Kako ulaziš u svet DJ-inga? Kada odlučuješ da će gramofon biti tvoj instrument?
Negde sa 12 godina krećem da slušam hip hop. Naravno, trebalo mi je vremena da se upoznam sa celom kulturom, ali od početka sam želeo da stvaram muziku, samo je bilo pitanje u kom elementu. Na prvu loptu me je zanimalo repovanje, ali samo jedna pesma je bila dovoljna da mi skrene pažnju na DJ-ing, “When I be on the mic” od Rakim-a. DJ Premier je tu radio scratchovani refren i beat i meni se to toliko svidelo da sam odlučio da se bavim DJ-ingom. Posle prvog dodira sa pločom se to više nego potvrdilo i negde sa 15 sam kupio svoju prvu opremu.
DJ je jako bitna karika u muzičkom svetu. Kako ti gledaš na položaj DJ-a sada, nekada i koliko je on bitan na razvoj muzike i publike?
Po meni je položaj DJ-a mnogo lošiji nego nekada. U hip hop-u je DJ izvor skoro svega, “Backbone” što bi reko Revolution. MC je bio tu da podrži svog DJ-a kad je vrteo na žurci, B-Boyevi su igrali uz breakove koje je DJ puštao, veliki deo pažnje je bio na DJ-u. Kroz komercijalizaciju rep-a, je DJ gurnut u sve lošiju poziciju, što se vidi danas više nego ikad. Sve je manje rep ekipa koji imaju DJ-a, i još manje onih koji posmatraju DJ-a kao ravnopravnog člana ekipe. Sreća pa postoje izuzeci, ali nekako ih je sve manje. Verujem da je to razlog zbog kojeg se “Turntablism” DJ-evi sve više odvajaju od hip hop-a, to je postala nezavisna scena za sebe. Što je po meni šteta, jer hop gubi polako jedan vrlo atraktivan i bitan element kulture. Ja se trudim da kroz radionice i tribine približim DJ-ing ljudima i da im skrenem pažnju na vrednost tog elementa.
Kažu da si ti najbolji domaći DJ. Zašto i na osnovu čega?
Pa to je najbolje da pitaš one koji to tvrde. Publika ume da bude vrlo subjektivna i vrlo lako može da se izmanipuliše. Ako se neko na sceni forsira i hvali, veliki deo publike će to progutati iako je možda taj mc/dj samo prosečan. “Hype” je gadna stvar, pogotovo kad veliki deo publike uopšte nije stručan da proceni šta valja a šta ne, kao što je to u DJ-ingu slučaj. Pohvale svakako prijaju, ali imaju mnogo veći znacaj kad dolaze od stručne osobe i meni lično su još bitniji konkretni rezultati. U mom slučaju su to: gostovanje na albumu gde imas jednog Q-bert-a, Revolution-a, Jazzy Jeff-a i Premiera, gostovanje na “Christmas looper-u”, na kom imaš mnogo, vrlo kvalitetnih new school DJ-eva iz celog sveta, a na kraju i prvo mesto na scratch battle-u i nebrojna gostovanja na balkanskoj i evrposkoj sceni. To su konkreti rezultati koji ne mogu tako lako da se ospore. Meni lično je to najveća potvrda za kvalitet, ali i da su se moj trud i vežbanje isplatili.
Postoji mnogo tehnika i veština koje DJ-evi praktikuju. Mene stvarno zanima kako se procenjuje čiji je trik bolji, kako se dobijaju ili gube bodovi na DJ takmičenjima? Ipak si učestvovao pa možda si i najkompetenrniji da to kažeš?
U suštini se vrlo lako provali ko ima bolje trikove ako se razumeš, ali kod nas se ljudi nisu dovoljno bavili tom granom hop elementa. Samo je potrebno vreme da se ljudi malo bolje upoznaju sa DJ veštinom da bi brže, ili uopšte prepoznali kvalitet. To će takođe da se poboljša kada budemo imali više aktivnih i kvalitetnih DJ-eva na sceni. Ima nekoliko kriterijuma po kojima možeš da procenis veštinu DJ-a. Nešto što je ljudima poznato u rep svetu je flow, to takođe postoji u DJ-ingu. DJ sa lošim flow-om zvuči kao MC koji muca, ne vezuje tehnike brzo i tečno i ne vozi te kroz scratch-“solo”. Onda preciznost, zamisli MC-a koji je konstantno “off-beat”, nije u ritmu i opet gubi ubedljivost. Takođe postoje definisane tehnike koje se koriste, od jednostavnog “chirp-a”, do teškog “autobahn-a”, opet kad uporediš sa MC-om, “chirp” ti je prosta rima a “autobahn” su ti multisi. Kod tih definisanih tehnika je jasno kako treba da se izvedu i kako treba da zvuče. Zato se tu jasno vidi kvalitet DJ-a. Kao što rekoh, tehnika mora da bude u ritmu, lepo naglašena i da ima lep flow, da plovi po bitu, a ne da zvuči kao da je DJ konstantno u frci da pohvata ritam. Dakle brzina, preciznost, flow, pa i kreativnost, jer na kraju, moraš sve te tehnike da sklopiš u jedan veliki “scratch-solo”, i tu se vidi koliko si kreativan i raznovrstan. To su sve kriterijumi na kojima dobijaš i gubiš poene.
