LIČNA KARTA: Mouse – ekipa FBA, SHC; aktivan od 2002. godine
Tokyo – ekipa MLS; aktivan od 2006. godine
Ispričajte nešto o prvom grafitu i iskustvu sa prvog crtanja. S kim ste nacrtali prvi grafit i zašto?
Mouse: Prvi grafit koji sam nacrtao bio je na opštini Voždovac 1999. godine sa drugarom iz kraja s kojim sam vozio rolere. Dan pre toga su stariji drugari koji su s nama vozili crtali neki veliki grafit i mi smo ih gledali, pa smo verovatno bili pod velikim utiskom i kupili smo srebro i crnu i napisali Sun. Nismo imali nikakvih problema iako smo crtali u sred bela dana na zgradi opštine, možda zato što je bilo bombardovanje ili tako nešto…
Tokyo: Moj prvi grafit sam radio sa Yeahom iz SHC ekipe, a peglali smo FTH jer smo blejali u kraju, bili smo kao From the hood. Hteli smo da radimo nešto s repom, odlučili smo da crtamo grafite. Nacrtali smo taj FTH grafit na „Klasu“ i onda nam je Deroks iz kraja rekao da smo sranje zato što smo istagirali, kao, pola grada, a realno nije bilo pola grada, i da imamo samo jedan grafit iza sebe i onda smo mi odlučili da mu pokažemo da nije u pravu.
Na kakvim mestima crtate i kako ih birate? Kako se spremate za crtanje?
Tokyo: Mouse mi pošalje poruku „E, ’oćemo da crtamo?“, ja ga pozovem i kažem „Pa hajde da uzmemo boje“ i onda usput nađemo zid, ako već nemamo neki u planu. Uglavnom jurimo zidove koji su oronuli jer smo u tom treš fazonu. Ne idemo na voz zato što nas zid više radi.
Mouse: Pa, u suštini manje-više bih se složio sa Tokyom. Najveća priprema je da izaberemo dve boje u farbari „Most“ sa kojima ćemo nacrtati grafite. Ni ja ne idem na voz zato što smatram da nije dovoljno razvijena infrastruktura železnice, tako da nema potrebe.
Što se tiče opreme – koje sprejeve i kapice koristite? Koje su vam omiljene nijanse?
Mouse: U suštini nemam omiljenu nijansu, ali ispostavi se da sam najviše grafita uradio plavom bojom…
Tokyo: Ja sam najviše rozom. Od kapica koristimo ono što imamo. Ja koristim kepove koje nađem u džepu, mada sam u zadnje vreme sve izgubio… Ali nije nam bitno, stavićemo bilo koji kep. Za sprejeve, pa dobro, realno je što bolji sprej, ali koristimo onaj za koji imamo pare.
Postoji li neka posebna poruka koja se šalje vašim grafitima?
Tokyo: Pa konkretno, na tim baš raspalim zidovima – ako nađemo neki zid koji se baš raspada – eto, poruka je da može da se nađe neka estetika gde nema estetike.
Mouse: Moja poruka je da nije ništa strašno ako neko oboji zid. Ovako neku dublju poruku nemam… Mada, ljudi i ne vide neku poruku. Verovatno se nešto i ne trude da vide.
Često crtate zajedno. Kakva vam je komunikacija, utičete li jedan na drugog, da li se dopunjavate i imate li neke nesuglasice? Kako rečima opisati tu sliku?
Mouse: To se ne može rečima opisati!
Tokyo: Meni je gotivno što, kako sam počeo s njim da crtam, počeo sam da crtam grafite kakve pre toga nisam radio i na način na koji to nisam radio. Nekako su mi grafiti realniji i ne crtam ih tri sata da bih kao nešto tu uradio, nego taman onoliko koliko je potrebno.
Mouse: Pa to izgleda, recimo – dođemo na zid i kažemo na ovom delu ćemo da peglamo, podelimo ga na ravne časti; u suštini vrlo lako se dogovorimo ko će s koje strane da nešto nacrta. A sad, u smislu tog nekog stila i ne utičemo toliko jedan na drugog.
