Diglo se dosta prašine oko nekih tema i tekstova koji su se u poslednje vreme pojavili na ovom sajtu. Konačno mi je postalo drago jer sam shvatio da smo ljude naterali na neku interakciju i na iskazivanje nekog svog stava kakav god da je. Sa druge strane dobio sam potvrdu da ljudi tradicionalno ne komentarišu ono što im se sviđa nego samo ono što im se ne sviđa. Bez pričanja o tome da li je nešto hejt ili ne, to je pre svega stav pa tek onda hejt. I kao stav to se mora poštovati.
Sve je hip hop, ali i nije sve hip hop. I svako je u pravu i svako nije u pravu. Sam sam nekada davno napravio teoriju da je hip hop kao insekt, svaki sledecći je napredniji od prethodnika, ali prethodnik pored „nadograđene“ verzije sebe ima i identične verzije sebe. Za slučaj da ne znate, insekti su jedina živa bića koja se ne uklapaju u Darvinovu teroju evolucije, zato što oni i evoluiraju ali ne nestaju prethodne vrste. Takva je stvar sa hip hopom od njegovog nastanka do dana današnjeg. Zato volim hip hop.
On je danas toliko različit i ima toliko svojih podžanrova da zaista svako može da nađe ono što mu leži, da shvati šta mu ne leži uopšte i da na kraju toliko duboko uđe u sopstvenu suštinu da će da ubedi sebe da je to njegovo hip hop a ovo drugi nije. I tako se može napraviti jedna grupa ljudi gde će svako vrlo argumentovano tvrditi zašto je on hip hop a ovaj drugi nije. I realno, svako od njih će biti u pravu. Ili neće… baš zbog odgovora na to pitanje volim hip hop.
Da od svojih početaka pa do dana današnjeg artisti nisu tražili način kako da budu bolji, drugačiji ali i dalje dopadljivi, danas sigurno ne bi pričali o ovoj temi niti bi uopšte znali za hip hop. On bi u najboljem slučaju egzistirao kao podžanr nekog od tada postojećih pravaca, uklopio se u kalup, i vremenom ugasio. Ili bi i dalje slušali Kurtis Blow-a i njemu slične, a Run DMC bi napljuvali u smislu šta to oni hoće i zašto nose trenerke na nastupu – zaboga trenerke se nose na ulici na nastupu si u specijalnom kostimu. E baš ta borba za svoje JA, za svoju jedinstvenost je dovela do toga da je hip hop danas najpopularnija i najmasovnija kultura. I da danas ima poziciju koju ima.
Da se vratimo na uzrok ovok pisjanija. Da li je nešto što se pojavi drugačije nego ono što smo navikli hip hop ili nije, da li je nešto sa čime se ne slažemo naš stav ili nije, to je za neke druge teme, ali bez vaganja za i protiv, najveća vrednost hip hop kulture je što je ona sposobna da izdrži sve te različite stavove, širenje, koketovanje sa drugim pravcima i stavi u svoju funkciju. Nebitno da li su grafiti na zidu ili platnu – oni su grafiti. Rep je uvek rep ali nije svako ko repuje reper i to je tako. I oduvek će biti. Vrednost hip hopa je što se svakim novim hibridom on širi i postaje sve jači bolji i masniji. Oni stari će novim trakama pokazati da nisu za staro gvožđe, ovi novi će dokazivati kako su oni ti koji su trenutni vladari… Kao kada se igra basket u kraju, kada dođu stariji mlađi se sklone, ali često se desi da mlađi „operu“ starije. Pa onda ti stariji uzmu dva, tri klinca da budu sa njima u rotaciji.
Pošto svaki blog predstavlja lični stav a ne stav My People magazina, moj stav je da će My People uvek promovisati ono što čini da hip hop kultura bude direktno ili indirektno sutra još bolja. Svako od nas u redakciji je neverovatno naslušan i ima znanje i težinu, zna svako da proceni šta se sviđa a šta ne, ali naš posao nije da pišemo o onome što se nama sviđa nego o onome što se dešava na sceni. Takođe, naš posao je da pokažemo koliko ima različitih stavova i stilova ovde prisutnih. Ako nešto ili neko stvara određeni hajp koji se diže to se sve može staviti u službu. Upravo taj hajp oko pesme je najveći problem u priči. Jer da nije tako, ne bi se desilo da Čke Beogradske svi, ali bukvalno svi, uglas pevaju na Svi Kao Jedan festivalu u Skejt Parku, a par meseci kasnije na Red Bull MC takmičenju kada je Gazda Paja najavio tu pesmu masa počinje da zviždi. Da li je u međuvremenu Gazda Paja promenio pesmu? Nije. Da li se u međuvremenu promenio hajp oko pesme? Jeste. Ali pesma ostaje ista, pravila igre su takođe ista, a igrač se nimalo nije promenio.
Mislite o tome…
My People preko svog page-a kači pored stvari koje su objavljene na sajtu i neke stvari oko kojih se realno treba sprdati, ili neke stvari koje su interesantne same po sebi i iniciraju neku raspravu. Možda će sutra takve stvari biti na sajtu, možda i neće, ali pre svega osnovni cilj je da što više ljudi čuje i vidi naše autorske materijale jer mislimo da kroz njih najviše promovišemo domaći hip hop.
Sa ovim gore napisanim se možete složiti, možete argumentovano dokazati da nisam u pravu, izvući neke zaključke i aluzije koje nisam ni spomenuo niti ka njima težio, ali to je čar hip hopa, zar ne?
Ivan Ristić
