne može da promeni. Živi život, bez stega i razmišljanja kakvi će biti rezultati izbora, da li će mu posao zavisiti od toga, egzistencija, jer kako mi je i sam rekao “ Svi smo mi gosti na ovoj planeti”. Možda se sad vi pitate kakve veze ovo imam sa muzikom… ja vam kažem da je sve to, život je muzika, muzika je RAP, a sve je to HIP HOP.

Maja (nekada) Meganovic, (sada gdja) Suzic

About the author

Rista

CEO and Founder

Nekada davno pokrenuo My People, a danas My People pokreće njega...

Leave a Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.