Name: TAZ
Age: 24
Style: Letters, Bombing
Debut graff: 1996
Crew: SVK, DKO
Šta te je inspirisalo da počneš sa crtanjem ?
To je počelo jako davno, naime, moj stric se bavio brejk densom, strit artom, pa mi je pokazivao te njegove radove, slike i ostalo pa me je on uveo u tu priču. To mi se baš svidelo i krenuo sam polako sa crtanjem, mada je to u početku bilo smešno i nikad nisam verovao da ću nešto da dostignem.
Poznaješ puno crtača, kako ti se čini naša scena ?
Da, poznajem stvarno mnogo crtača, oko 90 posto naše scene, iz svih delova Srbije. Cela naša scena, pa ne znam , mlađi naraštaji je mnogo kvare.Oni danas počnu da crtaju, a već sutra uzimaju sprej u ruke i šaraju neke gluposti i uništavaju grad, a inače osim toga scena nam je jako dobra,a da nije ovakva kriza u zemlji bila bi još bolja. Sve u svemu imamo dosta kvalitetnih crtača.
Sa kim najviše voliš da crtaš ?
Pa naravno sa mojom ekipom, osim toga sa Wunste-om, Pirosom, Bradom, inače sam crtao sa mnogima ali mi oni najviše odgovaraju kao osobe, lako se uklopimo i dogovorimo kako šta treba, niko ne odskače i uopšte nemamo problema kad radimo.
Pored crtanja grafita baviš se i drugim sličnim aktivnostima?
Pored crtanja na zidovima, radim i na platnima, radio sam kačkete, par nekih radova na odeći, majicama, farmerkama. A inače volim da skupljam limitirane boce sprejeva i želja mi je kad ostarim da mogu da se setim svega ovoga, kad je to bilo i svih ovih grafita.
Da li može da se zaradi nešto od crtanja na platnima, kako to tebi ide ?
Pa, može da se zaradi, ne nešto mnogo jer ja sam takva osoba, ne volim da oderem ljude kad hoće nešto da im radim, jednostavno naplatim materijal i nešto sitno za moj rad. Svestan sam da ljudi nemaju para i mislim da je bolje da im učinim zadovoljstvo a i oni meni nego da ne bude ništa od toga.
Nešto više o SVK i DKO ekipi ?
DKO je nova ekipa, ove zime smo se okupili, tu je Wunste, Chenipe, Lamin, Dry i ja, a planiramo da pozovemo još neke crtače, ali sve ćemo to lagano, svojim tokom, da odredimo jasna pravila jer želimo da istrajemo i da svi vide da smo ozbiljna grupa. A što se tiče SVK ekipe, ona postoji dugi niz godina. Prva SVK postava je imala mnogo crtača, bili su jako neozbiljni, svi su to shvatili kao zezanje. Grupa se rasformirala,a nakon toga smo Disp, Skalp i ja ponovo pokrenuli SVK priču ali mnogo ozbiljnije i sa manje crtača.SVK osim grafita radi i na polju muzike, tu su Skalp i Disp već više od godinu dana u hip hop vodama. Dobro im ide, imaju par pesama, uradilisu spot za pesmu Lep Je Dan. Počeli su dosta da se trude, da sarađuju sa reperima iz bloka, snimaju sa njima, extra im ide.
Kod nas i dalje važi mišljenje da su grafiti vandalizam. Koliko se ta slika promenila i kako komentarišeš grafite svuda po gradu koji stvarno ruže fasade ?
I dalje većina to gleda kao vandalizam, ali da kažem da su to uglavnom stariji ljudi, u njihovo vreme to nije bilo ovako aktivno, pogotovo sad, svi hoće da crtaju, svi crtaju, scena se baš probudila, mnogo je postalo popularno. Sada je jako uobičajeno da neke organizacije ili dešavanja uz sve to hoće da imaju i grafite, angažuju crtače što odma privlači pažnju, okuplja se masa ljudi okolo, svi hoće da vide. Lično smatram da je to umetnost, mnogo je lepše da se vidi zgrada koja je lepo urađena, u smislu da je okrečena od grafita i komplet nacrtan neki mural ili grafit ili nešto slično. Tagovi su svuda, ima dobrih potpisa, a uglavnom i loših. Tag možeš da uradiš za dve sekunde, gde god hoćeš.
