Ostalo Vesti

Saopštenje Beogradskog Sindikata nakon koncerta u Areni

Beogradski Sindikat

Београдски синдикат жели да се захвали свим дискретним херојима на прелепој вечери коју сте нам у суботу приредили у Београдској арени. Ово ће дефинитивно остати један од најзначајнијих тренутака у историји Синдиката. СВИЗАЈЕДНО смо доказали да заједништво, љубав, искреност, поштење и правда могу да се уздигну изнад свих бројних подела у нашем друштву. Изузетно смо поносни што је цео концерт прошао без иједног инцидента, туче или било које нежељене ситуације, иако смо током концерта добили погрешну информацију од људи из Арене да је публика поломила пола трибина, па смо због тога у једном тренутку били принуђени да прекинемо концерт. Пуно нам је срце што сте се сви лепо провели на концерту и што је атмосфера била толико позитивна.

Такође бисмо желели да се захвалимо и неким људима који су нам на пријатељској основи пружили искрену помоћ и подршку: Слободану Петровићу и Милутину Дукићу (“DPC”), Небојши Росићу, Александру Родићу и екипи дневног листа «Курир», Ивану Ивановићу и Душану Булићу, Ивон Јафали, Немањи Стојићу, Дијани Ивановић («Геополитика»), Миодрагу Зарковићу и Александру Дунђерину (недељник «Печат»), Милану Динићу («Сведок»), Горици Нешовић и Драгану Илићу, Салету Ивановићу («Skills Division»), Бранку Миљушу, АРТ ТВ, Пеђи «Беоколп», Ђорђу Ђурђевићу-Цицију, Пеци Антоновићу, Арефу Заабију, Луки Милићевићу, Бугију, као и свимa које смо можда ненамерно заборавили да поменемо, будући да смо још увек под великим утиском невероватне вечери у Арени. Унапред се извињавамо ако некога нисмо навели и обавезујемо се да сваку грешку исправимо.

СВИЗАЈЕДНО!

Београдски Синдикат

U nastavku pročitaj i Škabov lični osvrt (preuzet sa njegove FB stranice)

Via Beogradski Sindikat

ŠKABO:

Дакле – нераскидиво повезани, позитивним емоцијама набијеним, искуством полагања важног испита – СВИЗЕЈЕДНО смо наша Србија. Зато и желим да поделимо цитат из „Знакова поред пута“, ризнице мудрости великог Иве Андрића, кога се Феђа прикладно сетио након прошлонедељног тријумфа: „Сви се положени испити по други пут полажу и то по много тежим мерилима. Код првог полагања може и срећа да помогне, могу и људи кроз прсте да прогледају, али код другог – ничег од свега тога. Игра случаја стане а сви људи се претворе у хладне, безобзирне судија или неумољиве сведоке. Ко не положи, пропада заувек. За тај други, одлучујући и стварни испит требало би заправо да се спремају и појединци и друштвене групе и државе, после сваког успешно положеног испита. Међутим, често се дешава обрнуто: опијени својим успехом, ми верујемо да нема питања на које не бисмо могли одговорити, ни испита који не бисмо положили, чак често и заборавимо да постоји други испит. А ту нас чека, за пресудуну битку и последњи обрачун, све оно што је протвив нас, сви они који мисле да им је наша пропаст потребна, да би могли да живе.“

About the author

Stick

Leave a Comment