Da li ti se čini da se „DJ kultura“ malo digla na viši nivo, tj da nije DJ samo osoba koja pušta muziku nego da ljudi kapiraju šta je u stvari uloga DJ-a?
Jeste, samo što se, nažalost, taj razvoj desio van hip hop scene. Kad slušaš new school “turntablist-e” i obratiš pažnju na to kako je to žanrovski ili stilski upakovano, provaljuješ da ima mnogo više uticaja neke elektronske muzike poput DnB-a, Dubstepa i Breakbeata, pa čak i elektro muzike. To se i potvrđuje kad čuješ kakvu muziku ti DJ-evi puštaju na žurkama. Pričam o Rafik-u, Netik-u, Troubl’-u i Unkut-u koji su po meni jako uticali na razvoj DJ tj. “Turntablism” kulture u poslednjih 6-7 godina. Mnogo toga se desilo i sa razvojem novih tehnologija, nastao je takozvani “Controllerism”, koji DJ-u omugućava da pravi live remikse ili rearanžira postojeće pesme, ili čak komponuje na licu mesta. Nažalost veliki broj ljudi i dalje gleda na DJ-a kao na “jukebox”, koji mora da im ispuni muzičke želje, a ne kao na nekoga koji je naslušan muzike i koji je u mogućnosti da im pusti nešto novo, ili čak stvori nešto što nikad nisu čuli.
Kada pogledaš na evropskom nivou, svetskom pa i kod nas, kako su se elementi hip hop kulture razvili, koji element misliš da je najdalje otišao a koji ima još mnogo prostora za nadogradnju?
Iskreno, mislim da je DJ-ing kod nas najmanje razvijen od svih elementa. MC-evi i breakeri su se razvili vrlo pristojno, naravno i zbog toga što ti za bavljenje tim elementima ne treba neka skupa oprema, tu ne pričam o snimanju rep pesama, kao MC mozes da bacaš freestyle na ritam koji sebi zadaješ lupajući o sto. Crtanje može da bude veoma skupo, sprejevi nisu jeftini, ali opet i tu se naša scena više razvila, pa kad prošetam kroz grad, naletim na nekoliko zajebanih grafova. Mislim da je oprema najveći neprijatelj potencijalnih DJ-eva kod nas. Ipak bez 300 evra teško možeš da kreneš u te vode. Takođe mislim da će se DJ scena više razviti kad bude više interesovanja za tu granu kulture, ali za to nam treba više aktivnih i pogotovo kvalitetnih DJ-eva na sceni, i naravno edukacija, ako svako čuva svoje tajne i trikove za sebe, taj razvoj će biti mnogo sporiji.
Kakva su iskustva sa Raidionicom, da li ima kod nas ljudi koji zaista žele da nauče i koji su na dobrom putu da postanu solidni DJ-evi?
Iskustva sa radionicom su fantastična. Iz svake sezone nastane barem jedan ili dva nova “Turntablist-a”. Neki to rade više rekreativno, a neki imaju potencijala da postanu vrlo dobri DJ-evi. Uvek izdvojim Kordu, Skwiz-a i DJ Mrki-a, ali imam još nekoliko “klinaca” koji obećavaju, ali vreme će pokazati da li će iskoristiti svoj potencijal. Ja ću dati sve od sebe da ih naučim i posavetujem što bolje umem i tako ubrzam njihov proces učenja. Mislim da je to učenje zapravo jednako bitan element, kao i svi ostali u hip hop-u. Jedino tako ćemo osigurati da nam scena bude sve kvalitenija.
Koliko si zadovoljan svojom pozicijom što na našoj sceni što na svetskoj?