Dosta mlađih crtača nema ruku za sprej,a već se tagiraju, svuda potpisuju. Meni se ne sviđa što po centru ima mnogo potpisa, gde god kreneš, pogledaš, u svakom ćošku, bilo gde, nije lepo, počeli su turisti da se pojavljuju sve više, i sad zbog takvih potpisa svuda po gradu to i jeste vandalizam. Zbog ovakvih stvari ljudi ne prave razliku između dobrog grafita i ružnih potpisa svuda unaokolo, i zato dobri crtači imaju probleme kada stvarno hoće da nacrtaju nešto dobro i kvalitetno.
Došao si iz Nemačke ovde na par dana pa se opet vraćaš, kakva je situacija kod njih, kakvi su grafiti, koja je razlika u odnosu na nas ovde ?
Tamo je sve mnogo bolje, imaju kvalitetnije i po celom svetu poznate crtače, a razumem ih jer je kod njih sve to mnogo jeftinije i pristupačnije, znaju zašta rade. Oni od plate mogu da odvoje i da ne razmišljaju, a ovde nekad nemaš ni za jedan sprej jer moraš da misliš kako ćeš da preživiš taj ceo mesec. Opet uprkos tome dolazio sam u situaciju da potrošim pola plate na sprejeve jer ne mogu da izdržim da ne crtam. Što se tiče grafita tamo, ima ih dosta, po tome se ne razlikuju mnogo, nisu mnogo ispred nas, ali su organizovaniji. Možda ovako razmišljam jer sam video Maclaim-ov rad i sve ono, znam da sam imao fleš u glavi, razmišljam kako, crtam dosta dugo, znam sve al opet kad sam video taj rad, stao sam i deset minuta se nisam pomerao, nisam mogao da verujem. Prvo kada sam video grafit, mislio sam da je neki poster, da je neka štampa, da nije crtano uopšte, krivo mi je što to nisam fotografisao.
Imaš li neke planove kada se vratiš u Nemačku, nešto što posebno želiš da ostvariš ?
Da, imam planove, želim da što više napredujem, vezano za to, kontaktirao sam crtače iz Nemačke koji su se prijatno iznenadili za moje interesovanje. Dogovorili smo se za neke zajedničke projekte, prvenstveno da se upoznamo, da se družimo i naravno da crtamo zajedno.Mislim da će ta saradnja sa nekim ko je poznat u svetu meni mnogo pomoći, mnogo bi mi značilo da se moj rad vidi i van ove zemlje, to bi bio veliki skok za mene.
Po čemu se razlikuješ od drugih crtača, šta je to specifično kod tvojih radova što te čini posebnim ?
Svako od nas se po nečemu razlikuje, ja gledam da izgradim neki svoj stil, da se izdvojim od drugih, da ne dođe neko i kaže kako ga moji radovi podsećaju na nekog crtača. To uopšte ne volim da čujem, ne prija mi, ispada da sam nekoga kopirao, a uopšte nije tako, zato se
uvek trudim, gradim svoj jedinstveni stil da bude prepoznatljiv, da kad neko prođe da pomisli da je ovo Taz radio.
Od početka tvoje karijere, koji grafit posebno pamtiš, koji ti je najdraži do sada ?
To je jedan grafit na osnovnoj školi u Borèi, tu sam nacrtao bebu tasmanijskog đavola. A posebno mi je drag zato što je to bilo davno kada nisam bio baš tehnički vešt, a jako dobro sam ga nacrtao, i bio sam baš zadovoljan kompletnim radom. Taj grafit je prekrečen, celu školu su okrečili, ali planiram da uradim ponovo tako neku sliku sa đavolom. Pored ovoga, posebno mi je drag grafit koji sam nacrtao mami za rođendan. On mi puno znači, nije neki specijalan vizuelno, ali meni ima posebno značenje, to je inače na mojoj zgradi, i ceo spoljnji deo je oslikan u raznobojnom cveću.
Imaš li neku poruku za mlađe crtače ?
Što više da se trude, prvenstveno da rade što više skica na papiru, a tek kasnije da lagano krenu na zid, jer u početku im se neće svideti kako to izgleda a neće se ni drugima svideti, jer to je početnički. I moj prvi rad se meni nije svideo, teško je na početku, niko se nije rodio sa sprejem, treba lagano savladati tehniku i kontrolu.
Bojan Isailović
