U nedostatku kreativnog, pravog uvoda, ponovo bih započeo članak pesmom. “Rep from Vlasotince” je naslov te pesme, u izvođenju Big Benza – jednog od člana ekipe Vlascoastin’ Crew, jer ovde je upravo reč o Vlascoastin Crew-u i njihovoj muzici.
Često čujemo kako je hip hop iz Južnih krajeva naše zemlje nepravedno u senci centra od kad je hip hopa u Srbiji. Kada se priča o hip hopu u Srbiji, meni uglavnom prva asocijacija na Jug bude Niš, te sam tako do skoro gubio širu sliku i ispustio da čujem i vidim gomilu kvalitetnih izvođača iz cele te regije. Između ostalog, to je bio jedan od razloga da, pošto sam (možda relativno kasno) čuo njihove pesme, ostvarim kontakt sa ovim momcima i pokušam da vas bolje upoznam sa njima!
Celu priču kao i odgovore na sva pitanja pisali su kolektivno.
- Da li bi mogli da čujemo koju reć više više o Vlascoastin Crew i njenim članovima?
Vlascoastin’ Crew u najužem smislu čine 4 repera: Big Benz, Tormi, Mali Mo i Lay-Z. Bitove uglavnom rade Big Benz i Tormi, dok je za miks i produkciju najčešće zadužen Tormi. Tu je i Slobodan Radosavljević a.k.a. Biksna Biksna zadužen za spotove, crtanje grafita, kavere i uopšte grafičku prezentaciju, kao i još gomila ljudi koji su članovi šire ekipe. Grupa je nastala 2013. godine. Svi smo pre toga, u manjoj ili većoj meri, snimali nešto nezavisno jedni od drugih, a nismo se previše ni poznavali međusobno. Početkom te godine smo krenuli da pravimo zajedničke nastupe, pa je sve organski raslo. Prilikom štampanja plakata za jedan festival rekli su nam da nema mesta da napišu sva pojedinačna imena, pa su napisali samo Vlascoastin’ Crew po tada popularnoj pesmi „Vlascoastin’“. Nama je to zazvučalo dobro i ostalo je istorija.
- Ko su vam bili uzori u samim počecima? Vašoj muzici dali ste taj lični, lokalni fazon, da li je moguće da vas recimo jedan 2pac ili Jay Z inspiriše da nastane pesma “Pržojne stejt of majnd“?
Uzore možemo da nabrajamo 3 dana. Sva četvorica smo dosta različiti po tom pitanju, a daleko od toga da smo žanrovski ograničeni samo na hip-hop. Ipak, neki najbolji presek su nam g-funk i boom bap iz devedesetih, pa dobar deo pesama ima jedan od ta 2 prizvuka. Doduše, trudimo se da budemo što raznovrsniji. Ustvari, ne trudimo se ništa, snimamo šta nam se snima… Što se tiče uticaja američkih repera, oni su dali formu kroz koju svako može da priča svoje priče. Uvek je zabavno praviti paralele između između npr. Komptona ili Bronksa i nekog grada u Srbiji, ali bukvalno možeš da pričaš o bilo čemu.
- Akcenat na vašim pesmama je upravo na akcentu, kao i vašem dijalektu i slengu. Od severa Srbije pa prema jugu, ljudima je način na koji govore južnjaci beskrajno smešan i zanimljiv. Ipak, mislim da to ljudi ipak površno doživljavaju samo kao upravo to – nešto smešno. Osim što je vama ipak to “maternji” dijalekat, da li postoji cilj koji pokušavate da dostignete praveći na takav način pesme?
