Snoop Dogg se vratio svom originalnom imenu ali ovaj put je opet malo promenio stil. Znamo da je imao jedan period kada je bio Snoop Lion i furao samo rege spiku koja je doduše bila skroz fina ali nekako nije ostavila prevelik utisak, rep je ipak ono u čemu je on gospodar van vremena i prostora. Ove godine nas je obradovao novim albumom pod nazivom Bush, e sad da li to treba da nas asocira na čupavo žensko međunožje ili nekadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država to je već stvar izbora. Ono na šta treba da obratimo pažnju je pravac kojim je krenuo ovaj put, da li za stalno ili je ovo samo još jedna faza kao i rege ne znamo još uvek ali moram priznati da mu ovaj stil mnogo bolje leži nego rege. Gledao sam ga uživo na Exit Festivalu pre dve godine i malo je reći da je čovek surovi profesionalac, za njega je nastup prosto nešto sa čime je rođen. Mislim da nikada nisam gledao nekog izvođača koji zna toliko kao Snoop Dogg da u najopuštenijem mogućem raspoloženju napravi najveću ludnicu. Dobro, moramo se složiti da su za to dosta zaslužni njegovi mnogobrojni hitovi iz prošlosti ali sve u svemu Snoop zna znanje. Kada sam video prvi spot sa ovog novog albuma za pesmu Peaches N Cream sam bio oduševljen jer Snoop tačno ume da se ubaci u mod koji izgleda kao da je oduvek u njemu. Tako da kada je krenula pesma odma su počela da mi đuskaju ramena i bio sam zaražen. To je moć Snoop Dogg-a, da vas na prvo slušanje natera da ga sigurno zapamtite. Ali ni tada nisam znao da će ceo album biti u ovom fanki disko fazonu, prosto nisam očekivao. Nisam se razočarao, to nikako. Kada je izbacio drugi spot za pesmu So Many Pros onda mi je kliknulo “Aha znači ove godine đuskamo uz fanki Snoop-a” i moram priznati da mi je to i više nego odlično. Njemu to prosto stoji, jednostavno ima taj besmrtni šmek. Ajmo da se fokusiramo na album. Ceo album je producirao Pharell Williams, možda na prvo slušanje se to ne čuje odmah ali ako se dosta udubite u ritmove i samu melodiku celog albuma možete da prepoznate Pharell-ov dodir. Album ima zaista dobre goste kao što je npr legenda Stevie Wonder, veoma čest gost na Snoop-ovim projektima Charlie Wilson, skoro zaboravljena Gwen Stefani. Uključio je i malo modernije podrške u vidu Kendrick-a Lamar-a, T.I.-a i Rick Ross-a. I to je to, prilično savršen recept za kvalitetan album, 10 pesama, 6 gostiju, 1 odličan producent i voilà! Fanki zvuk albuma vas prosto vuče da nastavite da slušate dalje (naravno ako ste miljenik fanki zvuka, ali opet veoma je malo onih koji ne vole dobar fank) i da ga vrtite iznova i iznova. Ja lično sam nekoliko puta prvo preslušao album čisto zbog osećaja koji pruža pa tek onda seo da ga analiziram. Uzmimo pesmu Edibles gde je gost T.I. za primer. Zamislite fank pesmu uz koju na skoro filmski fazon možete opušteno da smuvate neku devojku, e to je ono što treba da očekujete. Ma nateraće vas ceo album da se klimate uz ritmove i Snoop-ov glas vas non stop vozi, prosto previše je jak afodizijak dizijak. Kako još da vam opišem ovaj album osim kao da je Snoop Dogg napravio vremeplov i vratio nas na kraj 70ih u legendarni klub Studio 54, bacio sve na dancefloor i omađijao nas fanki groznicom. E sad, ja bih lično rekao da je ceo album odsviran sa live bendom jer je zvuk zaista fenomenalan, a i Snoop ima te mogućnosti. Znamo da danas uglavnom nastupa sa live bendom tako da je to verovatno i slučaj sa ovim albumom. Pesma sa kao što sam rekao skoro zaboravljenom Gwen Stefani je dobra skroz, ritam je recimo odličan ali ona se nije nešto preterano istakla, nekako je u samoj pesmi više kao Snoop-ov back up pevač. Jedina pesma koja ima maaalo moderniji zvuk i zbog toga odskače od ostatka albuma je upravo ta gde su gosti Kendrick Lamar i Rick Ross, malo jači Hip-Hop pristup, što je i dobro kad razmislite jer ne mogu baš da zamislim Rick Ross-a na fanki matrici. U ovoj pesmi je Snoop samo na refrenu a versove je prepustio svojim mlađim kolegama gde je ipak Kendrick bolje legao na matricu nego Rick. Pesme za spotove Peaches N Cream i So Many Pros sam već pomenuo ali moram ih još jednom pohvaliti jer su zaista odlične, spotovi su tek priča za sebe. I da ne uzmete nikakve opijate bićete hipnotisani psihodeličnim prikazima koji vam se dešavaju ispred očiju.Još kada je Snoop izbacio Sexual Eruption sam se oduševio pristupom i ovaj put nisam promenio mišljenje. Nije bitno da li se on naziva Snoop Dogg, Snoop Lion ili Snoop Prepelica, Snoop će UVEK potvrđivati svoj status kao jedan od najboljih izvođača naših generacija. Mislim da niko ne može njemu dati neku lošu ocenu tako da neću ni ja.
Che-Woo
Album možete skinuti OVDE
Spotovi za pesme Peaches N Cream i So Many Pros
