Kako ulaziš u svet DJ-inga? Kada odlučuješ da će gramofon biti tvoj instrument?
Jos u trećem osnovne su me stariji iz kraja naložili na metal tako da sam jako rano krenuo da sakupljam audio kasete. Sećam da je Alice Cooper-ov album “Tresh ” bila prva kaseta koju sam tada kupio kod Skc-a(smeh). Oduvek je postojala ta ljubav prema muzici i kolekcionarstu tako da je verovatno i logično što sam se u nekom trenutku zainteresovao i za DJ-ing.
Sa samim DJ-ingom sam međutim krenuo poprilično kasno, negde sa 22-23 godine i pored toga što sam se tada već desetak godina unazad zaluđivao rapom. U celu priču ulazim nekako istovremeno kao i dva ortaka koje danas ljudi znaju kao DJ Laki I DJ Phaty, sa kojima sam kasnije i osnovao kolektiv pod nazivom PitchwizeDjz. Sećam se da sam gramofone i mixetu (onako zajedno kao dj setup) prvi put uživo video u Kobazz shopu da bi kasnije Paja (Dj Kobazz) tu opremu prodao Lakiju, tako da sam igrom slučaja na njoj kod Lakja gajbi i zavrteo svoju prvu ploču. U tom nekom periodu odlazim da živim u Nemačku pa sam tamo radeći razne posliće uspeo sebi da priuštim i svoju prvu opremu. Za mene je verovatno kao i za većinu drugih DJ-eva koji su odrastali 90tih na rap muzici jedan od glavnih uticaja zašto sam se odlučio baš za gramofone bio DJ Premier. Slušajući Gangstarr prvi put sam ozbiljnije obratio pažnju na skrečeve i zainteresovao se da saznam više i o samoj DJ kulturi.
DJ je jako bitna karika u muzičkom svetu. Kako ti gledaš na položaj DJ-a sada, nekada i koliko je on bitan na razvoj muzike i publike?
I pored toga što danas više nego ikad ranije imamo mnoge DJ-eve koji uživaju statuse super zvezda, mislim da je cela priča poprilično izgubila dušu i smisao. Ranije je dosta stvari bilo drugačije što naravno ne znači da je sve bilo i nužno bolje, ali je još uvek imalo nekog smisla.
Danas su svi neki DJ-evi i taj apsurd ide dotle da čak i MC-jevi postaju DJ-evi. Can’t knock the hustle, ali brateee … Sve se svelo na hajp dobar marketing i uglavnom 0% skilova. Tehnologija je došla dotle da ortaci i ortakinje tripuju da su DJ-evi tako što pritiskaju sync dugmiće koji umesto njih miksaju pesme a pri tome ne kapiraju da ne postoji ni jedno dugme koje će preko noći od njih napraviti nešto za šta je potrebno uložiti godine vežbe i truda. Podržavam i nemam ništa protiv razvoja tehnologije da neko ne istripuje da sam u nekom amiš fazonu (smeh), ali upravo taj razvoj tehnologije u DJ-ingu je doprineo tome da danas imamo mnogo više puštača muzike nego pravih DJ-eva. Laptop i kontroler ne znače da si DJ. Ako ne znaš da skrečuješ i džagluješ tj ako ne vladaš bar nekim osnovama turntablism-a i jedini skil ti je da umiksaš dve pesme, onda nisi DJ. Naravno pričam o hip hopu mada bi po meni to možda trebalo da bude i neko generalno pravilo koje se odnosi na sve DJ-eve… What is a DJ if he cant scratch??
Kažu da si ti jedan od najboljih domaćih DJ-eva. Zašto i na osnovu čega? Ko je po tebi najbolji domaći DJ?
Zahvalan sam na svakoj pohvali i podršci ali biti među najboljima u nečemu što i nije baš toliko dobro u suštini i nije neki uspeh. Kod nas ima par dobrih party DJ-eva koji su tehnički jako slabi a isto tako ima i par dobirh turntablist-a koji se ne snalaze u klubovima ili ih puštanje muzike ne zanima. Nedostaje mi da vidim kombinaciju dobrog turntablist-e koji kida žurku. To je upravo i suština onoga na čemu svakodnevno radim i što bih voleo da postignem jednog dana.
Postoji mnogo tehnika i veština koje DJ-evi praktikuju. Mene stvarno zanima kako se procenjuje čiji je trik bolji, kako se dobijaju ili gube bodovi na DJ takmičenjima, kako se procenjuje ko je bolji a ko lošiji DJ?
Za takmičenja DJ-evi spremaju takozvane rutine koje traju od 3 do 6 minuta. Ocenjuje se celokupna rutina počevši od toga kako je ona sastavljena, njena originalnost i kreativnost, zatim koje su tehnike i koji trikovi korišćeni, njihova preciznost i kako su oni kombinovani. Najbitnije od svih je DMC takmičenje I osvajanje DMC titule je najveći uspeh koji jedan DJ može da ostvari u svojoj karijeri.
Kada pogledaš na evropskom nivou, svetskom pa i kod nas, kako su se elementi hip hop kulture razvili, koji element misliš da je najdalje otišao a koji ima još mnogo prostora za nadogradnju?