Jedna od prvih stvari koje te nauče kad dođeš u školu je “Piši kao što govoriš”. Mi pišemo pesme na vlasotinačkom jer tako i govorimo u svakodnevnom životu. Rep je verovatno muzika kroz koju se najviše provlači premisa da treba biti “real”, a kako ćeš da budeš “real” ako u pesmama ne govoriš onako kako svaki dan govoriš? U Srbiji vlada otvoren stav da su južnjački dijalekti “loši, iskvareni, nepravilni, nazadni, groteskni…”, pa se to mišljenje uvuklo i među same južnjake koji se stide svojih dijalekata. To je nešto što mi želimo da promenimo. Da li se stvarno može objektivno upoređivati koji je dijalekat bolji od drugog? U engleskom jeziku nema padeža, da li je zbog toga engleski inferioran u odnosu na srpski? Jednostavno, naš dijalekat ima drugačiju gramatiku u odnosu na književni standard i tim jezikom ovde govore svi, od prodavaca na ulici do doktora i profesora.
- Da li je možda južnjački dijalekat glavni adut repera sa juga?
Teško onom reperu kome je dijalekat glavni adut. Glavni adut bi trebalo da bude to što imaš da kažeš i kako to sve zvuči, a ako to još kažeš na zanimljiv način, onda je to samo dodatni plus. Korišćenje dijalekta je samo potvrda spontanosti u pisanju tekstova.
- …a kakvi su Vaši muzički afiniteti sveobuhvatno? Puno je bluza/fankija i gitara u vašim instrumentalima?
Kao što smo već rekli, dosta smo različiti po tom pitanju i slušamo stvarno raznovrsnu muziku, ali definitivno ono što nam je svima zajedničko je ljubav prema fanku iz sedamdesetih i hip-hopu iz devedesetih. Ako hoćeš da idemo u detalje za svakog člana pojedinačno, to bi poprilično potrajalo… Raspon ide od Gucci Mane-a do Čajkovskog i od Tool-a do Zvonka Demirovića.
- Kako publika na jugu prihvata hip hop? Da li u rodnom mestu aktivno prate vaš rad?
Bilo je dosta nastupa od 2013. do 2015. Posle toga smo postali pomalo neaktivni i što se tiče snimanja, i što se tiče nastupa. Dosta klinaca je tada slušalo rep i čini mi se da je rep bio dominantna muzika u gradu u tom periodu. Vremenom sve što je neaktivno pada u zaborav. Dešavalo se da izbacimo gomilu novih pesama, a niko to ne isprati i ljudi nas pitaju kad će nešto novo…
- Da li je Jug i južnjački hip hop nepravedno zapostavljen u senci centra – pre svega Beograda?
Hip-hop je sam po sebi zapostavljen, nebitno odakle je… ako ne računamo, naravno, trep-folk koji trenutno dominira muzičkom scenom…, a što se tiče Beograda, cela Srbija je u senci Beograda.
- Postoji li možda nekakav problem u hip hopu sa juga kada ne uspeva da pokupi zasluženi kajmak naspram mejnstrima i izvođača iz centra Srbije još od davnih dan – vremena D fence-a i Ding Donga i ostalih..?
Generalno gledano, ne znam mnogo srpskih repera za koje bi moglo da se kaže da su deo mejnstrima, ako ih uopšte i ima. Coby je, recimo, sa juga, pa mu dosta dobro ide. Znači da geografija nije toliki problem, koliki je sam muzički žanr. Verovatno ako želiš uspeh, moraš da budeš spreman na kompromise. Srbija voli folk.
- Da li sveobuhvatno hip hop kultura živi i opstaje u južnom delu naše zemlje?
Iskreno, nismo previse povezani sa drugim reperima. Ima tu ljudi koji rade odličan hip-hop, ali čini nam se da je kod mlađih generacija veoma primetan nedostatak inicijative i identiteta. Ranije si imao razne klike, repere, pankere, metalce, a danas klinci izgledaju poprilično uniformno.
- Šta očekujemo da nam donese hip hop budućnost na obalama Vlasine?
Najbolje da ne očekujete ništa, jer mi sve ovo radimo poprilično neozbiljno. Imamo u planu neke spotove, neki su čak i snimljeni, ali smo poprilično “neopravni”… 🙂
Pesme, spotove, kao i uopšteno sve aktivnosti Vlascoastin’ Crew-a možete da pratite na njihovom youtube kanalu VlascoastinCrew ili fejsbuk stranici
Vlascoastin’ Crew .