Tokyo: Možda utičemo u smislu mesta i tehnike. Ja njega iscimam na neko mesto koje sam video, a Mouse je uticao tehnikom na mene. On vuče sve na keca, nema tu nikakvog ispravljanja i to je to, to je stvarnost. U principu, sve je to zabava, mi to radimo jer nam je zabavno i nema potrebe za nekim prevelikim cimanjem…
Što se tiče stila, koje su sličnosti i razlike između vaših stilova grafita?
Mouse: Jedina sličnosti je, mislim, u svedenosti boja. Uglavnom kad crtamo imamo jednu boju za fil, jednu za liniju i jednu za hajlajte. Ovako, stilovi su nam veoma drugačiji. Moj stil je iz prošlosti u budućnosti, sa primesama neolita…
Tokyo: Ja mislim da je moj stil iz budućnosti.
A da li postoji „srpski stil“ grafita? I ako ga ima, kakav bi bio? Koje su odlike takvog stila?
Tokyo: Pa to smo mi, je l’ da? Pa, mislim da je to jako teško reći zato što svi iz Srbije teže nekom stilu… Ja se u to ne razumem, ne pratim ih.
Mouse: Ja znam za neke stilove, ali ni ja ih ne pratim. U Srbiji u odnosu na ostatak sveta, grafiti su relativno kasno počeli. Na primer, u Njujorku grafiti postoje 40 godina i jednostavno podudarilo se da si sam smišljao sve, ali veoma kratko dok se nije pojavio internet i tu počinje sve da ti biva dostupno. Od tog dana možeš da vidiš neki grafit ko je neko nacrtao pre 20 minuta, ne znam gde…
Je l’ kačite vi svoje grafite na internet i društvene mreže? Gde mogu da se vide vaši radovi?
Mouse: Ja sam imao neki nalog, ali već duže vreme ne kačim radove na net. Mislim da za to nema potrebe. Koga to zanima uopšte? Nemam potrebu da grafite podelim s drugima. Ko ih bude video uživo, to je meni dovoljno. Uopšte ne razmišljam u tom nekom pravcu građenja imena, jer ne crtam zbog toga.
Tokyo: Pa, to se kao radi zbog tog nekog feedback-a, to je glavni izgovor. Ne možeš drugačije da čuješ šta neko tamo misli o tome ako te zanima, mada ne bi trebalo da te zanima…
Pojavom interneta sve je više crtača u zemlji i Beogradu. Šta mislite o trenutnom stanju naše scene?
Tokyo: Pre par godina je bilo baš zaletanje, sad toga ima manje. Shvatili su valjda klinci za koga to jeste, a za koga nije. A ja ne znam više ni ko je tu deo scene; ne znam da li smo mi deo scene, brate, ne smatram sebe delom scene.
Kakve su reakcije ljudi koji vas sretnu dok crtate? Možete li da izdvojite neki zanimljiv komentar ili situaciju? Koje vam je najprijatnije, a koje najneprijatnije iskustvo s crtanja?
Tokyo: Pa kažu „ekstra, uf što je lepo, momci; a šta to znači, šta će tu da bude…“ Bude i negativnih komentara: oteraju nas, ’oće da nas biju ili zovu policiju… Udarili nam skoro drugara štanglom u glavu zbog farbanja zida. Kao da taj zid ne može ponovo da se prefarba ako im se ne sviđa. A i pritom ako je uništena fasada nečim, ne znam ni ja čim, i mi dođemo da crtamo nešto, ljudima baš to smeta, a do tad im nije smetalo…
Mouse: Da. Njima smeta što je to tako ižvrljano, ali nikad nisu učinili ništa po tom pitanju da im opet izgleda lepo.
Tokyo: E, a znaš koje je prijatno iskustvo? Crtali smo u 45. bloku i došla je interventna jedinica i bili su skroz okej, malo su nas ispipali po džepovima, sve je bilo super, i otišli su. Baš dobri policajci. Nisu nam skidali gaće!
Šta je to što vas vuče ka crtanju grafita? Koliko još planirate da se bavite time?
Tokyo: Tek smo sad počeli!
Mouse: Da. Do sad smo bili poluneozbiljni.
Tokyo: A drži nas drugarstvo. Uostalom, kad ne crtam ništa, kao da ne radim ništa. To nas čini postojanim.
Uroš Veselinović