Kada uporedim našu i svetsku scenu, mislim da smo prilično dobro pokriveni što se tiče svih elemenata i da ni malo ne zaostajemo ni u jednom segmentu osim kada je DJ-ing u pitanju. Razlog tome je što DJ-ingom ne možeš da počneš da se baviš ako nisi u mogućnosti da izdvojiš kintu za opremu. Klinci preko su tu dosta u prednosti zbog bolje finansijske situacije. Oni su u mogućnosti da mnogo ranije sebi priušte opremu i kada dođu recimo u godine u kojima sam ja tek počinjao, oni imaju već desetak godina iskustva za gramofonima, koliko ja ni dan danas nemam. Potrebno je vremena da se scena digne na viši nivo i nadam se da će nove generacije koje dolaze dosta doprineti tome. Voleo bih da vidim da u neko skorije vreme Srbija dobije i svog prvog predstavnika na DMC takmičenju. To bi bio ogroman korak napred.
DJ-ing – posao, hobi ili ljubav? Da li možeš da napraviš razliku između ta tri?
Hobi je nešto što voliš da radiš za sebe u svoje slobodno vreme, a posao je na žalost u većini slučajeva nešto što moraš da radiš da bi preživeo. Najbolje šta može da ti se desi jeste da živiš od nečeg što voliš da radiš. Za mene je DJ-ing odavno postao mnogo više od hobija a polako prerasta i u nešto što bih možda u skorije vreme mogao da nazovem i poslom. To bi svakako bilo ispunjenje svih mojih snova. Sa druge strane DJ-ing je za mene prvenstveno ljubav jer iskreno ni na samom početku nisam bio iz fazona kao e bolje bi bilo da mi se ovo isplati. To je jednostavno nešto čime ću se baviti bez obizira na to da li ću od toga zarađivati ili ne.
Sve više i više su popularni Jam-ovi, možemo to nazvati Block Party. Da li to vraćanje osnovama u stvari po tvom mišljenju najviše pomaže u kompletnoj promociji hopa?
Bitno je vraćati se osnovama poznavati istoriju i znati kako je sve počelo ali isto tako ne treba biti zarobljen u prošlosti i biti ogorčen na sve što se danas dešava. Jamovi su odlična stvar ali kod nas ne doprinose mnogo samoj promociji i širenju hip hopa jer su u na žalost u većini slučajeva jako slabo posećeni. Dokle god ne bude postojala ozbiljnija podrška medija teško da će bilo šta biti bolje. Evo ljudi su se icimali i napravili trodnevni hip hop festival sa celodnevnim programom a o tome nisi mogao ništa da vidiš ili da pročitaš u medijima.
Da li si se nekad latio spreja, mikrofona ili pokušao da napraviš neki bboy potez?
Kidam u freestylu i često betlujem sa Ill G-em i drugarom Sholimom kada nam je dosadno(smeh). Znam i odlično da nacrtam Wu Tang znak.
Koje DJ-eve danas gledaš i skidaš njihove poteze, i koji su DJ-evi „bitni“ što si ti danas tu gde jesi?
Jazzy Jeff, Roc Raida(RIP), Cash Money, Atrak, Craze… Ponekad se osećam kao najveći bajter (smeh) ali skidanje tuđih poteza je jednostavno neizbežna faza u procesu učenju. Na kraju dana je najvažnija kreativnost da od svih tih tehnika i fora koje si naučio skidajući tuđe poteze nađeš svoj stil i napraviš nešto svoje.
Izbacio si svoje mixtape-ove, da li planiraš i dalje to da radiš?
Prošle godine sam izbacio svoj prvi oficijalni mixtape Super Dynamite Soul vol. 1 na kome su se našli soul i funk klasici. Retko kada mogu da kažem da sam baš 100% zadovoljan svojim radom ali je ovaj tejp jedna od stvari na koje sam ponosan . Nastavak koji će se tematski razlikovati od prvenca bi trebao najkasnije do kraja oktobra da se nađe na netu . U planu je već i trojka sa kojom ću verovatno i zaokružiti tu celu priču što naravno ne znači da ću prestati da izbacujem mixtejpove.
Svi koji tebe zovu u svoje pesme obavezno stavljaju feat DJ Rokam. Da li na taj način želiš da istakneš sebe u toj pesmi, da li se tako malo više stavlja pažnja ljudi na rad i dostignuće samog DJ-a u pesmi?
Nikada nisam tražio niti bilo koga uslovaljvao da me potpiše kao feat u pesmi, tako da veliko poštovanje za sve koji su to ipak samoincijativno učinili. Drago mi je što je to kod nas na neki način postala praksa ne samo kada sam ja u pitanju nego i kolege DJ-evi.To u suštini nije ništa drugo nego pokazatelj da neko ceni tvoj rad i da te stavlja u ravnopravan položaj. Mc-evi i DJ-evi su oduvek i bili nerazdvojni delovi jedne velike celine tako da ne vidim razlog zašto DJ ne bi bio potpisan.
Kako biraš sa kim ćeš da radiš?
Domaću scenu čini mali krug ljudi u kome se svi međusobno manje ili više poznaju pa je i većina mojih saradnji proistekla pre svega iz nekog druženja. U suštini nema tu neke velike filozofije ako mi se svidi nečiji rad otvoren sam za saradnju.
Ivan Ristić
