Recenzije

Recenzija: Hiphopium 3 – Juiceovo životno delo

Written by Spasoje

Vraćam se nedavno zgažen sa posla, upadam u prvu prodavnicu u kraju da se povadim nekim sokom, a prodavačica me dočekuje pevajući sebi u bradu “Moj booool niko ne znaaa”.
Da, ta numera je ušla širokim narodnim masama u uši na keca, stil južnog vetra se zakači kao pijavica i ne možeš da ga se otarasiš. evaćeš tu melodiju ceo dan.
Magija tog refrena je ipak prilično sakrivena za ljude van rep priče. Iako bi “prave rep glave” na samu pomisao autotjuna i trilera rekle da to nije rep…

Moj bol niko ne zna sad za stolom sedim sam
Nijedan reper nije u lovi pa zar vas nije blam
A ja ću uvek da jurim ške sa drugovima pijem sve
Burne noći bez svanuća, a ja nisam pored nje

Prva linija obuzima široke narodne mase, već se vide kako sede za astalom sami u samoći, udaraju rakiještinu i pate nad svojom sudbinom. Juice sve to pojašnjava u nastavku. Drugi stih refrena je, oprostite na subjektivnom mišljenju, najjači stih ikada u srpskom repu. Najveći diss ikada. Najveće “osuđujem vas” ikada.

“Zanima me šta bi sad snimali Bigi i Pak”

Pomerite se s mesta, ali da je Juice u njihovim godinama doživeo njihovu sudbinu danas bi bio slavljen u regionu bar identično, ako ne i jače. Niko ne zna kakvu bi muziku Bigi i Pak radili 2005. godine, kada je Juice izbacio “Brata minlog” i navukao gnev “pravovernih repera” na sebe.

Upravo njima je posvećen kompletan Hiphopium 3.

Juice je uzeo nož i krenuo da kolje možda i najjače ikada. Zreliji za sedam godina, koliko je prošlo od drugog Hiphopiuma, Juice je sklopio projekat koji se slobodno može nazvati njegovim životnim delom.

Sve je spojio. Spojio je pesme koje su mu preostale sa Hiphopiuma 1, spojio je narodnjački refren, spojio je Canetovu harizmu u “Nemoj da me čekaš”. Spojio je suvu emociju sa surovim skilom. “Pravovernim” je prodao rep, isto ono za šta su ga oni osuđivali da je prodao nekom drugom.

To je uradio u trenutku kada apsolutno nije imao nikakvu potrebu za tim. U vremenu kada su mu otvorena sva vrata mejnstrima i gde se samo čeka njegov mig i uletanje u priču koja razbija monotoniju tog takozvanog šoubiza.
Na konstantnu priču o andergraundu, ostajanju na stazama utemeljitelja Juice odgovara u “Biće bolje”, gde svakom linijom suštinski ubada u sve probleme domaće scene, a pritom svakom stavlja do znanja da je on jedan od utemeljitelja i razlog zašto kad nekom kažeš da repuješ ne dobijaš odgovor “jo jo brate, je l to, a, recituješ a?”.

“Sudbina” je još jedno vraćanje unazad i definisanje današnjice, od “brata koji se trudi da ustane iz blata”, do “repujem, spavam, brojim keš, idem kući”, što je, nećemo da se lažemo, ideal svakoga ko pokuša da uđe u rep igru. Na toj liniji je i u “Krv”, traci kojoj dodatnu dušu daje Kojot.

Osvrt na generalno stanje u društvu Juice daje u traci “Učen”, možda i najličnijoj na celom albumu. Juice i dalje grize, ali iz profila ispravnog čoveka. Ono što je rekao u toj pesmi je verovatno i razlog zašto često burno reaguje kada mu ljudi odvale presudu bez argumenata, da bi se već u sledećoj obratio onima koji ga najbolje poznaju – roditeljima.

Hartman i Juice su već godinama sjajan tandem, a “Razum” je još jedna traka koja prati nit albuma, s tim što ovoga puta domaćin flertuje sa političkom kritikom, ali se veoma brzo vraća na uličnu priču i zakucava konstatacijom da razuma u ljudima ima sve manje i da su nepromišljeni potezi postali standard, sve zarad ponosa za koji ne postoji osnov.

“Emotivac, gotivac, danas đubre, negativac, gospodin, pisac, danas probisvet i dripac”, deo je refrena numere “Pesnik bolesnik”, kojim Juice kratko i jasno definiše međuljudske odnose, ali još jednom potvrđuje da je neophodno da čovek nađe ventil, da ne kažem “beg u zdrav razum”.

“Ja sam pesnik bolesnik, ovi zidovi su tesni, ja psihu lečim u svojoj pesmi i moji napadi su česti”

I zaista, kada je Juice sateran u ćošak izbacuje najbolje iz sebe, setimo se “Hip hop frakture”, koju je u jeku medijske pažnje i posle skandaloznog ponašanja na prvom festivalu “Svi kao jedan” izbacio i stavio do znanja da u njemu ima i da će uvek biti pravog repa.

Dozvolićete da najboljom trakom na albumu proglasim “Korak”… Juiceov apel za otvaranjem duše nastavlja se Roleksovom južnjačkom suzom, a sve je to začinjeno fantastičnim refrenom Mike Kostić.

Prošlo je ziben godina od Hiphopiuma 2,
Došli novi maturanti kažu šta je ovo šta?
Slušali ste neke bojanke od rep pesmica,
Sad je stig’o album tvrd ko čelična pesnica.

P.S. Ako još neko misli da je Juice prodao nešto nekome što nije trebalo da proda, ima povratak u prošlost u numerama “Vreme leči sve” i “Već duže vreme”.

P.S 2. Ako još neko misli da je Juice prodao kulturu, ima trake “BIGZ” i “Multivitamin”, pa nek se zavrti na glavi.

Spasoje Veselinović (B92/MyPeople)

About the author

Spasoje

Leave a Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.