Sa položajem na našoj sceni sam toliko zadovoljan, da sam odlučio da se povučem ove godine. Sarađivao sam sa velikim delom aktuelne domaće hop scene, ostvario svoje ciljeve i mislim da je vreme da se povučem. Prija mi misao da se iz uloge od aktivnog izvođaca, prebacim u ulogu aktivnog učitelja. Što se tiče svetske scene, pa i tu sam vrlo zadovoljan. Ipak sam ostvario nekoliko saradnji sa svetskim izvođacima i to sa veoma kvalitetnim. Jedina stvar koja mi tu možda fali kako bih bio potpuno zadovoljan, jeste internacionalni rep/dj album. Krenuo sam sa tim, ostvario saradnje sa Masta Ace-om, Evidencom, Reks-om i Cali Agentsima, ali vrlo brzo shvatio da me proces stavaranja takvog albuma više čini nesrećnim nego obrnuto. Na domaćoj sceni su saradnje mnogo ličnije, prirodnije. Ja smatram da je muzika veoma lična stvar, i ne želim da imam autorski album kome fali ta intimna i lična atmosfera. Mislim, to su moji skrečevi i bitovi, a MC-evi su često samo površno shvatali koncept i atmosferu i to mi se nije svidelo, toliko da sam odlučio da se muzički ostvarim na drugi način, a da bih to mogao, moram da stavim tačku i da se povučem sa scene.
DJ-ing – posao, hobi ili ljubav? Da li možeš da napraviš razliku između ta tri?
Kao prvo ne znam nikoga ko ima hobi koji ne voli. Tako da mislim da je pitanje više ljubav ili posao, posao ili hobi, ili sve u jednom. Moj odgovor na to je, sve u jednom. Krenulo je kao velika ljubav i hobi i pretvorilo se u nešto sa čim mogu da zaradim i neku kintu. Nisu to pare koje mi omugućavaju da živim do penzije bezbrižno, ili da kupujem skupe materijalne stvari, ali mi omugućavaju da ustanem ujutru srećan i da sviram klavir, skrečujem, stvaram muziku i radim to što najviše volim. Kad bih tako mogao do kraja života, moj san bi bio ispunjen.
Sve više i više su popularni Jam-ovi, možemo to nazvati Block Party. Da li to vraćanje osnovama u stvari po tvom mišljenju najviše pomaže u kompletnoj promociji hopa?
Jam-ovi su fantastična stvar i definitivno pomažu promociji hopa, ali tu ne sme da se zaustavi. Kao što rekoh, prenošenje znanja je možda najbitnija stvar u tom procesu promocije. Tako omugućavaš novim talentima da se brže razviju, a sa druge strane drugima približavaš vrednosti i značaj svih veština koje se kriju u hop kulturi. Da bi ljudi voleli nesto, moraju barem kolk’o tolk’o da skapiraju šta se tu desava. Mnogo lakše ćeš ih fascinirati kad im pokažeš osnove te kad su u stanju da isprate šta se tu tačno dešava.
Da li si se nekad latio spreja, mikrofona ili pokušao da napraviš neki bboy potez?
Kao što rekoh, na početku me je zanimalo repovanje, ali to je prestalo čim sam čuo prvog DJ-a. Kasnije sam bacao neke freestyle-ove na sešnima sa mojim Švajcarcima iz Pg4 ekipe, ali to više iz zezanja. Imam čak i snimljenu rep stvar, ali to sam uradio više iz radoznalosti. I ostalim elementima sam takođe probao da se bavim iz radoznalosti, ali naravno, vrlo brzo shvatio da je sve to veoma zahtevno. Imao sam sreću da oko sebe imam majstore iz svakog od tih elemenata, i zato danas umem da cenim sve te veštine .
Koje DJ-eve danas gledaš i skidaš njihove poteze, i koji su DJ-evi „bitni“ što si ti danas tu gde jesi?
Ranije Q-bert, Revolution i Babu. Imali su veliki uticaj na moj style, što se i čuje. Danas su to više ti new school DJ-evi poput Unkut-a, Netik-a i Rafika. Ima ih mnogo! Danas imas toliko mnogo dobrih DJ-eva na svetskom nivou, da od skoro svakog možeš da naučiš neku gotivnu foru. Bitno je samo imaš želju da konstantno učiš nešto novo, inače će ti svetska scena vrlo brzo pobeći. Na kraju je opet bitno da razvijes neki svoj style, inače ćeš biti samo kopija svojih idola, što je šteta, jer različiti stilovi su po meni znak kvalitetne i zanimljive scene.
Ivan Ristić
