Ovdašnje javno mnjenje ponovo je podeljeno na dva tabora. Pronalazak pripadnika organa reda u vidu PVC kesice sa beličastom supstancom kod poznate dramske spisateljice izazvao je ekstremne reakcije, kako to obično biva na ovom podneblju. Da ne bi ovo neko pojmio kao karakterisanje države ili regiona ekstremističkim, to tako kažem jer nisam bivstvovao na nekom drugom prostoru, gotovo sigurno podela na dva tabora postoji svuda, ali ne želim da tvrdim nešto što nisam svojim očima čarnim video.
Podela je izvršena po standarnom principu, za i protiv. Jedna strana je duboko moralna, osuđuje konzumaciju bilo kakvih sredstava za tripovanje moždanih ćelija, dok drugi odobravaju, apsolutno i bezuslovno. Protivna strana se, naravno, nikad nije dohvatila bilo kakvog opojnog sredstva, nije se otrovala rakijom, niti uspavala bromazepamom, živi u celibatu i askezi, prema crkvenim kanonima i duboko je patrijarhalno vaspitana. Protivnici protivnika su posrbljeni autohtoni Bolivijci, koji žvaću listove koke da bi osvežili dah i nesuđeni stanovnici Amsterdama koji ostvaruju životne ciljeve u punoj ”brzini”.
Jes’, boli ga uvo.
Posedovateljka PVC kesice je osvedočeno vrsna umetnica. TV serija snimljena devedesetih po njenom scenariju je stekla status kultne, uprkos avangardnom pristupu koji je i danas takav. Možete zamisliti kako je to shvatano u asfaltnoj poslednjoj deceniji 20. veka opremljenoj vazdušnim đonom i zlatnim lancem za vuču stoke od pet kila zlata.
Umetnicima je u genetskom kodu da budu skloni opijatima. Inspiracija je iscrpiva kategorija, pogotovo u crnim vremenima u kojima jedinu kreativnost čovek ispoljava pokušavajući da prevari državu koja ga sistemski uništava i spoji 1. i 31. na neki novi, neprovaljeni način. Svi najveći svetski umetnici su svoja najveća dela stvorili ,,pod uticajem”. Muzičari, slikari, a u velikoj meri i pisci. Nikola Pejaković je svojevremeno izjavio da je koristio heroin u procesu pisanja scenarija za film ,,Ledina”. Tema je bila takva, crna da crnja ne može biti, pa je morao da dostigne viši stepen crnila, ne bi li našao neki lajt motiv i pozitivnu poruku. Kad gledaš iz najcrnjeg, ono crnje smatraš lepšim, jelte.
Korišćenje prohibitovanih supstanci u umetničke svrhe podržavam, ukoliko to ostane u okviru umetničkog života i ne ostavlja loše posledice na samog umetnika, njegovu okolinu i društvo. Svako ko se ikada bavio nekom vrstom umetnosti zna da je potrebno neko drugo stanje uma da bi se iskomponovala neka fascinantna melodija, naslikalo remek delo ili napisao tekst koji će biti osnov za kultno tv ili filmsko ostvarenje. Ukoliko nije rođen sa drugim stanjem uma, umetnik poseže za stimulansima.
Sa druge strane, glavna akterka cele situacije je odlučila da se pored umetnosti pozabavi i politikom. Jašta, omiljeni sport sviju. E, tu je već stvar malo drugačija.
Bavljenje politikom treba da bude izuzetno odgovoran posao, konkretan, striktan, nema mesta za improvizaciju i delovanje pod pokroviteljstvom drugog stanja uma. S obzirom na to da se u restoranima Narodne skupštine prošle godine popio podrum pića fabrike ,,Rubin”, ova teza pada u vodu, aaaaaali, akterka situacije je svojim arogantnim i navalentnim prezentovanjem stavova ostavila utisak zdravorazumske osobe, sa realnim pogledom na svet i racionalnim rasuđivanjem.
Pronalazak PVC kesice u džepiću akterke je i ovu tezu bacio u mutno Dunavo. Iako se protivim generalizaciji pojava, ne mogu da ne posumnjam da je akterka dobar deo svojih stavova izgradila u drugom stanju uma i predstavila pogledom na svet podvučenim belim. Kad je u pitanju tako neki odgovoran, mogu reći i manupulativan posao, apsolutni sam protivnik postojanja pomutilaca svesti.
U svakom slučaju treba razgraničiti stvari, vidim da poštovaoci lika i dela spisateljice negoduju zbog iznošenja njenog punog imena i prezimena i neimenovanja druga Šoneta. Pa znate kako, drugarica umetnica i drug Šone se ne mogu izjednačavati iako su u zajedničkom ,,delu”. Ona se bavi javnim poslom, prisutna je u javnosti više nego što jedan dramaturg, po vokaciji, treba da bude. Svojom odlukom. Niko je nije primoravao da se ulazi u političko vrzino kolo i iznosi stav o gotovo svemu i svakome.
Očigledno nije bila svesna odgovornosti koju nosi konstantna prisutnost u javnom životu kao ni posledica mešanja političkog i umetničkog, odnosno prvog i drugog stanja uma.
