Vesti

Top 10 potcenjenih pesama – 50 Cent

top-10-potcenjenih-pesama-50-cent
Written by sasakostov

50 Cent, poslednji gengsta reper i poslednji rep superstar u pravom smislu te reči. Čovek koji je postavio standarde na mikstejp sceni svojom formulom koja se i dan danas koristi. Izvođač koji je provalio kako da napravi savršen miks gengsta repa i pop muzike, dovoljno da bude slušljiv i zanimljiv ljudima koje ne interesuje rep, a da istovremeno ne postane “premekan” za ulicu. Ova lista sadrži, kako potcenjene i slabo primećene pesme nastale posle potpisivanja za Shady/Aftermath, tako i neke pesme koje su nastale dosta ranije, u periodu u kojem je Fifti još uvek više obraćao pažnju na pisanje jakih gengsta rima, nego na stvaranje zaraznih refrena.

1. Fuck You

Pesma sa albuma/kompilacije “Guess Who’s Back?” iz 2002. godine. Ovaj album je prvo što je Eminem čuo od 50-ja i odmah je postao zainteresovan za njegov rad i rešio da stupi u kontakt s njim. Između ostalog, 50 u ovoj pesmi kroz humor govori o posledicama dobro poznate pucnjave u kojoj je bio žrtva: “I’ve been shot 9 times my nigga, that’s why I walk funny, hit in the jaw once,that’s why I talk funny”. Karaktersitično za Fiftija. Inače, Clark Kent je zaslužan za bit, iako mnogi misle da ga je radio DJ Premier.

“There’s wet pillows in prison, niggas cry in the dark
’cause if they did it in the day, niggas would question they heart”

2. Ski Mask Way

Krajnje nezapažena pesma sa albuma “The Massacre”, jedna od naj-gengsta pesama sa tog albuma, da tako kažem. Pokojni Disco D je napravio fenomenalan bit, savršen za Fiftijeve krimi priče. “I stick a nigga for his shine, sell him back the next day” – ne sumnjam u autentičnost ove izjave. Naravno, Fifti je iskoristio priliku i da nas podseti na jedan od svojih podviga vezanih za njegove rep beef-ove: “This the flow right here that fucked up Jeffrey’s carreer”

3. Do I

Kao što to obično biva kada isplivaju prvi snimci popularnih repera, tačni podaci o tome gde i kada su nastali ostaju nepoznati. Pesma je najverovatnije nastala 1997/98. godine, u periodu kada je Fifti pravio demo snimke kod Jam Master Jay-a. Primećuje se koliko je Fifti imao drugačiji glas pre nego što je upucan u vilicu, a takođe je primetna i razlika u izvedbi i načinu repovanja, 50 je repovao agresivnije, sa više odsečnosti. Može se reći da je lirički bio dosta jači i da je još uvek razvijao veštinu smišljanja odličnih refrena, na koje je više počeo da se oslanja u nastavku karijere.

“Be careful, this rap shit will get to your head
it’ll have you screaming “Fuck the police” when you’re scared of the feds”

4. They Burn Me

Pesma objavljena 2011. godine, nije se našla ni na jednom zvanično objavljenom izdanju. Fifti govori o nelojalnim ljudima kojima je pokušao da pomogne koji su se okrenuli protiv njega, kao i o onima koji smatraju da je Fifti dužan da ih svojim novcem izvuče iz bede sada kada je uspeo u životu.

“Like it’s all my fault they ain’t caked up
You a grown-ass man, damn, when you gon’ wake up?”

5. Heatwave (Like We Do) (feat. Capone N Noreaga)

Ova pesma je trebalo da se nađe na 50-jevom prvobitnom debi albumu “The Power Of The Dollar” 2000. godine, ali na kraju je valjda objavljena na EP verziji tog albuma ili tako nešto. Erick Sermon je zaslužan za muzičku podlogu, odlično je “osvežio” legendarni bit pesme “The Bridge Is Over” od KRS-One-a. Kao što je on sam rekao, ova pesma je očigledan primer toga da je Fifti pevušio, harmonizirao u svojim refrenima mnogo pre nego što su ljudi počeli da ga optužuju da je ukrao taj stil od Ja Rule-a. Svi koji su pratili Fiftija još od tog vremena znaju da ga je Jam Master Jay redovno terao da, za svaki bit koji čuje, prvo smisli tri refrena pa onda piše strofe. JMJ je usmeravao 50-jev talenat na pisanje kvalitetnih pesama.

6. Flight 187

Bonus pesma sa albuma “Before I Self Destruct” iz 2009. godine. Definitivno drugačiji, kreativniji koncept u odnosu na većinu Fiftijevih pesama o pucanju i dilovanju u kraju. Čak se i njegov flow razlikuje od njegovog standardnog načina repovanja, koji je verovatno “pozajmio” od ortaka Eminema koji je imao gotovo isti flow nekoliko meseci ranije u pesmi “3AM” na albumu “Relapse”. Čak su i instrumentali ovih pesama veoma slični. U svakom slučaju, sjajan proizvod od Fiftija, pesma je nepravedno objavljena “samo” kao bonus traka na albumu.

7. That Ain’t Gangsta

Postoje dve verzije ove pesme, a razlikuju se po instrumentalu. Originalna je izašla 1999. godine na jednom od mikstejpova DJ Clue-a i možete je poslušati OVDE. Bit sadrži sempl muzike iz špice serije “The Streets of San Francisco” za čije korišćenje Fiftijev izdavač verovatno nije dobio dozvolu, pa su Trackmsters morali da odsviraju sličnu melodiju za album i tako je nastala OVA verzija. Fifti je u svakom slučaju izdominirao svojim tekstom i izvedbom i objasnio šta jeste i šta nije gengsta.

“The things that’ll happen if niggas say I can’t eat
Down goes the window…out goes the heat
I’ll make the whole block look like a fuckin’ track meet”

8. I Don’t Need ‘Em

Poslednja pesma na 50-jevom drugom albumu “The Massacre”. Mnogi su kritikovali album zbog prevelikog broja pesama, pa je razumljivo što je i “I Don’t Need ‘Em” ostala zaboravljena. Totalno prljav bit od Buckwild-a i klasičan Fiftijev “gangsta storytelling”. Prva linija u refrenu mi je jedna od najjačih, a jednostavnih 50-jevih linija ikad: “I tell niggas to suck my dick, get the fuck out my face, ’cause i don’t need ’em…” – kratko i jasno, a posebno je jako što je izrečeno baš u refrenu.

9. Niggas Be Scheming (feat. Kidd Kidd)

Nisam hteo da završim listu, a da ne uvrstim još neku pesmu objavljenu u poslednjih 5 godina, jer smatram da je Fifti izbacio dosta kvalitetnog materijala u tom periodu. Saradnja sa Kidd Kidd-om objavljena na mikstejpu “The Big 10” iz 2011. godine. Prva Kidd-ova strofa je odlična, sigurno jedna od njegovih najboljih. Fifti takođe odličan u obe strofe i refrenu, cela pesma zvuči kao da je nastala u periodu 2003-2005 kada je Fifti bio na vrhu rep igre.

10. My Confessions

Listu završavam pesmom koju je Fifti posvetio svojoj majci, a koja mi nekako i zvuči kao najpogodnija za odjavu. Jedna od retkih 50-jevih mirnih, opuštajućih pesama, refren zvuči savršeno uz ovaj bit. Snimljena je tokom rada na albumu “The Power Of The Dollar”, a bit su uradili Trackmasters, kao i većinu bitova na tom albumu.

About the author

sasakostov

Leave a Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.